Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- 159 6. Bivstvujuće i ″bivstvovanje″
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 158 materijalnog mesta, sjajniju od sunca, a unutar te svetlosti "samu Živu Svetlost" pred kojom iščezavaju tuga i bol. Zamisao o bogu kao Živoj Svetlosti došla je do Tome od Avgustina i Bonaventure, od Eriugene i sv. Franje i već je bila opterećena složenom verskom i filozofskom istorijom. Ideju o bogu kao svetlosti nalazimo kod Semićana, Egipćana kao i kod Persijanaca. Platon Sunce vidi kao najviše dobro. Forma je tako, čista svetlost. Svetlost i forma se poistovećuju jer je svetlost najfinija i najviša supstancija, najizvrsniji elemenat kao što je forma cilj kojem teži svaka data stvar. Tako su za srednjovekovne mislioce, pa stoga i za Tomu, dve glavne oznake lepote forma i svetlost koje se stapaju u ideji o aktivno oblikujućoj formi. Ovde izloženo učenje o transcendentalijama tek delimično odgovara na krajnje složena pitanja koja one otvaraju i kojim je suđeno da ostanu trajno otvorena; nije tu samo reč o izazovu pred kojim se nalazi savremena filozofija, već o izazovu pred kojim se nalazi svaka filozofija koja hoće biti nešto više no sredstvo zabave i razonode, svaka filozofija koja u pitanju o smislu i prirodi bića i njegovih transcendentalnih određenja vidi osnovni motiv i podstrek plodotvornom mišljenju. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 159 6. Bivstvujuće i ″bivstvovanje″ Ostaje jedinstven utisak da antička i srednjevekovna filozofija sve do Dekarta i pojave novovekovne filozofije subjektivizma govori jednim jezikom (nezavisno od toga da li je to grčki ili latinski) i da se nalazi u jedinstvenom duhovnom prostoru. U isto vreme, treba imati u vidu da su sva filozofija i svo mišljenje uslovljeni svojim predmetom i da se sa promenom predmeta, sa promenom shvatanja prirode predmeta, menja i sama filozofija. S pojavom novog doba situacija se bitno menja i svoj završni izraz filozofija dobija u jeziku Martina Hajdegera. Filozofija Hajdegera izražava naše vreme ali i više od toga, budući da je ovaj nemački filozof sve vreme nastojao da naše vreme misli u kontekstu celokupne filozofske tradicije; to je osnovni razlog što ćemo se u ovom poglavlju, analizirajući neke od motiva i tema tradicionalne metafizike, obratiti i spisima Hajdegera. S jedne strane ovo će nam omogućiti da iz jednog drugog ugla prikažemo temeljne metafizičke probleme a s druge, to će nam olakšati izlaganje u drugom delu, kad bude bilo reči o fenomenologiji Edmunda Huserla i o tome kako fenomenologija razvija čitavu metafizičku problematiku. Zahvaljujući Hajdegeru mi smo u XX stoleću dobili jedno potpuno novo tumačenje grčke filozofije a sa njim je došlo i do reinterpretacije čitave istorije metafizike, što se posebno odrazilo na filozofsku terminologiju. Ne bez razloga Hajdeger je u seminaru o Heraklitu (1966) rekao kako se pojmovi svaki dan moraju misliti iznova a to podrazumeva permanentno kreativno promišljanje svekolike istorije filozofije. Čitava Hajdegerova filozofija je posledica jednog originalnog nastojanja da se misli filozofija i njena istorija i njemu se moramo obraćati bez obzira na to što kod njega imamo u znatnoj meri jedno antimetafizičko stanovište koje nije uslovljeno toliko negativim odnosom spram metafizike, Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 160 koliko naporom da se njena problematika iznova preformulisana promisli. Da bi se pojasnila osnovna Hajdegerova ideja ovde ćemo se, u njegovoj interpretaciji, vratiti nizu ranije u više navrata izloženih stavova, no to neće biti prosto ponavljanje, već posledica nastojanja da se iznova promisle početni impulsi zapadne filozofije. Iz čitavog dosadašnjeg izlaganja videli smo da je najteže dati odgovor na pitanje šta je biće, premda je reč o nečem što je najkonkretnije, što je individualno, neposredno tu, pred nama. Videli smo da su kod Platona i Aristotela odgovori na to pitanje razni: jednom oni misle na supstancijalizovani infinitiv (Sofist, 243t), drugi put na particip (Sofist, 244b). Razlika između bivstvovanja i bivstvujućeg (Sein, Seiende) kako o njoj govori Hajdeger, u mnogim jezicima se ne može ni izraziti. U našem jeziku to je moguće, ali pitanje je u nečem drugom: šta ta razlika uopšte znači, šta ona uopšte izražava. Činjenica je da je u svetlu te razlike Hajdeger tumačio antičku i čitavu istoriju filozofije; isto tako, činjenica je da stari Grci nisu stvari videli na način kako im to pripisuje Hajdeger, a još su manje mislili to što im on pripisuje da su mislili 142 . ** Ako se već u običnom govoru i oseća da postoji razlika između bivstvujućeg uopšte i konkretnog bića: bivstvujućih, tj. pojedinačnih bića, je mnogo a bivstvovanje bivstvujućeg je jedno, ma koliko se pritom bivstvujuće 142 Možda bi to oni i mislili da su imali sreće da budu Hajdegerovi savremenici i sagovornici; treba li ovde ukazati na Hajdegerove analize Ničea ili Kjerkegora? U tim spisima autor daleko više izlaže sopstvenu filozofiju no filozofske stavove pomenutih mislilaca čija mu dela nisu ništa drugo do povod za pojašnjavanje sopstvenih misli. Tako bi se moglo reći da je kad se govori o Hajdegeru reč o originalnoj filozofiji koja je nastala povodom, odnosno u plodotvornom susretu sa Parmenidom i Heraklitom. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|