Milan Uzelac istorija filozofije I
Yüklə 4,1 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Istorija filozofije I www.uzelac.eu 484 mističnu verziju; želeo je da sačuva empirijsku i matematičku tačku polaznih razmatranja, ali nije hteo da se ograniči na problematiku teorije saznanja i teorije prirod- nih pojava. Hteo je da shvati čoveka na podlozi kosmosa i u vezi sa beskrajnim kosmosom, čije bi strukture otkrivale matematika i kopernikanska astronomija. Đordano Bruno rođen je u Noli, kod Napulja; nije upoznao mir, ni stekao slavu, nije imao ni prijatelje ni učenike; suprotstavljao se i mišljenjima i institucijama; borio se protiv tradicionalnih shvatanja, išao kroz život usamljen i gnevan; menjao je mesta boravka, pozivan i uklanjan, proganjan, uvek pun strasti i nade, uvek završavajući s razočaranjem. U petnestoj godini stupio je u dominikanski red; sa dvadeset četiri godine, zaređen za monaha; četiri godina kasnije optužen zbog jeresi, pobegao u Rim a zatim u Ženevu. Kad je od njega zatraženo da pristupi kalvinistima napustio je Ženevu i otišao u Francusku; dve godine predavao je filozofiju u Tuluzu, potom prešao u Pariz, 1583. otišao u Englesku i predavao na tri meseca u Oksfordu i po- tom bio prognan od kritičara i dve godine živeo mirno u Londonu; 1585. vratio se u Pariz, potom Marburg, Vitemberg i 1588. prognan zbog heliocentrične teorije; potom boravio u Pragu i Frankfurtu a 1591. odlazi u Veneciju; na osnovu optužbi mecene uhapšen 1592. i predat rimskoj inkviziciji koja je godinama nastojala da se on odrekne svog jeretičkog učenja a što bi mu možda i spaslo život; ostavši beskompromisan, inkvizicija ga je osudila na smrt na lomači; kažu da je izricanje presude propratio rečima: "Možda vi s većim strahom donosite presudu no što je ja primam". Sedamnaestog februara 1600. spaljen na Cvetnom trgu (Campo dei Fiori) u Rimu. Temelj njegovog prirodnonaučnog učenja čini Kopernikova heliocentrička teorija koju je obrazlagao i branio u nizu svojih rasprava sporeći se sa predstavnicima aristotelovsko-sholastičkog
Milan Uzelac Istorija filozofije I
485
shvatanja sveta. Prihvatajući Kopernikovu teoriju Bruno je iz nje izvukao metafizičke konsekvence koristeći se pri tom idejama koje su o svemiru rekli svi njegovi prethodnici, od grčkih materijalista i Plotina do Fičina i Kuzanskog; koncepciji zatvorenog i završenog sveta Bruno je suprotstavio koncepciju otvorenog i nezavršenog sveta u kome je zemlja postala jedna od planeta, a nebo se gubilo u sunčanom blesku. Priroda je bog u stvarima (Deus in rebus), božanska sila skrivena u stvarima, govorio je Bruno. Priroda tako dobija potpunu samostalnost a bog je sinonim njenog jedinstva. Stvari i pojave u prirodi nisu više manifes- tacije "skrivenog boga", već samostalne i po sebi vredne realnosti sveta u kome čovek živi. Dovodeći u tesnu vezu boga i prirodu Bruno je nastojao da rehabilituje materiju, pa materija i nije ništa drugo do božansko biće u stvarima (essere divino nelle cose), čime se čvrsto povezuju materija i forma i odbacuje shvatanje o sa- mostalnom postojanju forme kakvo se sreće kod sholastičara koji su priznavali postojanje mnoštva formi nezavisnih od materije. Materija, govorio je Bruno, sve proizvodi iz sebe, i upravo je ona izvor formi i sveg beskonačno kvalitativno raznovrsnog bića, a ne bog. Ovo shvatanje vodilo je Bruna hilozoističkom i panpsihičkom tumačenju sveg bića. Svet je oživljen sa svim njegovim de- lovima a duša je najbliži formalni uzrok, unutrašnja sila svojstvena svakoj stvari. Zemlju je Bruno izjednačavao sa svim drugim planetama a sunčev sistem sa svim drugim bezbrojnim zvezdanim sistemima kojima beše zajedničko da imaju isti sastav; zemlja, voda, vatra i vazduh ne obrazuju samo zemaljski svet već i sve druge svetove. Na taj način prevladava se aristotelovsko-sholastička teza o dualizmu zemaljskog i nebeskog i ističe njihova jednorodnost; etar se pri tom ne odbacuje već se prostire kroz sav univerzum
Milan Uzelac Istorija filozofije I www.uzelac.eu 486 (Bruno je smatrao da je kosmos prožet etrom na isti način kao što danas kosmolozi govore o prožetosti kosmosa tamnom materijom koja čini preko 98% vasione). Idući dalje od hilozoističkih pretpostavki Bruno je smatrao da beskonačni svetovi nisu samo živi već i da su naseljeni raznim formama života koje su senzitivne i razumne, raz- ličite od onih koje srećemo na zemlji; tako se univerzum pretvarao u vasionu i premda je to bio čisto teorijski stav bez empirijskih dokaza, on je bio i jedan od glavnih povoda dizanja optužnice protiv Bruna za jeres. Svojom koncepcijom o otvorenom i beskrajnom svemiru Bruno je ustajao protiv pojma transcendencije: jer šta bi moglo prekoračivati ono što je beskrajno? Time se on suprotstavljao i sholastičkoj koncepciji tvorca, i platonovskoj teoriji ideja i aristotelovoj podeli na materiju i formu. Ne izjašnjavajući se ni za Parmenidovu ni Heraklitovu tradiciju, Bruno je prihvatao kao pravilne obe te tradicije i pokušao da shvati bivstvovanje /Sein/ kao trajno i nedeljivo, ali i kao promenljivo i raznorodno. Brunu je to omogućavalo razlikovanje bivstvovanja i njegovih načina bivstvovanja. Bivstvovanje postoji svuda i uvek, u svakom trenutku, na svakom mestu, ma koliko da nije u svojim posebnim "delovima" potpuno. Svemir je beskrajan i ne podleže nikakvoj odredbi; on je nedeljiva celina, jedina nema delova, nepodložna toku vremena. Traje uvek i svuda, ceo je u svakom svom delu i u svakom svom trenutku. "Svemir obuhvata sve što postoji i sve načine postojanja; a što se tiče stvari svaka ima celo biće ali ne i načine postojanja". Sve stvari su u svemiru, a svemir je u svim stvarima, mi smo u njemu, on je u nama; i tako se sve stiče u jedno savršeno jedinstvo. Celokupna filozofija i celokupna delatnost Brunova predstavljaju angažovanje za stvaralačke snage života; to je angažovanje protiv svega oronulog i u društvenom smislu,
Yüklə 4,1 Mb. Dostları ilə paylaş:
|