O zbek iston respublikasi oliy va 0 ‘rta maxs*js ta’lim vazirligi



Yüklə 59,47 Kb.

səhifə12/145
tarix17.09.2017
ölçüsü59,47 Kb.
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   145

Hozirgi  k u n d a   diffcrensial  psixoiogiya  diagnostika,  prog- 
nostika  m eto d la ri  yordam i  bilan  shaxslarni  qobiliyatiga 
qarab  tan la sh d a   ilm iy  prinsip  va 
qonun iyatlarga  asos- 
lanadi.
Psixofiziologiya 
o dam larning  individual  psixologik 
va  psixofiziologik  farqlarini  tadqiq  qiluvchi,  psixikaning 
genetikasini  o ‘rg anu v c h i  sohadir.  H o z ird a   a m a ld a   „diffe- 
rensial  psixofiziologiya“  atamasi  mavjud  bo'Iib,  bu atamani 
1963- yilda V .D .N ebilisin  fanga olib kirdi.  Psixofiziologiya- 
ning  ikkita  a sosiy  ta d q iq o t  yond ashu v i  m avjud,  bular:
a)  mustaqil am aliy tadqiqotlarda olingan  fiziologik va psixo­
logik  natijalarni  o ‘z a ro   solishtirish,  qiyoslash;  b)  biron- 
bir  faoliyatda  fiziologik  funksiyalar  o ‘zgarishini  o ‘rga- 
nishdan  iborat.
Ijtim oiy  (sotsiol)  psixoiogiya — o d a m la rn in g   ijtimoiy 
guruhlarga  b irla sh ish in i,  bu  guruhiy  tavsifni,  shaxsning 
guruhiy  faoliyati  va  xulq-atvorini,  ijtimoiy-psixologik  qo- 
nuniyatlar,  h o latla r,  hodisalar,  ijtimoiy  ustanovka  kabi- 
larni  tadqiq  qiladi.  O 'tm is h d a   ijtimoiy-psixologik  voqelik 
falsafiy  nuqtayi  n a z a r d a n   o'rganilib  kelingan,  Ickin  shaxs, 
g u r u h ,  j a m o a   m u n o s a b a t la r i   q a m r a b   o l in m a g a n   edi. 
Ijtimoiy  psixoiogiya  faniga  asos  b o ‘lib  psixoiogiya,  so- 
tsiologiya,  a n tr o p o lo g iy a ,  etnografiya,  krim inologiya,  fal- 
safa  kabi  fanlar  x izm a t  qilib  kelgan.  X IX   asrning  ikkinchi 
yarmida sotsial  psixologiyani fan sifatida  rivojlantirishga  ilk 
urinish lar  b o s h la n g a n .  Jah o n   ja m o a tc h ilig i  to m o n id a n  
sotsial psixoiogiya  1908- yildan e ’tiboran alohida fan sifatida 
tan  olingan.  B un ga  angliyalik  psixolog  U.  Makdugall  va 
amerikalik  sotsiolog  E.Rosslarning  tadqiqot  natijalari  asos 
b o ‘lib xizmat qildi.  C h u n k i bu ishlarda  „sotsial  psixoiogiya“ 
atamasi  qoMIanilgan  edi.  U rushdan  keyingi  yillarda AQSH 
va  boshqa  m a m la k a tla r d a   sotsial  psixoiogiya  m uam m olari 
yuzasidan  t a d q i q o t l a r   o ‘tkazish  kcng  yoyildi.  Ayniqsa, 
A Q S H   da  o ‘tkazilgan  K otornning  tajribasi,  E.M eyoning 
izlanishlari  sotsial  psixoiogiya tarixida asosiy o ‘rin egalladi. 
Bu  tad q iqo tchilarg a  asosiy  obyekt  b o ‘lib  kichik  guruhlar 
x iz m a t  q i lg a n ,  t a j r i b a l a r   esa  l a b o r a t o r i y a   s h a r o i ti d a  
o ‘tkazilgan.  S otsial  psixoiogiya  fan  sifatida  m uloqotni, 
32
www.ziyouz.com kutubxonasi


