Special edition diogen haiku

NO 38 
PAGE 232 
Werrebrouck Jean-Marie 
 
Oma’s bonsaibos, 
 
Granny’s bonsai bush  
 
Bakin bonsai grm 
door een afgeweken bal 
grubbed at one stroke  
 
sređen jednim udarcem 
in één klap gerooid.   
by a deviated ball. 
 
 
odbjegle lopte.  
 
 
De laatste spreker 
 
The last speaker 
 
 
Posljednji govornik 
begint toch af te  ronden 
finally begins to wind up 
 
konačno počinje završavati 
en af te ronden. 
 
and to wind up. 
 
 
i završavati. 
 
 
 
 
H A I B U N  / TRAVEL H A I B U N 
 
Horst Ludwig:  WECHSEL 
 
Es ist schon eigenartig, trotz fast ein halbes Jahrhundert langen Lebens in einem anderen Land dort 
nicht eigentlich zu Hause zu sein.  Das spürt man besonders an großen Festen gleichen Namens, deren 
Feier man aus der Jugend eben anders in Erinnerung hat. So ist selbst die Sonntagsheiligung hier eine 
andere, und man erlebt sie manchmal sogar als gar keine.  
Um  wegen  der  vorausgesagten  verkehrsgefährdenden  Wetterbedingungen  alles  Nötige  im  Haus  zu 
haben,  fahre  ich  noch  schnell  trotz  der  Dunkelheit  die  zehn  Meilen  in  die  Stadt,  vor  allem  wegen 
Milch, aber auch um einige andere Sachen für vielleicht sogar ein paar Tage einzukaufen. 
Der Mond gespiegelt 
auf der verharschten Prairie. 
Neujahrsball in Wien.  
 
Klasse der Klang im neuen A6! 
                                                                 Chrysanthemum Vol. 11.1, 2011                                           
CHANGES 
It is quite strange that after living for almost half a century in another country you still are really not 
quite at home there. You feel this especially on great holidays with the same name when you remem-
ber their celebration quite differently from the days of your youth. Even 
Sunday sanctification is different here; sometimes you experience it as none at all. When weather con-
ditions endangering the traffic are forecast, you have to have all essentials at your house. Thus I take a 
quick ten mile drive to town, especially for milk, but also to buy a few things for possibly a few days.   
 
The moon mirroring  
on the ice-crusted prairie  
New Year's ball in Vienna  
 
Excellent the sound in the new A6! 

---

NO 38 
PAGE 233 
PROMJENE 
 
Pomalo neobično je da čovjek i  nakon gotovo  pola stoljeća življenja u drugoj zemlji   osjeća da još 
uvijek zapravo nije kod kuće.  Taj je osjećaj naglašen u vrijeme praznika koji nose isto ime, a kada je   
način slavljenja drugačiji od svečanosti iz mladosti. Čak je i nedjeljno posvećivanje drugačije ovdje; 
ponekad zapravo nedoživljeno. Kada su najavljene vremenske prilike koje bi mogle ugroziti promet, 
trebate imati sve osnovne potrepštine kod kuće.  U tom slučaju, treba se odvesti deset milja u grad, 
posebno po mlijeko, ali također i nabaviti nekoliko stvari za nekoliko dana.   
 
Mjesec se ogleda 
na ledom pokrivenoj preriji 
novogodišnji ples u Beču 
 
Odličan zvuk novog A6! 
 
 
 
 
Dunja Pezelj:  RANI AUTOBUS 
 
Od trenutka kad zazvoni sat, svaka sekunda je isprogramirana. Ako napravim makar i jedan nepred-
viđeni korak, ne sluša li me kosa ili ne daj bože, na čarapi pukne očica, kasnim na autobus. U polum-
raku,  da  ne  razbudim  ukućane,  kopam  po  torbi  tražeći  ključ,  misleći  pri  tom  kako  je  mojoj  torbici 
hitno potrebna jedna dobra inventura. 
Vani  fortunal  juga  s  kišom,  kišobran  mi  odmah  postane  jedro,  a  potom,  beskorisna  krpa  na  štapu. 
Mokri reful zasuo me je od glave do pete. 
Sada sam mokra ali i potpuno budna. Čista inicijacija. 
 
 
 
Kiša s vjetrom 
prevrnuti kišobran, 
postao jedro. 
 
