Bojan [optrajanov

vodime smetka. Za razlika od metalnite sprovodnici na elektri~estvo (za koi se zboruva kako za 
sprovodnici od prv vid), elektrolitite se smetaat za sprovodnici od vtor vid.  
Zna~i,   
rastvori ili rastopi od kiselini, hidroksidi i soli koi{to se odnesuvaat kako sprovodnici 
na elektri~estvo se vikaat elektroliti.  
Me|u elektrolitite postojat razliki  – nekoi (na primer, rastvorite na hlorovodorodna 
kiselina ili na natrium hidroksid) se mnogu podobri sprovodnici na elektri~estvo od ras-
tvorite na ocetna kiselina ili na amonium hidroksid. Dobri sprovodnici se i rastvorite od 
pove}eto soli, duri i koga se nastanati od kiselina i hidroksid koi samite slabo sproveduvaat 
elektri~estvo (takov e, na primer, amonium acetatot koj e sol tokmu na amonium hidroksid i na 
ocetna kiselina).  
Vrz osnova na toa kolku dobro sproveduvaat elektri~estvo (i na nekoi drugi svojstva), 
elektrolitite mo`e da se podelat na silni i slabi (jasno, postojat i 
sredno silni elektroliti).  
 
Silni elektroliti se vodnite rastvori na re~isi site soli, rastvo-
rite na silnite kiselini (hlorovodorodnata, azotnata, sulfurnata 
itn.) i na silnite bazi (na primer, rastvorite na natrium, kalium 
ili kalcium hidroksidot). Slabi elektroliti, pak, se vodnite ras-
tvori na organskite (i na nekoi neorganski) kiselini i hidroksidi 
(na primer, cijanovodorodnata kiselina, ocetnata i drugite organski 
kiselini, amonium hidroksidot i drugi). Kako slabi elektroliti se 
odnesuvaat i rastvorite na nekoi soli, a i na nekoi drugi vidovi 
soedinenija. Samata voda e sosem slab elektrolit.  
Sl. 6.50. Aparatura za 
ispituvawe na elektri~-
nata sprovodlivost 
I, taka: 
x silni elektroliti se vodnite rastvori na prakti~no site soli i na silnite kiselini i 
silnite bazi;  
x slabi elektroliti se vodnite rastvori na organskite (i na nekoi neorganski) kiselini, pa i 
rastvorite na nekoi hidroksidi, soli i drugi vidovi soedinenija;  
x vodata e sosem slab elektrolit. 
Na koj na~in elektrolitite sproveduvaat elektri~estvo? 
Niz metalnite sprovodnici (izgradeni od pozitivni katjoni i od relativno slobodni elektro-
ni) elektri~estvoto go prenesuvaat lesno podvi`nite elektroni od  elektronskiot gas
*
, a 
katjonite go za~uvuvaat svoeto mesto vo strukturata. Nasproti toa, kaj sprovodnicite od vtor 
red, elektri~estvo se prenesuva kako rezultat na istovremeno dvi`ewe na joni
:
 na pozitivnite 
joni (katjonite) kon negativnata  elektroda (katodata) i na negativnite   joni (anjonite) kon 
pozitivnata elektroda (anodata). Elektri~estvo, zna~i, sekoga{ se prenesuva kako rezultat na 
                                                 
* Vidi str. 244. 
 
191

---

dvi`ewe na naelektrizirani ~esti~ki. Kaj sprovodnicite od prv vid toa se elektronite, a kaj 
onie od vtor vid – jonite.   
Katjon e pozitivno naelektriziran jon, no katoda e negativno naelektriziranata elektroda 
(katjonite se dvi`at kon katodata). Anjon e negativno naelektriziran jon, no anoda e pozitivno 
naelektriziranata elektroda (anjonite se dvi`at kon anodata). 
Spored toa, odgovorot na pra{aweto vo naslovot e:  
za da mo`e da ima sproveduvawe na elektri~estvo, vo elektrolitite mora da postojat 
podvi`ni joni.  
Elektrolitna disocijacija
 
Taka,  imame odgovor na pra{aweto za toa na koj na~in elektrolitite sproveduvaat elektri-
~estvo: potrebno e da postojat podvi`ni joni. No, sega ima novo pra{awe: na koj na~in vo 
rastvorite ili rastopite }e se najdat podvi`ni joni?  
 
