Milan Uzelac istorija filozofije I
Yüklə 4,1 Mb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Filozofija prava
- Nikolo Makijaveli
Milan Uzelac Istorija filozofije I www.uzelac.eu 460
protestantima – značilo bi raspuštanje katoličke crkve). Sa- bor je, iako radeći s prekidima, odredio jasan stav crkve spram Svetog pisma (Vulgata, latinski prevod Biblije kanonizovana je konačno tek 1546), uloge vere i čovekovih dela u čovekovom spasenju i sedam svetih tajni (sakrame- nata). Sabor je doneo niz važnih odluka kojima je ušvršćena katolička crkva: reformisana je njena hijerarhija, doneta odluka da svaka katedralna crkva mora imati svoj seminar; osnovan je niz crkvenih redova a među njima će najznačajniji biti Jezuitski (1540) koji će pod neposrednim nadzorom pape pored intenzivne propovedničke i misionarske aktivnosti početi da se bavi i obrazovnim radom stvarajući veliki broj kolegija u kojima će se obrazovati evropska elita; radi zaštite od crkvi stranih učenja osnovan je 1542. Sveti oficijum, a nekoliko godina kasnije (1571) Index librorum prohibitorum, popis zabranjenih knjiga koje su vernicima katoličke crkve zabranjene za čitanje (danas obuhvata i neku štampu, časopise, publikacije, filmove, pozorišne predstave); zabrana je obuhvatala nekanonizovane verzije Svetog pisma, jeretičke, nereligiozne i antireligiozne publikacije i dela, knjige i napise protivne dogmi, erotička a od 1949. i marksistička dela. Dalekosežni značaj sabora u Tridentu bio je pre svega u tome što je on (a) zauzeo jasan doktrinarni stav naspram teza protestanata i što je (b) obnovio konstituciju crkve dajući jasna pravila o obrazovanju i ponašanju sveštenstva. Sa ovog crkvenog sabora jasno su bile upućene kritike protiv nemoralnosti sveštenstva s kraja srednjeg veka i u vreme renesanse i iznet stav da crkva mora biti zaštitnik duše i najviši zakon njenog spasenja. U dokumentima samog sabora tomistička i sholastička terminologija, kao i njihove koncepcije, korišćeni su umereno i oprezno, jer je kriterijum ovog skupa bila vernost
Milan Uzelac Istorija filozofije I
461
crkvi a ne vernost sholastičkoj teologiji. Na ovom saboru data su rešenja o opravdanju vere, o postupcima, predestinaciji, o tajnama (koje su protestanti hteli da svedu na krštenje i pričešće), a bila je utvrđena i doktrina o trans- supstantivnosti pričešća (po kojoj se hleb i vino pri pričešću preobražavaju u telo i krv Hristovu). Ako je Luter govorio o konsupstancijalnosti (što je podrazumevalo nepromenjenost hleba i vina, mada se u njima osećalo prisustvo Hrista), a Kalvin o simboličkom smislu pričešća, ova odluka Sabora govori o trijumfu tradicije a čitavo nastojanje Tridentskog sabora o restauraciji katoličanstva i sholastičke misli što će svoj najviši izraz imati u obnovi sholastike u Španiji tokom XVI stoleća.
Pretenzije crkve na nasleđe svetske rimske imperije manifestovale su se u njenoj težnji da i na društvenom planu bude politička sila koja će se boriti protiv narastajućeg individualizma i sve veće samosvesti ljudi, protiv ojačalih nacionalnih država i sve izrazitije borbe za nacionalno jedinstvo; najvažniju ulogu u to vreme počeće da igra nova filozofija prava boreći se protiv crkve a za pravo države. Ta borba će svoj najveći zamah dobiti u Italiji, u Firenci, politički najnemirnijem gradu druge polovine XV stoleća, a njen najveći teoretičar Nikolo Makijaveli (1469- 1527) na najviše mesto uzdignuće ideju nacionalne države. Ideal Makijavelijev bio je političko jačanje i nacionalno jedinstvo Italije. Predmet Makijavelijevih posmatranja bila je Firenca u kojoj je on (1498-1512) vršio dužnost sekretara Saveta desetorice; tu stečena iskustva dopunjavao je veli- kom lektirom, čitanjem istorije Rima. Uvidevši besplodnost političkih borbi malih nezavisnih italijanskih gradova, dolazi do saznanja da ti sitni razdori vođeni devizom divide
Milan Uzelac Istorija filozofije I www.uzelac.eu 462
toji da otkrije mehanizme nastajanja i pada države, uspešne i štetne politike, osvajanja i gubitka vlasti. On nije bio istoričar kojeg bi interesovalo registrovanje događaja, nego je daleko više bio političar koji je tok događaja želeo da shvati kako bi otuda mogao dobiti korisno znanje o aktuelnom delovanju. Tako je spis Vladalac rezultat razmišljanja o zbivanjima u tekućoj politici, dok je svoja razmatranja o prošlosti izneo u svom velikom radu o rimskom istoričaru Liviju i njegovoj istoriji Rima. Poznavanje ljudske prirode bilo je za Makijavelija jedan od glavnih osnova uspešne politike; dok je ceo srednji vek tretirao čoveka u kategorijama dužnosti, Makijaveli je nastojao da pokaže ljude onakvima kakvi oni jesu, a ne onakvima kakvi bi trebalo da budu. Lomeći srednjovekovne otpore i zabrane Leonardo je težio da upozna strukturu i mehanizam delovanja čovekovog tela; lomeći mo- ralizatorsku tradiciju Makijaveli je želeo da upozna osnove i mehanizam društvenog delovanja ljudi. Čitav sistem političkog poretka u srednjem veku zasnovan je na potčinjavanju države crkvi; to potčinjavanje treba da bude prekinuto ako država hoće da bude ono što je bila u stara vremena. Koliko god je antička država Makija- velijev ideal, toliko on ne napušta misao o nacionalnoj državi koja je samoj sebi dovoljna ako svoj temelj ima u naciji. Odbacujući u teoriji države i prava pojam večitog prava i prava prirode, Makijaveli je u teoriji morala odbacio tezu o metafizičkom poreklu morala, kao i tezu o njegovom urođenom karakteru. Moral je, po mišljenju Makijavelija, postao rezultat odluka koje su ljudi preduzeli radi uzajamnog garantovanja mira i blagostanja, rezultat zakona i vlasti koji tim zakonima obezbeđuju poslušnost.
Yüklə 4,1 Mb. Dostları ilə paylaş:
|