m u o m a l a   q o n u n i y a t l a r i n i ,   s h a x s l a r a r o   m u n o s a b a t n i ,  
individual  va  guruhiy  o 'z a ro   t a ’sirni,  guruhlarning  ich k i 
va  tashqi tuzilishini,  ularning  tu rlarini,  tasnifmi,  o m m a v i y  
ho latlar  va  boshqalarni  tekshiradi.
Sotsial  psixologiya  quyidagi  sohalarni  q a m ra b   o la d i: 
din  psixologiyasi, oila psixologiyasi,  m uom ala psixologiyasi, 
kichik  g u r u h   psixologiyasi,  k a t t a   g u ru h   psixologiyasi, 
m o d a la r   psixologiyasi,  in s o n n i  inson   to m o n id a n   i d r o k  
qilish  psixologiyasi,  etnopsixologiya  va  boshqalar.
Din  psixologiyasi — psixologik  va  ijtimoiy  psixologik 
o m illa r n in g   diniy  ong  b ila n   s h artlan ganligini,  d i n n i n g  
insonga t a ’sirini o ‘rganuvchi  sohadir.  Din psixologiyasi  X I X  
asr  oxiri,  XX  asrning  bo sh larida  vujudga  kelgan  b o ‘lib, 
insonni  ibodat  qilishdagi,  d in iy   a n ’analarni,  r a s m - r u s u m -  
larni  bajarishdagi  hissiy  h o latla rin i  o ‘rganishni  o ‘z  o ld ig a  
m a q s a d   qilib  q o ‘yadi.  D i n i y   p six o lo g iy a n i  o ‘r g a n i s h  
q u y id a g i  y o ‘na!ishlarda  a m a l g a   osh irilad i:  a )  u m u m iy  
nazariya: diniy ong,  uning tuzilishi,  diniy hissiyot,  d i n n in g  
sha x s  s h a k lla n is h id a g i  a h a m i y a t i ;   b)  din  p six o lo g iy a s i 
differensiatsiyasi:  ijtimoiy  m u h it   va  tarixiy  davrdan  s h a k l-  
langan  o n g   va  hissiyot  ta d q iq o ti;  d) diniy  guruh  p s ix o - 
logiyasi;  e) diniy  rasm -ru s u m la r  psixologiyasi;  f)  h u r fik r-  
lilik t a ’limi  psixologiyasi va boshqalar.
Siyosiy  psixologiya — bu  ja m iy a tn in g   siyosiy  h a y o ti -  
dagi  psixologik xususiyatlar,  h o latlar,  qonuniyatlar,  t a ’s ir -  
c h a n lik   va  t a ’sir  o ‘tkazish  j a r a y o n la r i   kabi  j a b h a l a r n i  
tekshiruvchi  psixologiya  sohasi  hisoblanadi.
Oila  psixologiyasi — oila  psixologiyasini  o ‘r g a n u v c h i 
fanlararo tadqiqotlarni amalga oshirishni o ‘ziga maqsad qilib 
oigan.  Oila psixologiyasi oilaning psixologik m u a m m o la rin i 
o 'rg a n a d i,  u  oilaga  t a ’sir  q iluvchi  omillarni,  oila  h a r   b i r  
a ’z o s in in g   o ‘rnini  belgilash n i,  e r - x o t in   m u n o s a b a t i n i ,  
s h a x s l a r a r o   m u n o s a b a t n i,  y o s h   x u s u s iy a tla rin i,  j i n s i y  
tafovutlarga  muvoUq  m u lo q o tg a   kirishish  kabilarni  o ‘r g a -  
nadi.  Oila  psixologiyasi  t o m o n i d a n   to 'p la n g a n   m a te ria lla r  
oila  m ustahkamligini  saqlash  u c h u n   m aslahatlar be ris h d a , 
h a r  bir  sotsiologik  va  psixologik  dasturlar tuzish da  q o ' l l a -  
niladi.  Shu nin g dck ,  oila 
tip lari,  tuzilishi,  iyerarxiyasi,
3  Psixologiya 
3 3
www.ziyouz.com kutubxonasi




Dostları ilə paylaş:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   145


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2019
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə