Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
44 
{olji sa sto~i}a, na sto~i}u, na hiebima bolni~ara, na posteljini i na spava}ici koju sam ja 
nosio. U{ao je jedan lekar i obratio mi se: "Za{to ste se opirali doteu?" 
 
"Nisam bio u doteu", rekoh. "Bio sam u soni~nom polju." 
 
"Va{i simptomi ukazivali su na osobu koja se opirala fazi opu{tanja dotea. "Bio 
je to stari, iskusni lekar, koji me je na kraju nagnao da se saglasim sa mogu}no{}u da 
sam koristio snagu dotea da bih se suprotstavio oduzetosti dok sam veslao, ~ak i ne 
znaju}i da to ~inim; a onda, jutros, za vreme faze tangena, kada se mora mirovati, ja sam 
ustao i kora~ao, {to me je umalo stajalo glave. Po{to se moje stanje pobolj{alo u meri 
koja ga je zadovoljila, kazao mi je da mogu da izi|em iz bolnice kroz dan ili dva, a zatim 
je pre{ao do naredne postelje. Iza njega je do{ao inspektor. 
 
Iza svakog ~oveka u Orgoreinu dolazi po jedan inspektor. 
 "Ime?" 
 
Ja ga nisam pitao za njegovo. Moram da nau~im da `ivim bez senki, kako to 
~ine u Orgoreinu; da se ne vre|am; da ne vre|am beskorisno druge. Ipak mu nisam 
kazao puno ime, izostaviv{i ognji{no, zato {to se ono ne ti~e nikoga u Orgoreinu. 
 
"Terem Hart? To nije orgotsko ime. Iz kog ste satrpezni{tva?" 
 "Iz 
Karhide." 
 
"To nije orgoreinsko satrpezni{tvo. Gde su vam ulazna viza i li~ne isprave?" 
 
Stvarno, gde li su mi isprave? 
 
Poprili~no su me ispreturali i ispretresali na ulicama [elta pre no {to me je neko 
dovezao u bolnicu, gde sam stigao bez isprava, li~nih stvar~ica, kaputa, cipela i gotovine. 
Kada mi je to re~eno, nije me obuzela ljutnja, ve} sam prasnuo u smeh; na dnu rupe 
nema ljutnje. Inspektora je uvredio moj smeh. "Zar ne shvatate da predstavljate ubogog 
stranca koji je uza sve i neregistrovan? Kako mislite da se vratite u Karhidu?" 
 
"U mrtva~kom sanduku." 
 
"Ne smete da dajete neprili~ne odgovore na slu`bena pitanja. Ako nemate 
nameru da se vratite u svoju zemlju, bi}ete upu}eni na dobrovolja~ko dobro gde je pravo 
mesto za zlo~ina~ki olo{, tu|ince i neregistrovane osobe. U Orgoreinu nema drugog 
mesta za uboge i podriva~e reda. Bolje izjavite da imate nameru da se kroz tri dana 
vratite u Karhidu, ili }u biti..." 
 
"Prognan sam iz Karhide." 
 
Lekar koji je stajao uz susednu postelju i koji se okrenuo na pomen mog imena 
pozvao je tog ~asa inspektora u stranu i stao sa njim ne{to da {apu}e. Inspektorovo lice 
postajalo je sve kiselije poput ustajalog piva; kada mi je ponovo pri{ao, obratio mi se uz 
prili~no oklevanja i izgovaraju}i svaku re~ preko volje: "Pretpostavljam da }ete mi 
izjaviti svoju nameru da podnesete molbu za odobrenje stalnog boravka u Velikom 
Satrpezni{tvu Orgoreinu ukoliko dobijete i zadr`ite neki koristan posao kao registrovan 
broj u nekom satrpezni{tvu ili okrugu?" 
 
Rekoh: "Da." Prizvuk {ale sasvim je i{~ezao pri pomeni re~i stalni, jedne od 
najneumitnijih koje postoje. 
 
Pet dana kasnije odobrili su mi stalni boravak dok budem registrovan kao broj u 
okrugu Mi{nori (za {ta sam podneo zahtev) i dobio sam privremene li~ne isprave za 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
45 
putovanje do tog grada. Bio bih gladovao tih pet dana da me stari lekar nije zadr`ao u 
bolnici. Dopadalo mu se da ima za {ti}enika jednog karhidskog predsednika vlade, a 
predsednik vlade bio mu je zahvalan na tome. 
 
