Bojan [optrajanov

Jonski ravenki 
Ravenkite na jonskite reakcii, ako bidat napi{ani na voobi~aeniot na~in (vo t.n. molekularen 
vid
*
), ne ovozmo`uvaat vedna{ da se vidi deka nekoi od u~esnicite vo reakcijata se disocirani 
na joni. Spored toa, ponekoga{ i sprotivno na svojot naziv, tie ne pretstavuvaat vistinska 
slika na ona {to se slu~uva na molekularno nivo. 
Podobro e ako vedna{ jasno ozna~ime koi od u~esnicite vo rastvorot postojat vo vid na joni. 
Taka, za reakcijata me|u natrium hidroksid i hlorovodorodna kiselina vo voden rastvor, 
podobro e ako napi{eme: 
 Na

(aq) 
 OH

(aq) 
 H

(aq) 
 Cl

(aq) 
  Na

(aq) 
 Cl

(aq) 
 H
2
O(l) 
Ako, zaradi ednostavnost vo pi{uvaweto, gi ispu{time oznakite aq (no postojano vodime smetka 
deka se raboti za joni vo voden rastvor), podobro e ako za drugite pogore navedeni reakcii 
napi{eme: 
2Na

 
 2CH
3
COO

 
 2H

 
 SO
4
2
 
  2Na

 
 SO
4
2
 
 2CH
3
COOH(l) 
Ag

 
 NO
3

 
 Na

 
 Cl

 
  AgCl(s)  Na

 
 NO
3

ili  
2Na

 
 CO
3
2
 
 2H

 
 Cl

 
  2Na

 
 2Cl

 
 H
2
O(l) 
 CO
2
(g)  
Vnimavaj: Pokraj formulite za site joni treba da stoi oznakata aq! 
Vaka napi{anite ravenki se vikaat polni jonski ravenki. Vo niv se navedeni site joni {to 
nastanuvaat so disocijacija na supstancite koi{to se reaktanti, odnosno produkti na 
reakcijata, kako i supstancite {to se obrazuvani od molekuli ili vo sistemot se vo cvrsta ag-
regatna sostojba. Ako povnimatelno gi pogledneme polnite jonski ravenki, }e vidime deka nekoi 
od jonite vsu{nost voop{to i ne u~estvuvale vo reakcijata, tuku, taka da se re~e, bile samo 
nejzini nabquduva~i.  
Ovoj zaklu~ok ovozmo`uva pi{uvaweto na jonskite reakcii da se uprosti. Taka, namesto da 
pi{uvame jonski ravenki kako {to bea onie dadeni pogore, mo`e da napi{eme (isklu~uvaj}i gi 
jonite–nabquduva~i, a vklu~uvaj}i gi, zaradi celosnost, oznakite aq): 
H

(aq) 
 OH

(aq) 
  H
2
O(l)  
H

(aq) 
 CH
3
COO

(aq) 
  CH
3
COOH(aq)  
Ag

(aq) 
 Cl

(aq) 
  AgCl(s) 
ili 
2H

(aq) 
 CO
3
2 
(aq)   H
2
O(l) 
 CO
2
(g)  
 
                                                 
*
 
Ova e voobi~aen naziv, makar {to mnogu ~esto e sosema nevistinit. Kako {to ve}e znaeme, mnogu supstanci koi vo 
voden rastvor se odnesuvaat kako elektroliti, ne se izgradeni od molekuli, duri i toga{ koga se ~isti.
 
 
197

---

Napi{i gi ravenkite vo molekularen vid, kako i polnite i skratenite (efektivnite) jonski  ravenki na reakciite 
me|u rastvori na:  
a) Barium hlorid i magnezium sulfat   
|) Barium nitrat i nikel sulfat 
b) Barium nitrat i magnezium sulfat   
e) Barium hlorid i kobalt sulfat 
v) Barium hlorid i mangan sulfat 
                  `) Barium nitrat i kobalt sulfat 
g) Barium nitrat i mangan sulfat 
 
z) Barium hlorid i bakar sulfat 
d) Barium hlorid i nikel sulfat 
 
y) Barium nitrat i bakar sulfat 
Site nabroeni soedinenija se rastvorlivi vo voda, a od produktite na reakciite barium sulfatot e slabo rastvorliv, 
a hloridite i nitratite na magneziumot, manganot, nikelot, kobaltot i bakarot se dobro rastvorlivi.  
Sporedi gi efektivnite jonski ravenki na desette gorni reakcii. Mo`e{ li ne{to da zaklu~i{?  
Ako ima{ uslovi, izvedi gi nabroenite reakcii. 
Jonskite ravenki napi{ani taka {to vo niv da bidat navedeni samo jonite {to navistina 
u~estvuvaat vo reakcijata, se vikaat skrateni (efektivni) jonski ravenki. 
Kako {to mo`e{ da se uveri{ ako gornite reakcii navistina gi izvede{  dodavaj}i vo sekoj od 
rastvorite po nekolku kapki od poso~enata bariumova sol, vo site deset pogore nabroeni 
slu~aja, efektivno se slu~uva samo reakcijata 
 Ba
2

(aq) 
 SO
4
2
(aq) 
  BaSO
4
(s)  
Kako {to }e vidi{, sekoga{ se dobiva istiot te`ok bel talog, a i bojata na rastvorite ne se 
izmenuva. Imeno, rastvorite na solite na manganot se bledorozovi, onie na solite na nikelot se 
zeleni, na solite na kobaltot se temnorozovi, dodeka rastvorite na bakarnite soli se sini (ras-
tvorite na solite na magneziumot se bezbojni). Ako reakciite gi izvedeme, }e utvrdime deka i po 
reakcijata bojata na rastvorite ostanala onakva kakva {to bila i pred nea. O~igledno, vo 
rastvorot i natamu ima hidratizirani joni na mangan, nikel, kobalt, odnosno bakar na koi, 
vsu{nost, se dol`i bojata na rastvorite.  
I vo drugi slu~ai:  
koga vo jonska reakcija se dobiva slabo disocirano odnosno slabo rastvorlivo soedinenie ili 
gas, vo reakcijata efektivno u~estvuvaat samo jonite koi direktno doveduvaat do obrazuvawe 
na toj produkt na reakcijata, dodeka drugite prisutni joni se samo svoevidni nabquduva~i na 
reakcijata, a reakcijata odi do kraj. 
Elektrohemiski redoks procesi 
Kako {to vidovme, pri reakciite me|u metalite i kiselinite, se razmenuvaat elektroni. Elek-
troni se razmenuvaat i vo reakcii kakva {to e onaa me|u metalen cink i bakarni joni:  
Zn(s) 
 Cu
2

(aq) 
  Zn
2

(aq) 
 Cu(s)  
Pri toa, kako {to isto taka vidovme, mo`e da se smeta deka razmenata na elektroni e rezultat 
na prote~uvawe na polureakcijata vo koja doa|a do oksidacija na cinkot:  
Zn 
o Zn2  2e–  
i na istovremenata polureakcija vo koja jonite na bakar(II) se reduciraat:  
Cu
2

 
 2e– o Cu  
 
198

---