Bojan [optrajanov

Dobivawe i svojstva 
Oksidite mo`e da se dobivaat direktno – so soedinuvawe na elementot 
so kislorod. Taka, sulfur dioksid se obrazuva pri gorewe na sulfurot, 
a magnezium oksid – pri gorewe na magneziumot (sl. 3.3). 
 
Sl. 3.3. Gorewe na lenta 
od magnezium 
Vo drugi slu~ai, oksidite se dobivaat so razlo`uvawe  na poslo`eni 
soedinenija. Taka, na primer, kalcium oksid mo`e da se dobie so 
razlo`uvawe na kalcium karbonat, pri {to se obrazuva u{te eden ok-
sid – jaglerod dioksid:   
CaCO
3
 = CaO + CO
2
Kako {to se gleda, oksidi mo`e da obrazuvaat i elementite ~ii prosti 
supstanci gi smetame za metali
*
 i onie {to gi vbrojuvame vo nemetali. 
Rastvorlivite oksidi na nemetalite ~estopati so voda davaat kiselini, a onie na metalite – 
bazi. Mo`e, spored toa, da zboruvame za kiselinski i za bazni oksidi. Inaku, nazivot baza se 
primenuva za vodni rastvori na hidroksid.
 
Primeri za obrazuvawe na kiselini i bazi so rastvoruvawe na 
oksidi vo voda ima pove}e. Onie so koi{to eksperimenti-
ravme i ~ii{to ravenki se dadeni podolu, slu`at samo kako 
mal potsetnik (dadeni se ravenkite i na dve drugi reakcii od 
koi se gleda deka vo ovie reakcii se obrazuvaat hidroksidi): 
 
Sl. 3.4. Efekt na kiselite do`dovi 
vrz rastitelniot svet 
 SO
3
 
 H
2
O 
  H
2
SO
4
  
P
4
O
10
 
 6H
2
O 
  4H
3
PO
4
  
Na
2
O 
 H
2
O 
  2NaOH  
CaO 
 H
2
O 
  Ca(OH)
2
   
Vo podra~ja kade {to industriskite postrojki vo atmosferata ispu{taat sulfurni i azotni 
oksidi, doa|a do pojava na t.n. kiseli do`dovi koi{to pogubno deluvaat na `iviot svet (sl. 3.4), 
no i na pametnici i drugi predmeti i objekti
†
 (sl. 3.5). 
                                                           
*
  Za da se poednostavi izrazuvaweto, vo idnina }e zboruvame za oksidi (i drugi soedinenija) na metalite, podrazbiraj}i 
deka se raboti za soedinenija na elementite, a ne na prostite supstanci. Taka }e postapuvame i koga }e zboruvame za 
oksidi i drugi soedinenija na elementite ~ii prosti supstanci gi vbrojuvame vo nemetali. 
†
 
Prvata fotografija na sl. 3.5 e napravena vo 1908 godina, a vtorata e snimena vo 1969 godina.
 
 
 
67

---

  
 
Sl. 3.5. Rezultat od dejstvoto na kiselite do`dovi 
vrz pametnici 
Oksidite {to imaat kiselinski karakter i onie {to poka`uvaat bazni  svojstva mo`e da 
stapuvaat i vo reakcii koi doveduvaat do obrazuvawe na soli: 
MgO 
 2HNO
3
 
