Markuze u Podgorici ciklus predavanja

doc. dr Filip Kovačević

30

odnos  snaga  oslobađanja  i  potiskivanja  tj.  Erosa  i  Tanatosa  nije  vječan  ili 

fiksiran nego je proizvod jedne specifične istorijske epohe. U ovom odgovoru 

se jasno oslikava Marksov uticaj na Markuzea jer se radi o tvrdnji da ne postoji 

ljudska priroda koja je određena jednom za svagda nego se ona mijenja pod 

uticajem  društvenih  odnosa  u  kojima  ljudi  žive.  Na  primjer  ljudi  koji  žive 

u  robovlasničkom  društvu  će  se  u  svojim  htjenjima  i  stavovima  (u  svom 

unutrašnjem životu) razlikovati od onih koji žive u savremenom kapitalizmu. 

To znači da je moguće osmisliti suštinski drugačiju civilizaciju gdje će odnos 

snaga između Erosa i Tanatosa biti drugačije raspoređen nego što je to slučaj 

u (zapadnim) kapitalističkim društvima. To bi, između ostalog, dovelo i do 

drugačijeg odnosa i između čovjeka i prirode tj. planetarne flore i faune. 

Cijela knjiga Eros i Civilizacija predstavlja Markuzeov argument da je takva 

civilizacija ne samo teorijski moguća, nego i psihološki utemeljena u uvidima 

frojdovske psihoanalize, iako ni sam Frojd nije bio svjestan njihove radikalne 

prirode. Kao što to često biva i u svakodnevnom životu, osoba kaže mnogo 

više nego što misli da je rekla. Markuze insistira upravo na onim elementima 

psihoanalitičke teorije koji su vremenom postali tabu, koji su “zabranjeni” zato 

što ukazuju na mogućnost drugačije, ne-kapitalističke organizacije društvenih 

odnosa. On vidi svoju knjigu kao doprinos filozofiji psihoanalize i kao dalje 

(i  dublje)  promišljanje  Frojdove  teorije  ljudske  prirode.  Markuze  prilazi 

Frojdu prvenstveno kao teoretičaru, mada je jasno da psihoanaliza ima i svoju 

praktičnu dimenziju kao terapija duševnih poremećaja. Markuzeov cilj je da 

dijagnosticira strukturni poremećaj cijelokupne zapadne civilizacije, a ne da 

liječi neurotične pojedince. Njegov argument se temelji na uvjerenju da će 

promjenom prirode društvenih odnosa i same neuroze postati stvar represivne 

prošlosti čovječanstva. 

  Postoji  još  jedan  važan  element  Markuzeovog  pristupa  koji  se  vidi 

u  samom  uvodu.  To  je  Markuzeova  kritika  ideja  Eriha  Froma  i  njegovih 

saradnika  koji  su,  po  njegovom  mišljenju,  revizionisti  Frojdove  teorije. 

Naime,  oni  odbacuju  Frojdovu  metapsihologiju  i  teoriju  nagona,  a  time  i 

psihoanalitičku  rekonstrukciju  predistorije  čovječanstva  (frojdovski  mit  o 

prvobitnoj  hordi).  Prema  Markuzeu,  odbacivanjem  ovog  dijela  Frojdovog 

opusa, revizionistička kritika savremenog društva gubi teorijsko utemeljenje i 

postaje jedna vrsta ideološke “mistifikacije.” Naime, From i njegovi saradnici 

se zalažu za reformu sistema koji je nemoguće reformisati. Jedini način da se 

on promijeni je radikalna izmjena koja zahtjeva “tačku oslonca” izvan samom 

---

Markuze u Podgorici - ciklus predavanja

31

sistema. Markuze vjeruje da se ta tačka oslonca može pronaći upravo u onim 

aspektima Frojdove teorije koje revizionisti odbacuju.

