Fondeko svijet

11

FONDEKO SVIJET/34/2011.

energija, strategija i politika

prof. dr. Mirza Kušljugić,

Fakultet elektrotehnike univerziteta u tuzli

P

remda se o energetskoj strategiji i 

energetskim politikama u Bosni i 

Hercegovini (BiH) intenizivno ra-

spravlja već deset godina tek je nedavno 

donesena odluka da se ‘’konačno’’ pristupi 

izradi Strategije energetskog sektora BiH 

(Strategija). Uvažavajući Ustavom BiH de-

finisane nadležnosti izrada Strategije bi 

trebala biti rezultat ‘’kompromisa’’ konce-

pata i politika koji su već definisani na ni-

vou njenih entiteta (vjerovatno sa značaj-

nim uticajem javnih elektroprivrednih 

preduzeća). U ovom autorskom radu u fo-

kusu analize se nalazi elektroenergetski 

sektor (EES), za BiH najvažniji dio energe-

tike. Namjera autora je da ukaže na ograni-

čenja, koje okruženje BiH (prije svega EU) 

nameće prilikom planiranja razvoja EES (a 

time i izrade Strategije) i u skladu sa tim na 

potrebu da se Strategija zasniva na novoj 

paradigmi energetike.

Pojednostavljeno, moguće je definisati dvije 

paradigme energetike/EES: konvencional-

nu (uobičajeno nazvanu Bussines as Usual) 

i  novu (poznatu kao Low Carbon). Kon-

vencionalni energetski sistemi su projekto-

vani i izgrađeni ‘70. i ‘80. godina prošlog vi-

jeka i karakterišu ih: uglavnom korištenje 

neobnovljivih fosilnih goriva kao primarnih 

izvora energije (sa značajnom emisijom sta-

kleničkih gasova, posebno CO

2

); planiranje 

razvoja (većinom centralizovane) proizvod-

nje na osnovu prognoze povećanja potroš-

nje; monopolski/netržišno organizovani 

energetski sektori sa značajnim uticajem 

nacionalnih politika; subvencije kako na 

strani proizvodnje (posebno prilikom inve-

sticija) tako i potrošnje (uglavnom primje-

nom neekonomskih cijena energenata). Po-

što se konvencionalni koncept pokazao 

dugoročno neodrživim, naročito sa aspekta 

negativnog uticaja na klimatske promjene i 

sigurnost snabdijevanja potrošača, krajem 

prošlog vijeka definisana je nova paradi-

gma energetskog sektora koju karakterišu: 

fokus na korištenje obnovljivih izvora ener-

gije - OIE (posebno na energiju vjetra, sun-

ca, biomase i geotermalne energije); decen-

tralizovana/distribuirana proizvodnja 

električne energije; planiranje razvoja uz 

uvažavanje uticaja na nivo potrošnje (ener-

postoji li ovdje 

KRITIČNA MASA?

Ciljevi politika definisanih na novoj paradigmi su: drastično smanjenje 

negativnog uticaja energetike na klimatske promjene, povećanje sigurnosti 

snabdijevanja potrošača i poslovanje sektora na ekonomskim principima.

getski intenzitet) primjenom mjera energet-

ske efikasnosti i upravljanja potrošnjom 

energije; tržišna organizacija sektora. U ra-

zvijenim zemljama, a posebno u EU, funkci-

onisanje i razvoj EES se od početka 21. vije-

ka bazira na novoj paradigmi energetike. 

Ciljevi politika definisanih na novoj paradi-

gmi su: drastično smanjenje negativnog 

uticaja energetike na klimatske promjene, 

povećanje sigurnosti snabdijevanja potroša-

ča i poslovanje sektora na ekonomskim 

principima. BiH se potpisujući međunarod-

ne sporazume (posebno Sporazum o Ener-

getskoj zajednici – SEnZ i Sporazum o stabi-

lizaciji i pridruživanju sa EU – SSP) 

obavezala na primjenu politika EU koje su 

definisane odgovarajućim EU Direktivama. 

Ovaj za BiH obavezujući pravni okvir pred-

stavlja prvo ograničenje u definisanju politi-

ka i strategija u sektoru energetike.

trenutno stanje u energetici 

BiH

Elektroenergetski sektor (EES) BiH se nalazi 

u fazi tranformacije iz konvencionalnog u 

novi koncept. Ovakvi sektori se uobičajeno 

karakterišu kao sektori u tranziciji. Tran-

sformacija je prije svega ‘’nametnuta’’ za-

htjevima EU, a realizuje se uglavnom djelo-

vanjem EnZ i monitoringom obaveza iz SSP 

u sektorima konkurentnost, uticaj na okoli-

nu i energetika. Nažalost, implementacija 

politika baziranih na novoj paradigmi se u 

BiH uglavnom posmatra kao ‘’nametnuta 

obaveza’’ a ne kao razvojna šansa. Stoga je i 

pored (čini se formalne) izražene političke 

spremnosti na implementaciju EU aquis, 

koji se odnose na sektor energetike, dinami-

ka njihovog usvajanja u zakonodavstvo BiH 

nezadovoljavajuća. EES BiH i dalje odre-

đuju karakteristike konvencionalnog 

koncepta.  Ukoliko ne dođe do promjene 

paradigme sigurnost snabdijevanja ener-

gentima ali i konkurentnost privrede BiH, u 

bliskoj budućnosti, mogu značajno biti 

ugroženi. 

Pošto se radni vijek većine proizvodnih po-

strojenja u BiH, koja koriste fosilna goriva 

približava kraju (realno je očekivati da sve 

postojeće termoelektrane prestanu sa ra-

dom u narednih desetak godina), a uvažava-

jući veoma dugi vremenski period potreban 

za projektovanje i izgradnju zamjenskih ka-

paciteta, trenutak suočavanja sa neminov-

nošću promjene paradigme energetike u 

BiH se neumitno približava. Stoga se čini 

da su aktivnosti, koje bi trebale pratiti izra-

du Strategije, odgovarajuća platforma za si-

stematičnu, stručno utemeljenu i politički 

odgovornu raspravu kakav EES BiH je po-

trebno i moguće planirati i izgraditi. 

Izgledno je da se za investicione projekte 

realizacije strategije razvoja energetike BiH, 

ukoliko ona ne bude bazirana na novoj pa-

radigmi, neće osigurati potrebna finansijska 

sredstva. 

 

energetska efikasnost i 

energetski menadžment

BiH je jedina članica EnZ koja nema im-

plementiran pravni okvir (zakoni i podza-

konska akta) niti usvojene razvojne doku-

mente (strategije i akcione planove) za 

unaprijeđenje energetske efikasnosti – EnE 

(na osnovu obaveza prema EnZ u toku je 

izrada odgovarajućih dokumenata EnE - 

prema Planu aktivnosti očekivani datum 

njihovog usvajanja je 31.12.2011.g.).

 Izrada odgovarajućih planova je usložnje-

na i uslijed nepostojanja adekvatnih i po-

uzdanih podataka o sektoru energetike. 

Stoga je uspostavljanje strukture energet-

ske statistike BiH, koja bi bila usklađena sa 

i pored sumnje u ekonomsku isplativost uključi-

vanja obnovljivih izvora energije (oie) u proizvod-

ni portfolio u BiH, početne investicije u ovoj obla-

sti ukazuju da će u budućnosti značajan dio 

toplinske i električne energije u našoj zemlji biti 

proizveden iz ovih izvora. 

---