Na postaji kao ni na ulici, nikoga. Lupaju škure, valja se limena kanta za smeće, a u borovima riče 
jugo. Neravnim asfaltom, čisteći ulicu, krivuda netom stvorena rječica. 
Potmuli tutanj i eto autobusa iza ugla. 
"Ugrijalo me je sunce kad sam vas ugledala", našalim se s vozačem. "Po ovakvom vremenu?" tobože 
začuđeno,  smiješeći  se  upita  on.  "Upravo  zbog  toga"  odgovorim,  smještajući  se  na  prvo  prazno 
sjedalo.  Čujem  vozača  gdje  pjevuši.  Izgleda  da  je  moja  šala  preokrenula  njegov  uobičajeni  misaoni 
tok za ovo doba dana. Prouzročila je odmak od svakodnevne jednoličnosti, istosti. 
Brišem zamagljeno prozorsko staklo i gledam ulicu. 
 
Razlijeva se, 
po zamagljenom oknu 
nečije ime. 

---

NO 38 
PAGE 234 
Automobili jure preko crnih lokvi, po kojima svjetlucaju mrlje od nafte. Rezignirani prolaznici niti se 
ne  pokušavaju  odmaknuti.  Već  su  ionako  mokri.  Smrknutih  lica,  nastavljaju  se  razdirati  unutarnjim 
dijalozima, bez svijesti o sebi i onom oko sebe. 
 
 
Glava starice 
pokrivena vrećom. 
Noge u lokvi. 
 
 
Na velikom reklamnom panou, dva plakata. Na svakom po jedna ljepotica obnaženih grudi. Jedna s 
ponosom pokazuje svoju jedrost poput Lilit, a na licu joj izraz Eve, dok druga s djetetom na prsima 
treba prikazati Evu, a u njoj se prepoznaje Lilit. 
Izgleda da svatko želi biti netko drugi ili nešto drugo. 
Lilit je neodoljiva donna fatale, za koju je postojanje čista radost, a svijet njena igračka, dok Eva, ek-
vilibrirajući između nametnutih uloga supruge, majke, kućanice i zaposlene žene, niti ne primjećuje 
kako joj dani, neživljeni klize ispod nogu, ostavljajući je praznom, neostvarenom, ispranom. 
Ali što god žena izabrala, biti Eva ili Lilit, jednako će pogriješiti, jednako će ne pogriješiti. Ishod je 
isti. 
Prene me škripa kočnica. U autobus ulazi. mladi par. Po odjeći cijenim, vraćaju se s maturalne zabave. 
On visok, mršav u odijelu s kravatom. Na njoj haljina boje muranskog stakla, slijepljena, prozračna. 
Duga mokra kosa pokriva joj obraze. 
 
 
Proljetna kiša; 
djevojčine obraze 
natapa kosa. 
 
 
Gledam i ne mogu se odlučiti gdje bih je smjestila. Je li to živa djevojka, Ondina vladarica Voda, ili 
možda Princeza Pehara netom skliznula s Tarot karte? 
Nisu ispustili ni glasa, ali njihova tijela govore. 
Na  njegovom  licu  smjenjuju  se  izrazi  zanesenosti,  zbunjenosti  i  ponosa.  Toliko  je  stvari  noćas 
napravio prvi put. Prvi put je obukao odijelo s kravatom, prvi put je plesao po utvrđenim pravilima, a 
po zaštitničkom pogledu upućenom njoj, kao da je ove noći otišao nešto dalje od ukradenog poljupca. 
Ona,  moja  Ondina,  upijena  u  njegov  zagrljaj,  sa  zagonetnim  i  lagano  podrugljivim  smiješkom 
poručuje:  "eto,  sada  sam  i  ja  ponešto  odškrinula  vrata  tajni  vas  odraslih". 
Stoje tako, sa svojim mislima upućenim onom drugom, omamljeni, zaneseni. S njih se voda cijedi u 
lokvicu pod njihovim nogama. 
Autobus stane uz škripu kočnica, a dvoje mladih odlaze u kišu, zagrljeni. Koračaju polako, kao da se 
boje da bi brži koraci mogli raspršiti čaroliju. Pogledom ih pratim do kišne zavjese, iza koje nestaju. 
Odjednom, padne mi na pamet davno pročitana molitva Elementa Vode iz nekog prastarog grimoara 
(magijskog spisa): 
 
 
"O, silni Kralju Mora  
Kralju Potopa i Proljetnih kiša 
O Oceanu beskrajnih savršenstava  

---