  Sama knjiga Eros i Civilizacija je podjeljena u dva dijela. Prvi dio nosi 

naslov “Pod vladavinom principa realnosti” i u njemu je kroz psihoanalitičku 

vizuru  predstavljen  razvoj  zapadne  civilizacije  sa  svim  njenim  pozitivnim 

i  negativnim  aspektima.  Drugi  dio  knjige  pod  nazivom  “Izvan  principa 

realnosti”  predstavlja  Markuzeovo  promišljanje  jedne  drugačije  civilizacije 

koja bi prevazišla sve negativne aspekte postojeće. Dok se prvi dio većinom 

bavi  analizom  Frojdovih  ideja  (mada  uključuje  i  kraće  poglavlje  iz  istorije 

filozofije), drugi čini jednu sasvim originalnu i kreativnu cijelinu: prezentaciju 

mogućeg drugačijeg načina života i rada u društvu oslobođenog Erosa.

---

doc. dr Filip Kovačević

32

---

Markuze u Podgorici - ciklus predavanja

33

Pod vladavinom principa realnosti

U  prvom  poglavlju  knjige  nazvanom  “Skriveni  smjer  u  psihoanalizi” 

Markuze  izlaže  strukturu  njegovog  glavnog  argumenta.  Naime,  Frojd  je 

definisao dva ključna principa psihološkog funkcionisanja: princip zadovoljstva 

i princip realnosti. Princip zadovoljstva objašnjava funkcionisanje frojdovskog 

nesvjesnog  (zadovoljavanje  nagona  iznad  svega),  dok  se  princip  realnosti 

odnosi na mehanizme ega ili onoga što se u filozofiji naziva racionalni um. 

Naime, racionalni um se bavi procjenama tipa što je vrijedno i bezbjedno, što 

je dobro, a što loše, itd. Cilj mu je da omogući dalje preživljavanje organizma 

kroz  prilagođavanje  datim  okolnostima.  Međutim,  Markuze  ukazuje  da 

postoji čak i jedan dio tog mislećeg (kognitivnog) mehanizma koji ostaje pod 

zastavom principa zadovoljstva. To je fantazija koja je izuzetno važna kategorija 

u Markuzeovoj konstrukciji alternativne, nerepresivne civilizacije. 

To što princip realnosti čak i u domenu svog funkcionisanja posjeduje 

dimenziju  koja  ga  “sabotira”  i  što  se  zbog  toga  nametanje  realnosti  mora 

stalno  ponavljati,  Markuze  uzima  kao  dokaz  da  se  ono  što  je  potisnuto 

uvijek može (po)vratiti, bilo da se radi o ličnom životu ili životu zajednice. 

Markuze  se  slaže  sa  Frojdovom  tezom  koja  ističe  podudarnosti  između 

razvoja  ljudske  vrste  (filogeneze)  i  razvoja  individue  (ontogeneze).  Ustvari, 

slijedeća dva poglavlja knjige se upravo bave tom tematikom i to u okviru 

postojeće represivne civilizacije. Poglavlje broj 2 se tiče stvaranja represiranog 

pojedinca, a poglavlje broj 3 stvaranjem represivne civilizacije. Prema Frojdu, 

glavni  razlog  potiskivanja  je  postojanje  materijalne  oskudice  u  društvenim 

zajednicama. Mora se raditi i to naporno da bi se preživjelo. Markuze odbacuje 

taj argument, nazivajući ga “racionalizacijom potiskivanja”, ukazujući na to da 

je u zapadnoj civilizaciji materijalni problem za većinu riješen, ali da to nije 

dovelo do smanjivanja agresije i nasilja.

Markuze smatra da je krucijalna psihološka težnja čovječanstva sadržana 

u  zahtjevu  da  se  ostvari  društvo  koje  će  omogućiti  podudaranje  slobode  i 

neophodnosti. Moranje neće postojati, a želja i njeno ispunjenje će biti dvije 

strane iste medalje. Prvi korak ka takvom društvu znači, prema Markuzeu, 

potenciranje uloge fantazije i sjećanja kao vidova spoznaje u svakodnevnom 

životu.  Sjećanje  na  uživanje  ostvareno  u  djetinjstvu,  uživanje  u  bajkama 

i  mitovima,  može  da  označi  put  prema  mogućnosti  izgradnje  drugačije 

---