Bojan [optrajanov

na zlatoto mora na bide tri (se razbira, valentnosta e pozitivna), Formulata, pak, }e bide 
K[Au(CN)
4
].
 
Kakov i da e kompleksot (neutralen, pozitiven ili negativen), toj se zapi{uva vo sredni 
zagradi. 
Postojat i dodatni pravila za imenuvawe i za pi{uvawe, no zasega i ovie se dostatni.  
Primeri se:  
 «Cu(NH
3
)
4
†SO
4
 
 
˜
 
H
2
O 
 tetraamminbakar(2+) sulfat monohidrat 
ili 
tetraamminbakar(II) sulfat monohidrat 
 «Ag(NH
3
)
2
†Cl 
 diamminsrebro(I) hlorid 
  Na
3
«Ag(S
2
O
3
)
2
† 
 trinatrium ditiosulfatoargentat(I)  
Kako i sekoga{, 
postojat pravila za imenuvawe na kompleksnite soedinenija i za pi{uvawe na nivnite 
formuli; ovie pravila treba da se nau~at. 
 
Za posistematizirani pravila za nomenklaturata na neorganskite soedinenija, pogledni vo 
Prilog B. 
 
 
RAZBRA LI? NAU^I LI? 
 
1. 
Koja e osnovnata razlika me|u neorganskite i organskite soedinenija?  
2. 
Dokolku, kako {to velat, nekade pi{uvalo “Organskite soedinenija sodr`at jaglerod, dodeka 
site soedinenija {to ne sodr`at jaglerod tuku se izgradeni od drugi elementi se vikaat 
neorganski soedinenija”, toa mo`elo da bide, no i da ne bide to~no. [to misli{ ti?  
3. 
Mo`e{ li, vrz osnova na iskustvoto od dosega{noto {koluvawe, da proceni{ dali ista klasa 
soedinenija se sre}ava i me|u neorganskite i organskite soedinenija?  
4. 
Smeta{ li deka podobar naziv za oksidite {to ne reagiraat nitu so kiselini, nitu so bazi e 
indiferenten ili neutralen? Misli{ li deka, da re~eme, kiselinskite oksidi nosat nekakov 
elektri~en polne` i zatoa ne se neutralni? 
5. 
Mo`ebi si ~ul kako soedinenieto so formula CO
2
 go narekuvaat jagleroden dvooksid. Smeta{ li 
deka toa e pravilen naziv? Ako misli{ deka ne e, kade e napravena gre{ka? Ili, mo`ebi, ima 
pove}e od edna gre{ka? 
6. 
Dokolku kako pravilen se prifati nazivot jagleroden dvooksid, soedinenieto so formula CO bi 
bilo jagleroden ednooksid. Ti se ~ini li ova pravilno? Ti zvu~i li 
 
 
82

---

7. 
Veruva{ li deka smeeme da ka`eme deka oksidi se site soedinenija na elementite so kislorod? 
Nema li da napravime nekakva gre{ka?
 
8. 
Dali vodata e oksid? Dali nazivot voda e sistemski naziv za ova soedinenie? 
9. 
Kakov bi bil nazivot na vodata ako ne go koristime ovoj naziv, tuku postapuvame spored pravilata 
na nomenklaturata?  
10.  Koga gori magnezium, se obrazuva bel ~ad od cvrsti ~esti~ki na MgO. 
Kako treba da go vikame ova soedinenie – magnezium monoksid, 
magnezium oksid, magnezium(II) oksid ili nekako poinaku? Zo{to 
misli{ taka? 
11.  Ako, ve}e, zboruvame za jaglerod monoksid, ne treba li da re~eme 
monojaglerod monoksid ili jaglerod monooksid? 
 
12.  Za koi na~ini za obrazuvawe na oksidi znae{? Odgovori bez gledawe vo 
osnovniot tekst od u~ebnikot, a potoa, za sekoj slu~aj, proveri si go odgovorot.      
 
