Milan Uzelac istorija filozofije I
Yüklə 4,1 Mb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Filozofija prirode
- Đovanija Pika dela Mirandole
Milan Uzelac Istorija filozofije I www.uzelac.eu 466 jednostavnog moralnog života koji je nespojiv s koristoljubivim duhom njegovog vremena. Mor kritikuje uništavanje starog zemljoradničkog sistema i pohlepu za novcem koju prati centralizacija bogatstva u rukama malog broja ljudi. Kao ideal Mor ističe zemljoradničko društvo u kome je porodica osnovna zajednica; privatna svojina je ukinuta, a novac se više ne koristi kao sredstvo za razmenu; sredstva za život su obezbeđena za sve, radno vreme je svedeno na šest časova dnevno da bi građani imali slobodnog vremena za svoje kulturne potrebe. Da bi to ipak bilo moguće, Mor zadržava postojanje klase robova koju sačinjavaju delom osuđenici a delom ratni zarobljenici. Dok se Makijaveli svo- jom vizijom čoveka oslanjao na perspektive političkog uspeha, Mor je video pre svega društveni položaj ljudi. Niko tako oštro kao on nije sagledao i kritikovao društvene nepravde (koje su se zaklanjale iza svih mogućih autoriteta, tradicija, hijerarhija, opštih dobara, itd). Država nastaje na tlu zemnih interesa i ne zavisi ni od kakvih crkvenih vlasti; svakom građaninu ostavlja se sloboda verskih ubeđenja i dopušta uvođenje Najvišeg bića (što će kasnije razvijati engleski deizam). Mor od države zahteva da bude verski i religiozno neutralna, a pravni položaj građana je nezavisan od njihovih verskih ubeđenja. Nije stoga nimalo slučajno što je ovaj Morov spis podsticao versku tolerantnost. Mor je, uvidom u društvene prilike svoga vremena, došao do saznanja da čovek nije prestupnik, nego da to postaje u određenim prisilnim okolnostima. To znači da čovek u svojoj pravoj suštini nije onakav kakav je stvarno u životu; stvarni društveni čovek u uslovima koji postoje nije pravi čovek; pravi čovek i društveni čovek mogu postati jedno isto samo u uređenju kakvo vlada na ostrvu Utopija.
Milan Uzelac Istorija filozofije I
467
Empirijsko ispitivanje čoveka vodilo je zaključku (i to prihvata Makijaveli) da je čovek društveno biće. Mor usvaja ovaj zaključak samo u ograničenom shvatanju. Čoveka formira društvena situacija, ali to, po mišljenju Mora, ne znači da bi postojeće životne uslove trebalo usvajati kao pravedne i neprikosnovene. Ako su društveni uslovi koji stvaraju ljude neljudski, onda ne samo da ih treba kritikovati, nego ih moramo i menjati. Tu se Mor poziva na Hristovu nauku. Dok je Makijavelijeva filozofija dopuštala da bude interpretirana konjukturno i oportunistički i dok je mogla da služi kao osnov politike koja bi silom podržala postojeće uređenje, Morova filozofija je pre podsticala na dramatičnu interpretaciju, koja revolucioniše. Ali, dok bi Mor bio spreman da u sukobu s postojećim društveno- političkim odnosima pre prihvati smrt nego da promeni stav, Makijaveli bi možda na to gledao kao na primer neispravne upornosti razumnih ljudi i možda je mislio o takvim ljudima baš kao što je i Mor, pišući da "i kad bi promenio prirodu prema vremenu i prilikama, ne bi promenio sudbinu" (Vladalac). Neke od pomenutih ideja razviće u Francuskoj Žan
(1575) odbacuje zasnivanje prava na crkveno-dogmatskim temeljima i zalaže se za religioznu neutralnost političke vlasti. On polazi od empirijskih znanja i filozofskih stavova, protivnik je svake utopije i smatra da se pravna nauka mora zasnivati na istoriji i etnografiji.
Dok je u srednjm veku priroda bila jedna zatvorena knjiga, nešto tajnovito i zlo, nešto neprijateljsko i vredno samo prezrenja, a što nikako ne znači da ona istovremeno nije bila izučavana i istraživana, u umetnosti i nauci
Milan Uzelac Istorija filozofije I www.uzelac.eu 468 renesanse ogleda se povratak prirodi; ako se u srednjem veku verovalo da se do nauke može dospeti samo mističkim sredstvima, ovaj novi pogled na svet, koji se formirao u re- nesansnoj Italiji, poprimajući panteistički karakter, video je u prirodi otkrovenje božanskog koje je nemačka mistika crpla iz dubine verujućeg duha, i razvijajući se u suprotnom smeru od onog kojim je išla mistika, zadobijao je oblik panteističkog naturalizma spremnog da božansko razmatra samo iz aspekta tvoračke moći prirode. I ovaj novi interes za prirodu ponikao je na tlu humanističkih istraživanja. Svoju inspiraciju je nalazio u neoplatonizmu i tajnim srednjovekovnim učenjima – u averoizmu i kabali. Videli smo da su se već kod Marsilija Fičina neoplatonističke tendencije mešale sa sklonošću ka mistici, što je vodilo stvaranju smeše fantastičnih prirodno- filozofskih shvatanja kakvu nalazimo kod Đovanija Pika
antičke i orijentalne filozofije (znao je grčki i hebrejski), koji je u 24. godini svog života nameravao da u Rimu, pred naučnicima i misliocima iz čitave Evrope, pozvavši ih sve o svom trošku, brani 900 teza dokazujući kako se helenizam i judaizam (u formi kabale) mogu spojiti u platonsko- hrišćanski sistem; na taj način je hteo jednim opštim univerzalnim učenjem da razreši sve zagonetke dotadašnje nauke. U pomenutim Tezama izložio je svoj ultramonistički pogled na svet: međutim, raspravu o njima zabranile su crkvene vlasti neke od njih behu proglašene za jeretičke i nisu imale dalje uticaja, ali su ostale veliki spomenik firen- tinskog neoplatonizma. Piko dela Mirandola je sanjao o velikom pomirenju svih religija i pogleda na svet a ono bi se izvršilo na tlu pretpostavke da je čovek duhovno biće snabdeveno stvaralačkom snagom; zbog toga je bio napadan, a nakon odbrane još žešće napadan; u početku je Yüklə 4,1 Mb. Dostları ilə paylaş:
|