  Mg(NO
3
)
2
 
 H
2
O 
Ca(OH)
2
 
 CO
2
 
  CaCO
3
 
 H
2
O 
CaO 
 SiO
2
 
  CaSiO
3
Mo`e da se napomne deka vtorata od ovie reakcii e onaa {to se slu~uva pri su{eweto na 
malterot, dodeka tretata mo`e da se odviva, so zabele`liva brzina, samo na povisoka tempe-
ratura (pri topewe). Reakciite me|u kalcium oksidot (i nekoi drugi oksidi na metali) i sili-
cium dioksidot pretstavuvaat osnova za dobivaweto staklo.  
I, taka, 
soli mo`e da se obrazuvaat vo reakcii na kiselinski oksidi so bazi, kako i vo reakcii na 
bazni oksidi so kiselini. 
Me|utoa, postojat oksidi {to mo`e da reagiraat kako so kiselini, taka i so bazi (vo obata slu-
~aja se dobiva sol). Oksidite {to vaka se odnesuvaat se vikaat amfoterni.  
Od druga strana, ima i oksidi {to prakti~no ne reagiraat nitu so kiselini nitu so bazi. 
Vakvite oksidi se vikaat indiferentni (vo prevod – ramnodu{ni, nezainteresirani). Za niv se 
koristi i nazivot neutralni oksidi, no ovoj naziv bi trebalo da se odbegnuva. 
Mo`ebi dosega ne si u~el deka  
oksidite {to mo`e da stapuvaat vo reakcii i so bazi i so  kiselini se vikaat  amfoterni, a 
onie {to ne obrazuvaat soli  nitu so kiselini nitu so bazi, se vikaat  indiferentni  (ili 
neutralni). 
 
68

---

Ona {to go zboruvavme za razli~nite vidovi oksidi, nakuso mo`e vaka da se pretstavi: 
 
 
 
 
 
O
O
K
K
S
S
I
I
D
D
I
I
 
 
 
 
KISELINSKI 
 
BAZNI 
 
 
AMFOTERNI
 
INDIFERENTNI
 
 
Gasovitite oksidi se obrazuvani od molekuli (sl. 3.6 a), a taka e i so nekoi drugi oksidi.  
Od druga strana, pove}eto cvrsti oksidi na metalite se obrazuvani od katjoni na soodvetniot 
metal i od O
2–
 anjoni (v. sl. 3.6 b). 
 
 
 
a 
 
 
b 
Sl. 3.6. Modeli za gradbata na 
molekulite od jaglerod dioksid (a) i na 
kristalite od kalcium oksid (b) 
 
69

---

 
 
3.2. HIDROKSIDI
 
 
 
 
HIDROKSIDI 
Definicija i nomenklatura 
Hidroksidi se soedinenija na metalite {to vo svojot sostav sodr`at edna ili pove}e 
hidroksidni grupi. I za ovoj vid soedinenija ve}e si u~el. Povtori go toa! Za hidroksidi se 
zboruva{e i pogore. 
Primeri za hidroksidi za koi ve}e najverojatno znae{ se:  
– natrium hidroksid, NaOH – 
bakar(II) hidroksid, Cu(OH)
2
– kalcium hidroksid, Ca(OH)
2
– aluminium hidroksid, Al(OH)
3
– magnezium hidroksid, Mg(OH)
2
– `elezo(III) hidroksid, Fe(OH)
3
i drugi.
 
Pogledni ja listata na hidroksidi navedena pogore. Mo`e{ li da ja dopolni{? Obidi se da navede{ barem u{te nekolku 
hidroksida za koi znae{.  
Mo`e{ li  da se seti{ za nekoj hidroksid koj{to vo svojot sostav nema metal?  
Znae{ li {to zna~at rimskite brojki staveni vo zagrada zad nazivot na metalot?  
Ti izgleda li deka obrazuvaweto na nazivite na hidroksidite e nekako nedosledno? Ima{ pravo – nekade zad nazivot na 
metalot gi ima, a nekade gi nema rimskite brojki. Znae{ li zo{to vaka se postapuva? 
Sigurno se potseti za praviloto:   
nazivite na hidroksidite se obrazuvaat so dodavawe na zborot hidroksid zad nazivot na 
metalot; koga e potrebno, mo`e (so rimski brojki staveni vo zagradi) da se ozna~i i 
valentnosta na metalot. 
Nekoi hidroksidi imaat i trivijalni na-
zivi. Taka, natrium hidroksidot se vika 
`iva soda, kalcium hidroksidot e gasena 
var, a i nekoi drugi hidroksidi imaat tri-
vijalni nazivi. Nazivot `iva soda e vero-
jatno vo vrska so faktot deka povredite 
(sl. 3.7) od natrium hidroksid te{ko 
zarasnuvaat.  
   
   
 
Sl. 3.7. Povredi predizvikani od natrium hidroksid 
 
70

---