13.   Kako }e se pro~ita nazivot na oksidot na fosfor ~ija formula e P
4
O
10
. 
14.  Napi{i gi nazivite na oksidite na: (a) magnezium, (b) bakar(II), (v) kalium, (g) cink, (d) `ele-
zo(III) i hrom(VI). 
Ako ne gi znae{ simbolite na site elementi, pogledni vo Prilog A. 
15.  Mo`e{ li da objasni{ zo{to pokraj nazivot na nekoi elementi ima, a kaj drugi nema brojka 
napi{ana so rimski cifri i stavena vo zagradi? 
16.  Za koi soli velime deka se kiseli? Dali toa se onie {to imaat kisel vkus? Dali natrium 
hidrogenkarbonatot  (toj spa|a vo kiseli soli) na vkus e kisel? Ako ne si probal, lizni malku 
soda bikarbona. Predupreduvawe: li`eweto na nepoznati supstanci ne e dozvoleno i mo`e da bide 
mnooogu opasno!!! 
17.  [to se toa dvojni soli? Ima li trojni? Znae{ li nekoj primer za dvojna sol? 
18.  Dali i pri obrazuvaweto na nazivite na hidroksidi i soli se koristat brojki napi{ani so rimski 
cifri i staveni vo zagradi? Dokolku i tamu se koristat, dali se postapuva sli~no kako vo slu~ajot 
na nazivite na oksidite? 
19.  Dali terminite hidroksid i baza ozna~uvaat isti ne{ta?  
20.  Mo`e li nekoj hidroksid nikoga{ da ne obrazuva baza? Objasni! 
21.  Vistinito li e tvrdeweto deka koga }e sme{ame nekoj bazen oksid so voda, ~estopati se osloboduva 
toplina? Dali toplina se osloboduva i koga }e sme{ame kiselina so voda? 
22.  So koj indikator najlesno mo`e da utvrdime dali sistemot hidroksid 
–
²voda se odnesuva ili ne se 
odnesuva kako baza? 
23.  Koja e osnovnata podelba (na dve klasi) na neorganskite kiselini? 
24.  Kako treba da vikame 
– 
kiselína ili kisélina?
 
25.  Kako se imenuvaat beskislorodnite kiselini? 
26.  Kako se obrazuvaat nazivite na kislorodnite kiselini? 
27.  Kolku vida soli mo`e da se izvedat od sulfurnata kiselina? 
28.  Kako se vikaat kaliumovite soli {to mo`e da se izvedat od sulfurnata kiselina? A soodvetnite 
soli na sulfurestata kiselina?  
 
83

---

29.  Dali vo formulnata edinka na hipohlorestata kiselina ima pove}e ili pomalku kislorodni 
atomi odo{to vo hlorestata kiselina? 
30.  Ako si razgleduval nekoj postar u~ebnik po hemija, mo`ebi si se sretnal so nazivot 
sulfurvodorodna kiselina. Dali vakviot naziv i denes treba da se smeta za pravilen? Ako misli{ 
deka ne treba, kako treba da glasi pravilniot naziv? 
31.  Soedinenieto so formula AlK(SO
4
)
2
 
˜
 
12H
2
O
 
e poznato pod nazivot stipsa. Dali ovoj naziv e 
sistemski ili trivijalen? 
32.  Kako treba, spored pravilata za nomenklaturata na soli da se vika pogore spomnatoto soedinenie? 
33.  Na koi sè na~ini mo`e da se dobijat soli? 
34.  Dali solite na ocetnata kiselina se vikaat ocetati? 
35.  Zo{to soedinenieto so formula NaCl go vikame natrium hlorid, a ona ~ija formula e Fe(NO )
3 3
 go 
imenuvame kako `elezo(III) nitrat? So drugi zborovi, zo{to vo edniot slu~aj nema, a vo vtoriot 
slu~aj se javuva zagrada so rimski cifri vo nea? Da ne e napravena nekakva gre{ka? 
36.  [to se slu~uva koga nekoja sol }e se rastvori vo voda? Ima li osloboduvawe na toplina ili 
toplina treba da se dovede? Se slu~uva li i nekoj drug proces? Sekoga{, nekoga{, nikoga{? 
37.  Na {to mislime koga zboruvame za rastvorlivost  na edna sol? Daj {to e mo`no poprecizna 
definicija! 
38.  [to se toa ligandi? Kako se imenuvaat ligandite i nivniot broj vo eden kompleks? 
39.  Mo`e li ligand da bide neutralna  ~esti~ka? Mo`e li ligand da bide ~esti~ka {to ne e 
elektroneutralna? 
40.  Vo osnovniot tekst nekolkupati se spomnuva nazivot ammin. Da ne bi da e napravena gre{ka so 
pi{uvaweto na dve sleani bukvi “m”?
 
» 
 
  
 
84

---