Državljanstvo I apatridija Priručnik za parlamentarce



Za  godinu  dana  Centar  se  pobrinuo  za  više  od  3500  lica  zatvorenih  u 

češkim zatvorima, te više od 2000 drugih koji nijesu mogli utvrditi ili uživati 

svoje državljanstvo. Slijedeći savjete UNHCR-a i Savjeta Evrope, češka 

vlada je počela popuštati u svojim restrikcijama na sticanje državljanstva. 

U  aprilu  1996.  godine,  češki  zakonodavci  su  usvojili  izmjene  i  dopune 

njihovog  zakona  o  državljanstvu,  kojima  se  Ministarstvu  za  unutrašnje 

poslove daje diskreciono pravo da odustanu od kriterija nekažnjavanja za 

krivična djela, u slučaju podnosilaca zahtjeva koji imaju ili su ranije imali 

slovačko  državljanstvo,  a  kontinuirano  su  stanovali  u  Republici  Češkoj  i 

imali službeni dokaz o takvom stanovanju.

 

Onda  su  1999.  godine  češki  zakonodavci  usvojili  još  jedan 

amandman koji je dozvoljavao državljanima bivše Čehoslovačke, koji su 

bili stalno nastanjeni na teritoriji koja je postala Republika Češka, ali koji 

nijesu  imali  službenu  dozvolu  boravka  da  postanu  državljani  Republike 

Češke.  Na  osnovu  tog  amandmana,  ovim  licima  je  bilo  dozvoljeno  da 

dokažu svoj boravak putem ugovora o radu, odnosno stanovanju, odnosno 

putem svjedoka. Od njih se, takođe, nije tražila potvrda o nekažnjavanju. 

Postepeno,  udruženim  naporima  UNHCR-a,  nevladinih  organizacija  i 

čeških vlasti, ovi prijašnji Čehoslovaci, koji su od raspada federacije stalno 

nastanjeni u Republici Češkoj, dobili su neograničen pristup državljanstvu 

Republike Češke.

Uzroci vezani za diskriminaciju ili

proizvoljno lišavanje državljanstva

 

Diskriminacija

 

 

Jedna od glavnih restrikcija na diskreciono pravo države da nekome 

dodijeli svoje državljanstvo ili da nekoga liši svog državljanstva je zabranjivanje 

rasne diskriminacije. Ovaj princip se odražava u «Konvenciji o eliminisanju 

svih oblika rasne diskriminacije» i u mnogim drugim instrumentima. U svojoj 

«Generalnoj  preporuci  za  slučajeve  diskriminacije  nedržavljana»  (

10

)  od 

1.  oktobra  2004.  godine,  Komitet  za  eliminisanje  rasne  diskriminacije,  pri 

Ujedinjenim nacijama, naveo je da je «lišavanje državljanstva na osnovu rase, 

boje, porijekla ili nacionalnog ili etničkog porijekla kršenje obaveza države 

da osigura uživanje prava na državljanstvo bez ikakve diskriminacije.» 

  

Međutim,  nekad  pojedinci  nijesu  u  stanju  da  steknu  državljanstvo 

pojedine države uprkos jakim vezama s tom državom - veze koje bi, za druga 

lica, bile dovoljne da dovedu do dodjeljivanja državljanstva. Diskriminacija 

na osnovu rase, boje, etniciteta, religije, roda, političkog mišljenja ili drugih 

faktora može biti ili otvorena ili nenamjerno stvorena u zakonima ili primjeni 

zakona. Za zakone se može reći da su diskriminirajući ako su puni predrasuda 

ili ako je rezultat njihove primjene diskriminacija. 

(10) Naziv na engleskom jeziku: General Recommendation on Discrimination against 

Non-citizens, prim. prev.