Sl. 6.51. Na jonite od cvrstiot NaCl prvin im se pribli`uvaat molekuli od 
voda koi, potoa, gi raznesuvaat hidratiziranite joni niz rastvorot  
 
Sl. 6.52. Hidratizirani 
natriumovi i hloridni 
joni 
Cvrstite soli (na primer natrium hloridot) i koga ne se nao|aat 
vo rastvor se obrazuvani od katjoni i anjoni  (sl. 6.51; vidi ja, da 
re~eme, i sl. 3.12, a sli~na e situacijata i kaj cvrstite hidroksidi 
(sl. 3.8).  
Me|utoa, samite cvrsti soli ili hidroksidi ne sproveduvaat elek-
tri~estvo zaradi toa {to jonite ne mo`at slobodno da se dvi`at. 
Duri otkako solta (ili hidroksidot) }e se rastopat, jonite mo`at 
poslobodno da se dvi`at, pa rastopite na solite ili hidroksidite 
se elektri~ni sprovodnici (elektroliti). Podvi`ni joni se dobi-
vaat i toga{ koga jonski izgradeni cvrsti supstanci }e se rastvorat 
vo voda ili vo drugi pogodni rastvoruva~i (sl. 6.51).  
 
192

---

Jonite {to postojat vo rastopite se prakti~no ednakvi so onie vo cvr-
stite  supstanci. Me|utoa, kako {to {ematski e poka`ano na sl. 6.52, 
vo  rastvorite od elektroliti jonite se, po pravilo, opkru`eni so 
molekuli od rastvoruva~ot (tie se, kako {to se veli, solvatizirani 
ili, ako rastvoruva~ e vodata – hidratizirani).  
Pretstavite za toa deka elektrolitite vo rastvor spontano  (samite od 
sebe) se razdeluvaat (se disociraat) na katjoni i anjoni se osnova na 
teorijata za elektrolitnata disocijacija {to ja dal (vo svojata dok-
torska disertacija) toga{ mladiot {vedski hemi~ar Arenius
*
 (vidi sl. 
6.53).    
Inaku, do disocijacija i formirawe na solvatizirani joni mo`e da 
dojde
†
 i pri rastvoruvawe vo voda na supstanci koi, koga se ~isti, se 
obrazuvani ne od joni tuku od polarni molekuli t.e. od molekuli kaj koi 
atomite (ili barem nekoi od niv) se svrzani so polarni kovalentni 
vrski (str. 241). Taka, so kovalentna, no polarna vrska, me|u drugoto, se svrzani atomite vo gaso-
vitiot hlorovodorod pri ~ie rastvoruvawe vo voda se obrazuva hlorovodorodna kiselina:  
 
Sl. 6.53. Arenius na 
mladi godini 
HCl(g) + nH
2
O(l) = HCl(aq) 
pri {to koeficientot n  na levata strana ozna~uva deka se 
raboti za neopredeleno golemo koli~estvo te~na voda.  
 
Vaka e i vo drugi sli~ni slu~ai koga vo molekulite postojat 
vodorodni atomi {to od niv mo`e da se oddelat. Ako vo 
molekulata ima eden takov atom, velime deka kiselinata e 
ednobazna  (monoprotonska), ako postojat dva vakvi vodorodni 
atoma, kiselinata e dvobazna (diprotonska) itn.  
Sl. 6.54. Disocijacija na 
ednobazna (monoprotonska) 
kiselina HA 
Za da ne se vrzuvame za edna konkretna supstanca, kiselinata za koja zboruvavme mo`e da ja 
ozna~ime so HA, a nejzinata disocijacija {ematski da ja pretstavime kako na sl. 6.54. 
Oznakata  k    {to se gleda na sl. 6.54 voobi~aeno se koristi za ozna~uvawe na procesot na 
elektrolitna disocijacija ili za drugi reakcii vo koi se vospostavila, kako {to se veli, 
hemiska ramnote`a – sostojba vo koja isto tolku edinki od reaktantite se pretvoraat vo 
edinki od produkti kolku {to se obrazuvaat od edinki na produktite
‡
. Taka, za da se ozna~i 
disocijacijata na kiselina {to sme ja ozna~ile kako HA (v. sl. 6.54) mo`e da napi{eme: 
HA(aq) 
k H
+
(aq) + A
–
(aq) 
za disocijacijata na sulfurnata kiselina (v. sl. 6.55 a) da napi{eme: 
H
2
SO
4
(aq) 
k 2H
+
(aq) + SO
4
2–
(aq) 
(sulfurnata kiselina e dvobazna), a za disocijacijata na natrium hidroksid (sl. 6.55 b)  sood-
vetnata ravenka }e bide: 
NaOH(aq) 
k Na
+
(aq) + OH
–
(aq) 
                                                 
*
 
Svante August Arenius …Arrhenius† (1859–1927). 
†  No mo`e i da ne dojde ako supstancata ne e rastvorliva ili ako e rastvorliva, no vo rastvorot ne se odnesuva kako 
elektrolit. 
‡ Za vakvi celi ne smee da se koristi oznakata Å kako {to ponekoga{ se pravi.
 
 
193

---