Milan Uzelac istorija filozofije I

 

 

Milan Uzelac                                                                                                       

Istorija filozofije I 

www.uzelac.eu 

12 

počela zastupati teza kako je sva filozofija apsolutno grčka i 

potpuno autohtona. Istina će biti negde na sredini: filozofiju 

dugujemo Grcima, ali ona je nastala u njihovom suprotstav-

ljanju drugim narodima a iz njihove težnje da što bolje 

odrede sebe i svet u kome žive. Ako je već reč o uticajima sa 

Istoka, onda su oni svakako dominantni u matematici i 

astronomiji; prvi mislioci, bez obzira na to što im se 

pripisuju određene teoreme (Tales, Pitagora), svoja znanja 

duguju Egipćanima, Feničanima i Haldejcima. Geometrijom 

su se, kaže Porfirije, od drevnih vremena bavili Egipćani, 

brojevima i računima Feničani, a Haldejci naučnim 

proučavanjem nebeskog svoda (Diels, 14, 7). 

Međutim, istočni narodi s kojima su do vremena 

Aleksandrovih pohoda Grci dolazili u dodir, imali su 

mitologiju i mitsku kosmogoniju, ali nijedan od njih nije 

imao filozofiju; nijedan od istočnih naroda nije nastojao da 

prirodno objasni postojanje stvari, a što bi Grcima u tom 

slučaju moglo da posluži kao izvor ili paradigma za 

stvaranje njihovih teorija. Uzrok nastanku filozofije kod Gr-

ka treba tražiti kako u njima urođenoj radoznalosti tako i u 

geografskom položaju i vremenu u kome su se našli. Živeći 

u malim gradovima duž razuđene obale Egejskog mora i po 

ostrvima, Grci su prosto bili "osuđeni" na trgovinu i stalnu 

komunikaciju; već u VII stoleću pre naše ere vodeći 

trgovački grad jonskog saveza država bio je Milet; nekoliko 

desetina kilometara dalje beše Efes, dok je od oba grada isto 

toliko bilo udaljeno ostrvo Samos. Ako se u drugim kra-

jevima grčkog sveta još uvek teško živelo, u ovim gradovima 

se nagomilava veliko bogatstvo, raskoš prodire sa istoka, 

počinje da se uživa u lepotama života i porast blagostanja 

dovodi do stvaranja jedinstvene pojave – kulture. Slobodno 

vreme i dokolica koriste se za savladavanje slobodnih 

veština - umetnosti i nauka, kako bismo mi danas rekli, a 

pogledi na prirodu bivaju sad etički produbljeni i umetnički 

preoblikovani; bogovi se izjednačuju s moralnim moćima i 

---

 

 

Milan Uzelac                                                                                                       

Istorija filozofije I

             

 

 

www.uzelac.eu                                                                                                                                                   

 

13 

principima, sa idealima ljudske delatnosti. Budući da nije 

postojao poseban sveštenički stalež, religija nije sprečavala 

razvoj mišljenja.  

U to vreme vlast aristokratije potiskuju demokratske 

tendencije koje često koriste istaknuti ali i častoljubivi ljudi, 

a u nastojanju da uravnoteže interese svih društvenih 

slojeva, te je tiranija uspostavljena na demokratskim 

temeljima tipična forma društvenog uređenja u tim 

krajevima. Poznata su nam i imena tirana iz tih vremena: 

to su Trasibul u Miletu, Polikrat na Samosu, Pitak na Les-

bosu, Periandar u Korintu, Pizistrat u Atini, Helon i Hieron 

u Sirakuzi. Njihovi dvorovi postaju središta intelektualnog 

života dok aristokrate, lišene političke vlasti, čine opoziciju 

koja utehu nalazi u bavljenju umetnostima. Heraklit je tipi-

čan primer aristokrate (i po duhu i po poreklu) koji se 

povlači iz društvenog života i odaje filozofiranju. 

