Državljanstvo I apatridija Priručnik za parlamentarce



Ko finansira aktivnosti UNHCR-a? 

 

UNHCR je jedna od agencija Ujedinjenih nacija koja gotovo u potpunosti 

zavisi od dobrovoljnih  doprinosa  kojima finansira svoje operacije.  Oko dva posto 

godišnjeg UNHCR-ovog budžeta dolazi od doprinosa redovnom budžetu Ujedinjenih 

nacija. Preostale doprinose dobrovoljno daju vlade, pojedinci i privatni sektor. 

Početkom 2005. godine bilo je 19,2 miliona ljudi o kojima je UNHCR vodio brigu. 

UNHCR-ov budžet za tu godinu je iznosio 1,2 milijardi USD. 

 

U 2004. godini je 86 posto doprinosa za finansiranje UNHCR-a dolazilo od 

deset donatorskih vlada. Istovremeno, UNHCR je dobio više od 26,5 miliona USD od 

privatnog sektora, prvenstveno u Evropi, Australiji, Japanu i Sjedinjenim Američkim 

Državama. Nevladine organizacije daju svoj doprinos godišnjem budžetu UNHCR-a 

kroz pozive koje upućuje javnosti u ime nekih UNHCR-ovih operacija. Prethodnih 

godina,  doprinosi  iz  privatnog  sektora  i  nevladinih  organizacija  su  porasli,  što  je 

rezultat skoncentrisanih napora na podizanju javne svijesti putem radija, televizije, 

štampe i ostalih medijskih sredstava.  

---



Poglavlje 5.

 

Kako parlamentarci mogu pomoći?

 

 

Parlamentarci imaju jedinstvenu mogućnost da pomognu u redukovanju 

apatridije  i  da  se  pobrinu  da  apatridi  dobiju  prava  i  ispunjavaju  obaveze 

predviđene međunarodnim pravom. To mogu učiniti na nekoliko načina: revizijom 

nacionalnog  zakonodavstva  i  njegovim  usaglašavanjem  s  međunarodnim 

standardima, davanjem podrške pristupanju konvencijama o apatridiji iz 1954. 

i  1961.  godine,  te  zalaganjem  za  redukovanje  ili  eliminisanje  apatridije  i  za 

rješavanje slučajeva koji uključuju lica bez državljanstva. 

Na šta parlamentarci treba da obrate pažnju kod revidiranja nacionalnog 

zakonodavstva o apatridiji? 

 

.  Revidirati  relevantne  međunarodne  ili  regionalne  ugovore  čije  su 

članice. Revidirati ugovore, konvencije i deklaracije na koje se država poziva 

u  nacionalnom  zakonodavstvu;  ovo  će  pomoći  u  tumačenju  nacionalnog 

zakonodavnog okvira. 

 

. S obzirom na to da brojne države uvrštavaju odredbe o državljanstvu u 

nekoliko različitih pravnih instrumenata, revidirati ustav, propise o državljanstvu, 

dekrete  i  sve  izvore  nacionalnog  prava  koji  bi  mogli  baciti  sjenu  na  državni 

zakon i na njegovu interpretaciju. 

 

. Revidirati bilateralne i multilateralne sporazume usvojene u slučajevima 

državne sukcesije. 

 

.  Prilikom  revidiranja  domaćeg  pravnog  okvira,  odrediti  da  li  država 

osigurava usvajanje i sistematično korišćenje zaštitnih garancija za sprečavanje 

apatridije,  koja  se  može  pojaviti  kao  rezultat  lišavanja,  odricanja  i  gubitka 

državljanstva. 

 

Prilikom  revidiranja  nacionalnog  pravnog  okvira,  pokušajte  odgovoriti 

na sljedeća pitanja: 

O STICANJU državljanstva 

. Da li djeca mogu dobiti državljanstvo njihove majke, posebno kada 

otac ne posjeduje nikakvo državljanstvo ili nije prisutan? 

