Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
38 
 
Slu{ao je sa ozbiljnim zanimanjem. "^udno je sagledati tajne moje discipline 
spolja, videti ih tvojim o~ima. Ja sam ih video jedino iznutra, kao onaj ko ih upra`njava." 
 
"Ako mi dopusti{... ako to `eli{, Fakse, poku{ao bih da op{tim sa tobom 
govorom uma." Sada sam bio uveren da je on prirodni op{titelj; njegova saglasnost i 
malo ve`be doprineli bi da se ukloni nesvesna zapreka kojom se ogradio. 
 
"Ako bi to u~inio, onda bih ja ~uo {ta drugi misle?" 
 
"Ne, ne. Ne vi{e nego {to to ve} ~ini{ kao empata. Govor uma predstavlja 
op{tenje, dobrovoljno odaslano i primano." 
 
"Za{to onda ne govoriti naglas?" 
 
"Pa, ~ovek mo`e da la`e kad govori." 
 
"Ali ne i kada op{ti umom?" 
 "Ne 
hotimice." 
 
Fakse je nekoliko trenutaka razmi{ljao. "Ta disciplina mora da pobu|uje 
zanimanje kraljeva, politi~ara i poslovnih ljudi." 
 
"Poslovni ljudi po~eli su da se bore protiv kori{}enja op{tenja umom kada je 
ustanovljeno da ono predstavlja ume}e koje se mo`e nau~iti; decenijama su ga dr`ali 
izvan zakona." 
 
Fakse se osmehnu. "A kraljevi?" 
 
"Vi{e nemamo kraljeva." 
 
"Da. Shvatam... Pa, zahvaljujem ti, D`enri. Ali moj posao je neu~enje, a ne 
u~enje. Radije jo{ ne bih nau~io ve{tinu koja }e potpuno promeniti svet." 
 
"Perema tvom sopstvenom proro~anstvu, ovaj svet bi}e promenjen, i to kroz 
samo pet godina." 
 
"Onda }u se i ja promeniti s njim, D`enri. Ali nemam nikakvu `elju da ga sam 
menjam." 
 
Padala je ki{a, dugotrajna, blaga ki{a getenskog leta. [etali smo pod stablima 
hemena na obroncima iznad tvr|ave gde nije bilo staza. Kroz tamne kro{nje slivalo se 
sivo svetlo, bistra voda kapala je sa skerletnih iglica. Vazduh je bio prohladan, ali 
prijatan, ispunjen zvucima ki{e. 
 
"Fakse, reci mi ne{to. Vi, handarate, raspola`ete jednom nadareno{}u za kojom 
`ude ljudi na svim ostalim svetovima. Vi je imate. U stanju ste da prori~ete budu}nost. 
Pa ipak, `ivite kao svi mi... izgleda da vam nije va`no..." 
 
"A kako bi moglo da bude va`no, D`enri?" 
 
"Pa, evo, ovako. Uzmimo, na primer, takma{tvo izme|u Karhide i Orgoreina, 
onu razmiricu oko Sinotske doline. Kako mi se ~ini, Karhida je prili~no izgubila obraz 
poslednjih nedelja. Zbog ~ega se kralj Argaven nije posavetovao sa svojim prorocima i 
upitao ih kakve korake da preduzme, ili kog ~lana kioremije da izabere za predsednika 
vlade, odnosno ne{to tome sli~no?" 
 
"Ta pitanja je te{ko postaviti." 
 
"Ne shvatam za{to. Mogao je, naprosto, da pita: 'Ko }e mi najbolje poslu`iti 
kao predsednik vlade?' To bi bilo dovoljno." 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
39 
 
"Mogao je. Ali on ne zna {ta sve mo`e da zna~i to: najbolje mu poslu`iti. 
Moglo bi da zna~i da bi izabrani ~ovek predao spornu dolinu Orgoreinu, oti{ao u 
izgnanstvo ili ubio kralja; moglo bi da zna~i mno{tvo stvari koje on ne bi o~ekivao niti 
prihvatio." 
 
"Morao bi, dakle, veoma ta~no da postavi pitanje." 
 
"Da. Osim toga, bilo bi premnogo pitanja, shvata{. A ~ak i kralj mora da plati 
naknadu." 
 
"Da li biste mu mnogo tra`ili?" 
 
"Veoma mnogo", re~e mirno Fakse. "Pita~ daje onoliko koliko mo`e da plati, 
kao {to zna{. No, kraljevi su, ipak, dolazili kod proroka; ne odve} ~esto, dodu{e..." 
 
"[ta ako je jedan od proroka i sam neko od mo}nih ljudi?" 
 
"Prebivaoci tvr|ave nemaju ~in ni polo`aj. Ja mogu da budem poslat u 
Erenrang, u kioremiju; ako po|em tamo, onda dobijam natrag svoj polo`aj i senku, ali 
moje prorokovanje je time okon~ano. Ukoliko imam neko pitanje dok slu`im u 
kioremiji, onda bih oti{ao u tvr|avu Orgni, platio koliko mi se propi{e i dobio odgovor. 
Ali mi iz handare ne `elimo odgovore. Te{ko ih je, dodu{e, izbe}i, ali nastojimo." 
 
"^ini mi se da ne razumem, Fakse." 
 
"Pa, vidi{, mi dolazimo u tvr|ave poglavito zbog toga da bismo nau~ili koja 
pitanja da ne postavljamo." 
 
"Ali vi ste odgovara~i!" 
 
"Izgleda da ti jo{ nije jasno, D`enri, zbog ~ega mi usavr{avamo i upra`njavamo 
proricanje?" 
 "Nije..." 
 
"Da bismo pokazali savr{enu beskorisnost znanja odgovora na pogre{na 
pitanja." 
 
Dugo sam razmi{ljao o tome dok smo i{li jedan uz drugog po ki{i, pod tamnim 
kro{njama Oterhordske {ume. Pod belom kapulja~om Fakseovo lice izgledalo je umorno 
i spokojno, a sjaj mu se pritulio. Pa ipak, on je i dalje u meni pomalo izazivao 
strahopo{tovanje. Kada bi me osmotrio svojim bistrim, blagim, iskrenim o~ima, taj 
pogled je izvirao iz tradicije stare trinaest hiljada godina: na~in mi{ljenja i na~in `ivota 
tako drevni, tako ukorenjeni, tako celoviti i tako skladni da su ljudskom stvoru davali 
nepritvornost, mo}, potpunost divlje `ivotinje, veliko, neobi~no bi}e koje vas gleda 
pravo u o~i iz svoje ve~ne sada{njosti... 
 
"Nepoznato", re~e Fakse blagim glasom u {umi, "nepredskazano, nedokazano, 
to je ono na ~emu se zasniva `ivot. Neupu}enost je temelj mi{ljenja. Nedokaz je temelj 
delanja. Kada bi bilo dokazano da nema Boga, ne bi bilo religije. Ne bi bilo handare, ne 
bi bilo jome{a, ne bi bilo ognji{nih bo`anstava, ne bi bilo ni~ega. Pa ~ak i ako bi bilo 
dokazano da Boga ima, opet ne bi bilo religije... Reci mi, D`enri, {ta se zna? [ta je 
izvesno, predvidljivo, neumitno: jedina pouzdana stvar koju zna{ o tvojoj i mojoj 
budu}nosti?" 
 "Da 
}emo 
umreti." 

---