Konačno, to je vreme procvata lirske poezije, potom i 

satiričke, zatim gnomske (u kojoj nalazimo neka 

razmišljanja na moralne teme), ali i basni; sve više 

raspravlja se o moralnim normama i pravilima ponašanja a 

to je samo znak da su osnove tih normi dovedene u pitanje i 

sve više ističe se umerenost i princip mere. S punim pravom 

može se reći kako je to vreme etičkih ideja, vreme kad je 

narušen sistem vrednosti koji dolazi iz starine i kad 

pojedinci počinju da traže sopstvene puteve kroz život, te se 

javlja sve veća potreba za mudrim savetima i preporukama. 

Nama je to vreme poznato kao vreme sedmorice mudraca od 

kojih se uvek javljaju imena četvorice: Tales, Solon, Pitak, 

Bijant, dok se ostala imena

1

 menjaju, budući da spisak 

sedmorice mudraca nije pouzdan i nepromenljiv, pošto se u 

to vreme se ne vodi mnogo računa o hronologiji niti o ve-

                                                        

1

  Zna  se  za  22  imena  mudraca  iz  najrazličitijih  epoha;  veza  te  životne 

mudrosti o kojoj oni govore i početaka grčke nauke vidi se u tome što se 

na čelu "sedmorice mudraca" nalazi Tales sa kojim počinje niz grčkih "fi-

zičara". 

---

 

 

Milan Uzelac                                                                                                       

Istorija filozofije I 

www.uzelac.eu 

14 

rovatnoći. Prvo svedočenje o njima nalazimo kod Platona 

(Protag. 343a) i ono je istorijski malo verodostojno. Politička 

i društvena uloga koja se njima pripisuje, maksime koje se 

za njih vezuju, omogućavaju da povežemo Talesa, koji, uz 

mnoge druge, ima i državničke nadležnosti, Solona, 

elegijskog pesnika, arbitra političkih borbi u Atini koji 

odbacuje tiraniju, Perijandra, tiranina sa Korinta; 

Epimenida, koji je pravi nadahnuti mag... Ovi mudraci se 

javljaju u vreme krize koja počinje krajem VII i početkom 

VI stoleća pre naše ere, u vreme kad je kod Grka temeljno 

uzdrman njihov sistem vrednosti kao i sam poredak sveta. 

Sve pomenute mudrace odlikuje praktična životna mudrost, 

poduprta znatnim političkim iskustvom i autoritetom i 

sasvim je razumljivo što im se počinje pripisivati niz 

sentenci među kojima je dominantna ničeg previše. “U svo-

jim izrekama ili pesmama oni su istakli i verbalno izrazili 

vrednosti koje su u ponašanju i društenom životu građana 

ostale više ili manje eksplicitne. Ali, njihov mislilački napor 

nije samo doveo do formulisanja pojmova, on je moralni 

problem postavio u politički kontekst, povezao ga sa 

razvojem društvenog života. Uključeni u građanske borbe, a 

željni da ih zaustave svojom zakonodavnom delatnošću, 

mudraci su razradili etiku koja je bila u funkciji stvarne 

društvene situacije, u okviru istorije obeležene sukobom 

sila, sučeljavanjem grupa, i na pozitivan način definisali 

uslove za postavljanje poretka u svetu grada” (Vernan, 

1990, 88).  

Kao posledica velike količine nakupljenih znanja sve 

više se javljala potreba za njihovom sistematizacijom; to su 

činili učeni ljudi ili grupe znalaca i ne slučajno u velikim i 

slavnim, moćnim gradovima kao što su Milet, Kroton, Eleja 

ili Abdera. Njima su se pridruživali i pesnici koji su u 

svojim epskim delima nastojali da izgrade obrazce pravog, 

moralnog života ali i da daju mitsko objašnjenje prirodnih 

pojava. U ovom drugom slučaju imali smo kosmogonijsku 

---