Beleška o piscu


mišuće  dejstvo  istorijske  perspektive  u  umetnostima,  kojom  se  jedno



Yüklə 323.28 Kb.

səhifə25/125
tarix25.07.2018
ölçüsü323.28 Kb.
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   125

mišuće  dejstvo  istorijske  perspektive  u  umetnostima,  kojom  se  jedno 
umetničko  delo  prošlosti  posmatra  sa  gledišta  stila  današnjice,  ili 
obrnuto.
U  ovim  primerima,  proizvoljno  sučeljavanje  deformisalo  je  dve 
komponente  para.  Obrnuto,  može  da  se  pokaže  kako  se  jedan  deo 
slike  deformiše  kada  se  odvoji  od  celine  i  kako  stiče  svoju  pravu 
formu  kada  se  kontekst  ponovo  uspostavi.
U  stvari,  ogledi  Ane  Bruk  imali  su  za  cilj  da  ilustruju  psiho­
loški  mehanizam  na  kome  se  zasnivaju  metafore  u  književnosti.  Tamo, 
sparivanje  dvaju  likova  reljefno  ističe  zajedničko  svojstvo  i  time 
ostvaruje  opažajnu  apstrakciju  a  da  ne  narušava  kontekst  iz  koga 
izdvojeno  svojstvo  izvlači  svoju  životnost.  Na  primer,  američka  pes- 
nikinja  Deniza  Levertov  kaže  svom  čitaocu:
i  dok  ti  čitaš
more  obrće  svoje  tamne  stranice
obrće
svoje  tamne  stranice.
Kretanje  talasa  i  obrtanje  stranica  ne  mogu  da  se  uklope  u  jedin­
stvenu  opažajnu  situaciju.  Sučeljavanje,  međutim,  neumitno  zahteva 
odnos,  pa  pod  pritiskom  toga  zahteva,  zajednički  elemenat,  ritmičko 
obrtanje,  dolazi  u  prvi  plan  u  svojoj  čistoti,  dajući  smisao  elemen­
tarne  prirode  stranicama  knjige  a  čitljivost  talasima  okeana.
Dakle,  daleko  od  toga  da  jedinice  koje  se  nalaze  u  određenom 
spoju  ostavlja  netaknute,  odnos  deluje  kao  uslov  čitavog  konteksta 
čije  delove  te  jedinice  predstavljaju  i  stvara  promene  koje  su  u 
skladu  sa  strukturom  toga  konteksta.  Boje,  naročito,  nikada  se  ne 
vide  izdvojeno;  one  su  toliko  zagonetno  promenljive  da  opravdavaju 
čudnu  primedbu  koju  je  napisao  Gete  (Goethe)  dok  se  bavio  teo­
rijom  boje:
»Hromatsko  ima  neku  neobičnu  dvojnost  i,  ako  među  nama  može  da 
mi  se  dopusti  da  tako  govorim:  neku  vrstu  dvostrukog  hermafroditizma, 
čudno  traženje,  spajanje,  mešanje,  neutralisanje,  poništavanje  itd.,  i  šta­
vi še  zahtev  postavljen  fiziološkim,  patološkim  i  estetičkim  dejstvima,  koji 
ostaje  zastrašujući  uprkos  dugom  poznanstvu.  Pa  ipak,  ona  je  uvek  toliko 
sups tanci jalna,  toliko  materijalna  da  čovek  ne  zna  šta  da  misli  o  njoj«.
Ova  neodređenost  nije  toliko  svojstvena  opažanju  koliko  je 
karakteristična  za  saznanje  uopšte.  Privilegija  da  se  sve  posmatra 
u  odnosu  podiže  razumevanje  na  više  nivoe  složenosti  i  validnosti, 
ali  istovremeno  izlaže  posmatrača  bezbrojnim  mogućnim  vezama.  Ona 
mu  stavlja  u  zadatak  da  razlikuje  prikladne  odnose  od  neprikladnih 
i  da  budno  motri  kakva  dejstva  stvari  imaju  jedne  na  druge.  Isku­
stvo  pokazuje  da  je  lakše  opisivati  pojedine  jedinice  u  poređenju  sa 
drugima  nego  samim  sobom.  Ovo  je  zbog  toga  što  sučeljavanje  ističe 
dimenzije  po  kojima  te  jedinice  mogu  da  se  upoređuju  i  time  izoš­
trava  opažanje  tih  određenih  svojstava.  Međutim,  ovaj  postupak  ima 
svoje  opasnosti.  Lakše  je  opisati  Sjedinjene  Američke  Države  upore- 
divši  ih  sa  Kinom  nego  njima  samima  bez  takvog  poređenja;  ali, 
ovo  upoređenje  osvetljava  karakteristike  sasvim  drukčije  od  onih  koje 
bi  se  dobile  upoređivanjem  sa,  recimo,  Francuskom,  pa  je  stoga 
proizvoljno.
56


