Herbert marcuse

80 ČOVJEK JEDNE DIMÉNZIJE 
gvistička analiza demonstrira da su stari metafizički problemi 
iluzorni. Pitanje ο »značenju« stvari je preformulirano kao p-i 
tanje ο značenju riječi, a postojeći univerzum rasuđivanja i 
ponašanja može pružiti sasvim adekvatne kriterije za od­
govor. 
To je racionalan univerzum koji pukom težinom i sna­
gom svog aparata blokira svaki izbjeg. U svom odnosu spram 
realiteta svakodnevnog života, kultura prošlosti je bila i opo­
zicija i ukras, i povik i rezignacija. Ona je bila takođe i jav­
ljanje domene slobode: odbijanje poslušnosti. Takvo odbi­
janje ne može biti blokirano bez kompenzacije koja, iz­
gleda, pruža veće zadovoljenje nego što ga pruža odbijanje. 
Pokorenje i objedinjenje suprotnosti, što nalazi svoje ideolo­
ško veličanje u transformaciji više kulture u popularnu, zbiva 
se na materijalnim osnovama poraslog zadovoljenja. To je ta­
kođe osnova zamašne desublimacije. 
Umjetnička alijenacija je sublimacija. Ona kreira slike 
situacija koje su neizmirljive s postojećim principom rea­
liteta, no koje, budući da su umjetničke vizije, postaju snoš­
ljive, čak odgojne i korisne. Sad su te vizije obezvažene. Nji­
hovo inkorporiranje u kuhinju, ured, dućan, komercijalno 
širenje u svrhu biznisa i razonode — u izvjesnom smislu-
je desublimacija, nadomještanje posredovanog zadovoljenja 
neposrednim. To je desublimacija s »pozicije snage« — prakti­
cirana u društvu koje sebi može dozvoliti da pruži više nego 
ranije jer su njegovi interesi postali najvlastitije potrebe gra­
đana i jer radosti koje ono pruža proizvode društvenu kohe­
ziju i zadovoljstvo. 
Princip zadovoljstva je inkorporiran u principu reali­
teta; seksualnost je oslobođena (ili, preciznije, liberalizirana) 
u društveno konstruktivne forme. Ovaj pojam implicira da 
postoje represivni modi desublimacije
15
), u poređenju s ko­
jima sublimirani nagoni i objektivi sadrže više zastranjenja, 
slobode i odbijanja da se respektiraju društveni tabui. Tako 
se represivna desublimacija javlja kao zaista operativna u 
seksualnoj sferi. I ona je, kao i desublimacija kulture, na 
15
) Pogledaj moju knjigu  E r o s i  c i v i l i z a c i j a , naročito 
pogllavlje X. 
JEDNODIMENZIONALNO DRUŠTVO 
81 
djelu kao nusprodukt društvenih kontrola tehnološke stvar­
nosti koja proširuje slobodu intenzivirajući dominaciju. 
Povezanost desublimacije i tehnološkog društva će, vjcrovat-
no, najbolje biti osvijetljena ukazivanjem na promjenu u 
društvenoj upotrebi energije instinkata. 
Nije u ovom društvu sve vrijeme potrošeno na meha­
nizme, i s njima, radno vrijeme (tj. neradostan, nužan rad) i 
nije sva energija koju ušteđuje mašina radna snaga. Mehani­
zacija je također »prištedjela« libido, energiju instinkta života 
— to jest, isključila ju je iz prethodnih realizacija. To je jezgro 
istine u romantičnom kontrastu modernog putnika i pjes­
nika, ili obrtnika lutalice, proizvodnje na tekućoj vrpci i 
obrta, grada i velegrada, tvornički proizvedenog kruha i 
domaćeg kruha, jedrilice i motornog čamca, itd. Istina, taj 
romantični predtehnološki svijet je bio prožet bijedom, teš­
kim radom i prljavštinom što su okruživali sve zadovoljstvo 
i radost. Pa, ipak, postao je »krajolik«, medijum libidinoz-
nog iskustva koji više ne postoji. 
S njegovim iščezavanjem (historijskim preduvjetom 
progresa), deerotizirana je cijela dimenzija ljudske aktivnosti 
i pasivnosti. Nepopustljivo je reducirana okolina iz koje je 
čovjek mogao postići zadovoljstvo — koja je mogla biti go­
tovo tako zadovoljavajući objekt-cathexis kao ekstenzira-
na zona tijela. Time je reducirana i cjelina libidinoznog cat-
hexisa. Rezultat je lokalizacija i kontrakcija libida, reduci­
ranje erotskog iskustva i zadovoljenja na seksualno
1 6
). 
Na primjer, uporedite izlive ljubavi na livadi i u auto­
mobilu, ili šetnju ljubavnika van gradskih zidina i u Man­
hattan ulici. U prvim navedenim slučajevima okolina sudje­
luje, poziva libidinozni cathexis i tendira tome da bude ero-
tizirana. Libido prelazi neposredne erotogene zone — to je 
proces nerepresivne sublimacije. Za razliku od toga, izgleda 
da mehanizirana okolina blokira takvo samotranscendiranje 
libida. Gonjen težnjom da proširi polje erotičkih zadovolje-
16
) Prema terminologiji upotrijebljenoj u kasnijim Freudovim 
djelima: seksualnost kao specijaliziran«, parcijalan nagon; Eros je 
nagon cijelog organizma. 