---



Da bi se izbjegao ovaj problem: 

 

. Pobrinite se da je princip nediskriminacije koji se odnosi na državljanstvo 

otjelotvoren  u  ustavu  i  u  zakonima  koji  se  odnose  na  državljanstvo,  te  da  se  taj 

princip primjenjuje putem upravnih i sudskih odluka.     

 

. Od država se traži da usvoje sve odgovarajuće mjere, kako interno tako i 

u saradnji s ostalim državama, da bi se osiguralo da svako dijete, po svom rođenju, 

ima državljanstvo. Stoga sva djeca - djeca čiji su roditelji u braku, djeca rođena izvan 

braka i djeca čiji roditelji nemaju državljanstvo - imaju jednako pravo na državljanstvo 

shodno međunarodnom pravu. 

 

. «Konvencija o državljanstvu udatih žena» iz 1957. godine i «Konvencija o 

ukidanju svih oblika diskriminacije žena» iz 1979. godine nastoje da dodijele ženama 

prava jednaka pravima muškaraca da steknu, promijene i zadrže državljanstvo. U 

skladu s principima sadržanim u ovim konvencijama, status državljanstva muža ne 

bi trebalo da automatski promijeni državljanstvo žene, da je ostavi bez državljanstva, 

niti da je obaveže na sticanje njegovog državljanstva. 

Lišavanje i uskraćivanje državljanstva 

 

U  «Univerzalnoj  deklaraciji  o  ljudskim  pravima»  piše  kako  niko  ne  smije 

biti  proizvoljno  lišen  svog  državljanstva.  Konvencija  iz  1961.  godine  i  «Evropska 

konvencija  o  državljanstvu»  iz  1997.  godine  strogo  ograničavaju  mogućnost 

država da iniciraju gubitak državljanstva. Bilo kakav gubitak državljanstva mora biti 

propraćen punim garancijama u postupku i ne bi trebalo da dovede do apatridije. 

 

Do  oduzimanja  državljanstva  dolazi  kada  država  liši  pojedinca  svog 

državljanstva, obično zbog diskriminirajuće prakse koju sprovodi, nakon čega obično 

slijedi protjerivanje tog pojedinca. 

Da bi se izbjegli ovi problemi: 

 

. Osnovni princip međunarodnog prava jeste da nikoga ne bi trebalo lišiti 

državljanstva ako bi to lišavanje dovelo do apatridije. 

 

.  «Konvencija  o  smanjenju  broja  lica  bez  državljanstva»  iz  1961.  godine 

pravi sljedeće izuzetke od ovog principa: 

-u  slučaju  da  je  državljanstvo  stečeno  pogrešnim  prikazivanjem  ili 

prevarom; 

-u slučaju gubitka državljanstva nakon boravka u inostranstvu (vidi prethodni 

tekst); 

-u slučaju da su počinjena djela koja su nespojiva s dužnošću lojalnosti, bilo 

putem kršenja izričite zabrane da se čine usluge drugoj državi, bilo ličnim 

ponašanjem koje veoma šteti vitalnim interesima države (samo ako je to 

jasno navedeno u zakonu u vrijeme potpisivanja konvencije); ili 

-u slučaju kada se dā zakletva ili formalna izjava odanosti drugoj državi ili 

kada se negira odanost ugovornoj državi (samo ako je to jasno navedeno u 

zakonu u vrijeme potpisivanja konvencije). 

 

Država  članica  Konvencije  iz  1961.  godine  može  pojedinca  lišiti  svog 

državljanstva,  iz  prethodnih  razloga,  samo  ako  je  tako  nešto  izričito  navedeno  u 

vrijeme  potpisivanja,  ratifikovanja  ili  pristupanja  i  ako  je  u  skladu  sa  zakonom  i 

propraćeno punim garancijama u postupku, kao što je pravo na pravičnu raspravu. 

Ugovorna država ne može lišiti svog državljanstva nijedno lice ili grupu lica iz rasnih, 

etničkih, religioznih ili političkih razloga. 

---