.  Kakav  je  upravni  postupak  registracije  rođenja?  Da  li  se  koristi  u 

praksi? Da li državno zakonodavstvo o državljanstvu predviđa sticanje 

državljanstva za one koji su rođeni na državnoj teritoriji, a koji bi inače 

bili bez državljanstva? 

.  Da  li  se  princip  nediskriminacije  primjenjuje  u  propisima  o 

državljanstvu? 

. Ako je država nastala sukcesijom, da li su prilikom donošenja odluke 

o  tome  da  li  će  državljanstvo  biti  dodijeljeno  državljaninu  prethodne 

države u obzir uzeti sljedeći elementi: istinska i efektivna veza između 

predmetnog lica i države, njegovo uobičajeno mjesto boravka u vrijeme 

sukcesije, njegova volja i njegovo teritorijalno porijeklo? 

---



O GUBITKU državljanstva 

. Da li odredbe koje se odnose na promjenu bračnog statusa ili nekog drugog 

društvenog statusa osiguravaju izbjegavanje apatridije? 

.  Na  koji  način  se  gubi  državljanstvo?  Da  li  je  predviđeno  sprečavanje 

apatridije? 

.  Da  li  je  odricanje  državljanstva  uslovljeno  sticanjem  ili  garancijama  za 

sticanje nekog drugog državljanstva? 

.  Da  li  primjena  naturalizacije  u  stranoj  zemlji  mijenja  državljanski  status 

pojedinca  ako  predmetno  lice  nije  dobilo  nikakve  garancije  za  sticanje 

drugog državljanstva? 

.  U  slučajevima  u  kojima  je  predviđeno  lišavanje  državljanstva,  da  li  su 

razlozi za lišavanje državljanstva jasno definisani? Da li su obezbijeđene 

garancije u postupku? 

O POVRATU državljanstva 

. Da li je povrat državljanstva olakšan bivšim državljanima koji imaju zakoniti 

i uobičajeni boravak na teritoriji države? 

. Da li se prethodno državljanstvo može obnoviti u slučaju nekoga ko svoje 

državljanstvo gubi zbog promjene bračnog ili drugog statusa? Ukoliko može, 

da li do obnavljanja dolazi automatski ili lice mora podnijeti zahtjev dok je 

apatrid? Da li postoje garancije u postupku? 

O NATURALIZACIJI 

. Ako stranac zatraži državljanstvo, da li se od njega traži da dokaže da se 

zvanično odrekao svog prethodnog državljanstva? Ili je dovoljna garancija 

da će dobiti ispis iz svog prethodnog državljanstva nakon što stekne novo 

državljanstvo? 

.  Da  li  su  proces  naturalizacije  i  preduslovi  za  naturalizaciju  jasno 

definisani? 

. Da li postoji ikakva upravna praksa – kao dugotrajni postupci, prekomjerne 

takse, traženje dokumenata koje podnosilac zahtjeva ne može podnijeti i/

ili kratki rokovi koje podnosilac zahtjeva ne može ispoštovati – koja može 

rezultirati apatridijom? 

Zašto države treba da pristupe «Konvenciji iz 1954. godine o statusu 

lica bez državljanstva» i  «Konvenciji iz 1961. godine o smanjenju broja 

lica bez državljanstva»? 

Na  nacionalnom  planu,  pristupanje  konvencijama  iz  1954.  i  1961.  godine  o 

apatridiji: 

. jača zaštitu ljudskih prava i dostojanstvo pojedinaca; 

.  demonstrira  priznavanje  istinske  i  efektivne  veze  između  pojedinaca  i 

države; 

. poboljšava osjećaj stabilnosti i pravni identitet pojedinaca koji se nalaze u 

situaciji apatridije; 

. omogućava pojedincima pristup nacionalnoj zaštiti, kako dužnostima, tako 

i pravima; i 

. potpomaže nacionalnu solidarnost i stabilnost. 

---