---

82 
ČOVJEK JEDNE DIMENZIJE 
nja, libido postaje manje »polimorfan«, manje sposoban za 
erotiziranje preko lokaliziranog seksualiteta, pa je ovaj in­
tenziviran. 
Tako se umanjuje erotska, a intenzivira seksualna ener­
gija, tehnološka stvarnost limitira djelokrug sublimacije. Ona 
također umanjuje potrebu za sublimacijom. Izgleda da je u 
mentalnom aparatu znatno snižena napetost između onog za 
čime se čezne i onog što je dozvoljeno, pa princip realiteta 
ne traži više zamašnu i bolnu transformaciju instinktnih 
potreba. Pojedinac se mora adaptirati svijetu koji više, čini 
se, ne zahtijeva odricanje od najvlastitijih potreba — svijetu 
koji nije bitno neprijateljski. 
Tako je preduvjetovano ono što organizam spontano 
prihvaća kao ponuđeno. Veća sloboda djeluje u prilog sta­
tus quoa opće represije, a ne protiv njega, utoliko što ne 
uključuje ekstenziranje i razvoj instinktnih potreba, već, na­
protiv, njihovo kontrahiranje. To je »institucionalizirana de-
sublimacija«. Ona je vitalan faktor u sačinjanju autoritarne 
ličnosti našeg vremena. 
često je zamijećeno da razvijena industrijska civiliza­
cija operira s ovećim stupnjem seksualne slobode — »ope­
rira« u tom smislu što ova postaje tržišna vrijednost i faktor 
društvenog ponašanja. Tijelu je dozvoljeno da izloži svoja 
seksualna obilježja u svakodnevnom svijetu rada i u radnim 
odnosima iako ono nije prestalo biti instrument rada. To je 
jedno od vanrednih ostvarenja industrijske civilizacije. Ono 
je omogućeno reduciranjem prljavog i teškog fizičkog rada, 
dostupnošću jeftine, privlačne odjeće, kozmetike i fizičke hi­
gijene, zahtjevima koje postavlja industrija oglašavanja itd. 
Seksualno privlačne činovnice i prodavačice, muška ljepota 
pomoćnika direktora i šefa odjela uvelike su podobne robe, 
a posjedovanje prikladne ljubavnice — nekad privilegija kra­
ljeva, prinčeva i lordova — olakšava karijeru čak i manje 
istaknutih redova u zajednici biznisa. 
Funkcionalizam u svom artističkom vidu proizvodi taj 
trend. Dućani i uredi se otvaraju i izlažu svoj personal po­
sredstvom ogromnih staklenih prozora; u unutrašnjem ure­
đaju je sve manje visokih blagajničkih pultova i neprovidnih 
pregrada. Iščezavanje privatnosti u masovnim stambenim ku-
JEDNODIMENZIONALNO DRUŠTVO 
83 
ćama i domovima predgrađa slama barijeru koja je ranije 
odvajala individualnu egzistenciju od javne i lakše razotkri­
va atraktivna svojstva tuđih žena i muževa. 
Ovo podruštvljavanje nije suprotno, već komplementar­
no deerotizaciji okolice. Seks je integriran u radne i javne 
odnose, pa je tako postao podatljiviji (kontroliranom) zado­
voljenju. Tehnički progres i konfornije življenje dozvoljavaju 
sistematsko uključivanje libidinoznih komponenti u domenu 
proizvodnje i razmjene roba. Bez obzira na to koliko je kon­
trolirana mobilizacija instinktne energije (ponekad to seže i 
do znanstvenog ovladavanja libidom), bez obzira na to u 
kolikoj mjeri je ta kontrolirana mobilizacija potporanj status 
quou — ona zadovoljava i pojedinca, objekt organizacije, ta­
ko što ga raduje motorni čamac, upotrebljavanje motorne 
kosilice trave i brza vožnja automobila. 
U mobilizaciji libida i upravljanju njime je, velikim 
dijelom, razlog dobrovoljnoj koordinaciji s postojećim, od­
sustvu terora, predodređenoj harmoniji između individualnih 
potreba i društveno traženih želja, ciljeva i aspiracija. Dakle, 
i u sferi instinkata potvrđuje se tehnološko i političko poko-
renje transcendirajućih faktora u ljudskoj egzistenciji, tako 
karakteristično za razvijenu industrijsku civilizaciju. Zadovo­
ljenje je put koji rađa podređivanje i slabljenje ratia pro­
testa. 
Uveliko je proširen niz društveno dozvoljenih i poželj­
nih zadovoljenja. No, posredstvom tog zadovoljenja reduci­
ran je Princip Zadovoljstva — on je lišen svojih zahtjeva ne-
pomirivih s postojećim društvom. Zadovoljstvo harmonizi­
rano s postojećim rezultira podređivanjem. 
Za razliku od zadovoljstava u postojeće ukolotečene de-
sublimacije, sublimacija čuva svijest ο odricanju koje repre­
sivno
 društvo nameće pojedincu i time čuva potrebu za oslo­
bođenjem. Zacijelo, moć društva ojačava sublimaciju; no, 
nesrećna svijest te moći već probija kroz alijenaciju. Isto 
tako svaka sublimacija prihvaća društvene barijere, zadovo­
ljenja instinkata, ali ih, također, i krši. 
Cenzurirajući podsvjesno i prožimajući ga savješću, 
Super-ego također cenzurira cenzora jer razvijena savjest re-

---