Odradio sam put do Mi{norija kao utovariva~ kopnenih ~amaca iz sastava 
jednog karavana koji je prevozio sve`u ribu iz [elta. Putovanje je bilo brzo i ispunjeno 
ribljim mirisima, okon~av{i se na velikim tr`nicama ju`nog Mi{norija, gde sam uskoro 
na{ao posao u ledarama. Na takvim mestima leti uvek ima posla oko utovarivanja, 
pakovanja, uskladi{tavanja i prevoza lakopokvarljive robe. Poglavito sam radio oko ribe, 
a stanovao sam na jednom ostrvu uz tr`nice sa ostalim radnicima iz ledare; nazivali su ga 
Riblje ostrvo; celo je zaudaralao od nas. Ali posao mi se dopadao zato {to sam po vasceli 
dan mogao da ostanem u rashladnim skladi{tima. Leti je Mi{nori pravio parno kupatilo. 
Brdske kapije su zatvorene; reka vri; ljudi se znoje. U mesecu okreu ~itavih deset dana i 
no}i temperatura nije silazila ispod {ezdeset stepeni, a jednom je dostigla ~ak osamdeset 
osmi podeljak. Primoran da izi|em u tu usijanu pe}nicu iz mog ledenog ribljeg pribe`i{ta 
u smiraj dana, od{etao bih nekoliko milja do kindererskog keja, gde ima drve}a i gde se 
mo`e posmatrati velika reka, premda se do nje ne mo`e spustiti. Tu bih dugo tumarao i 
tek se kasno vra}ao na Riblje ostrvo kroz vrelu, zagu{ljivu no}. U delu Mi{norija gde 
sam stanovao porazbijali su uli~ne svetiljke, kako bi ono {to ~ine izvodili pod pla{tom 
no}i. Ali inspektorska kola neprestano su se vrzmala po tom kraju i {arala snopovima 
svojih farova mra~ne ulice, otimaju}i od ubogog sveta jedinu intimnost koju je 
posedovao - no}. 
 
Novi zakon o registraciji tu|inaca donesen u mesecu kusu kao potez u okr{aju 
senki sa Karhidom obesna`io je moju prethodnu registraciju i ostavio me bez posla, tako 
da sam narednih pola meseca morao da provedem u ~ekaonicama nebrojenih inspektora. 
Drugari sa posla pozajmljivali su mi novac i krali mi ribu za obroke, tako da nisam 
skon~ao od gladi pre no {to sam ponovo bio registrovan; ali izvukao sam valjan nauk iz 
toga. Dopali su mi se ti grubi, odani ljudi, premda su oni `iveli u stupici iz koje nije bilo 
uzmaka, a mene je ~ekao posao sa svetom koji sam manje voleo. I tako sam zapo~eo 
telefonske pozive koje sam odlagao tri meseca. 
 
Dok sam narednog jutra prao ko{ulju u perionici u dvori{tu Ribljeg ostrva, 
zajedno sa jo{ nekolicinom drugih, pri ~emu smo svi bili nagi ili polunagi, za~uo sam 
kroz paru, smrad prljav{tine i ribe i pljuskanje vode kako me neko doziva po ognji{nom 
imenu; u perionici se pojavio satrpeznik Jegej: izgledao je u dlaku isti kao i na prijemu 
prire|enom u ~ast postavljenja arhipela{kog ambasadora u sve~anoj dvorani erenran{kog 
dvorca pre sedam meseci. "Izi|ite ovamo, Estravene", re~e on visokim, grlenim, nosnim 
glasom mi{norskog bogata{a. "Ostavite, zaboga, tu prokletu ko{uljetinu." 
 
"Nemam nijednu drugu." 
 
"Izvadite je onda iz te sapunice i do|ite. Ovde je pakleno vru}e." 
 
Ostali ga radoznalo osmotri{e oporim pogledima, poznavaju}i ga kao imu}nika, 
ali nisu imali pojma da je on jedan od satrpeznika. Nije mi se dopalo to {to je li~no do{ao 
ovamo; trebalo je da po{alje nekoga po mene. Samo su se retke Orgote odlikovale 
ose}anjem mere. @eleo sam da ga {to pre izvedem odavde. Vla`na ko{ulja bila je 

---