Neki  od  modifikujućih  efekata  odnosa  mogu  da  se  ostvare  na 
vrlo  elementarnom  fiziološkom  nivou.  Ovo  može  da  važi,  na  primer, 
za  kontrast  boja.  Ali,  kao  što  sam  istakao  na  početku  ove  knjige, 
za  ono  što  tvrdim  nije  važno  na  kom  se  nivou  opažajnog  procesa 
neka  operacija  događa.  Na  svakom  nivou,  opažanje  uključuje  opera­
cije  koje  su  po  strukturalnoj  složenosti  slične  operaciji  saznajnog 
ponašanja  u  širem  smislu.
Sada  ću  da  pokažem  nekoliko  primera  iz  odnosa  među  oblicima, 
naročito  simetričnim  oblicima.  Jaka  veza  koja  sjedinjuje  odgovara­
juće  delove  jednog  simetričnog  sklopa  nastaje  zbog  toga  što  su  ti 
delovi  istovetni  po  obliku  ali  suprotni  po  prostornoj  organizaciji.  Po­
moću  svoje  suprotnosti,  oni  narastaju  u  visoko  sjedinjenu  celinu. 
Koherentnost  takve  jedne  celine  naročito  je  jaka  kada  se  dobija 
ogledalskom  slikom  jedinica  koje  su  nepravilne  i  nestabilne  po  sebi 
—  baš  kao  što  dve  komplementarne  mešavine  boja  daju  snažnu 
sjedinjenost.  Dve  nagnute  linije  (slika  57a)  podržavaju  jedna 
drugu  u  stabilnoj  celini  kada  se  postave  simetrično.  Takođe, 
slično  onome  što  sam  istakao  za  boju,  jedan  oblik  može  da  napusti 
sopstvenu  stabilnost  da  bi  se  prilagodio  stabilnoj  celini:  na  si.  57b,
Slika  57
linija  na  desnoj  strani  sklona  je  da  se  odrekne  svoje  vertikalnosti 
u  korist  položaja  koji  je  simetričan  položaju  leve  linije.  Slična  volj- 
nost  da  se  napusti  jednostavan  oblik  radi  veće  konfiguracije  oči­
gledna  je  u  ogledima  u  kojima  se  oblici  prilagođavaju  jedan  drugom 
kada  se  opažaju  jedan  za  drugim  (»figuralno  padejstvo«)  ili  istovreme­
no. Na primer, na si.  58, uzetoj  od Kelera i  Valaha leva polovina  pravo- 
ugaonika  skuplja  se  i  time  nadoknađuje  svoj  asimetrični  odnos  prema 
krugu.  Ovo  kao  rezultat  daje  bolju  ravnotežu  dveju  masa.  Slično 
tome,  na  si.  58A,  kvadrat  napušta  svoj  pravilni  oblik  i  skuplja  se  na 
levoj  strani,  pa  time  drži  protivtežu  kosini  dvaju  krakova  ugla;  ova 
deformacija  približava  se  simetriji  celine  onoliko  koliko  to  prilično 
čvrsta  draž  dopušta.  Efekti  ove  prirode  mogu  da  se  vide  u  mnogim 
drugim  takozvanim  optičkim  varkama.
U  širem  smislu,  simetrija  je  samo  poseban  slučaj  uklopljenosti, 
uzajamnog  dopunjavanja  dobivenog  sparivanjem  stvari  koje  zajedno 
daju  dobro  organizovanu  celinu.  Konveksnost  se  uklapa  u  konkav- 
nost,  ključ  se  uklapa  u  ključaonicu,  a  u  priči  koju  kazuje  Aristofan 
muško  i  žensko  čeznu  da  ponovo  uspostave  sferičnu  celovitost  prvo­
bitnog  ljudskog  tela.  Često  se  neki  problem  predstavlja  opažajno  u 
formi  nečega  što  »izgleda  nepotpuno«,  te  rešenje  može  da  se  nađe
57




Dostları ilə paylaş:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   125


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə