O nastavnom planu I programu za prvi I drugi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Sadržaji programa

1. Slovenački jezik (jezička materija), jezičko izražavanje (veština slušanja, govorenja i govorne interakcije) i tematika.

1.1. Ishod nastave i kompetencije učenika na nivou jezičkog izražavanja (veština komunikacije):

1.1.1. Veština slušanja (razumevanje govora). Učenik treba da:

- razlikuje jezik koji uči od drugih jezika;

- prepoznaje glasove u govornom lancu, akcenat, ritam i intonaciju naučenih reči i izraza;

- razume lagano i brižljivo artikulisan govorni iskaz, uz duže pauze i oblike neverbalne komunikacije, koje mu pomažu da shvati značenje;

- razume kratke dijaloge, priče i pesme o poznatim temama, koje čuje uživo ili sa audio-vizuelnih zapisa;

- razume i reaguje na odgovarajući način na kratke usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na igru, zapovest, uputstvo i dr.);

- razvija sposobnost i naviku slušanja sa razumevanjem.

1.1.2. Veština govorenja (usmeno izražavanje). Učenik treba da:

- ume da razgovetno izgovara glasove, da poštuje ritam, intonaciju i akcenat naučenih reči i izraza;

- daje osnovne informacije o sebi i svom okruženju, samostalno i uz nastavnikovu pomoć;

- imenuje stvari iz neposrednog okruženja u vezi sa temama koje se obrađuju;

- reprodukuje sam ili u grupi kratke recitacije i brojalice i peva poznate pesmice.

1.1.3. Govorna interakcija (uloga sagovornika). Učenik treba da:

- reaguje verbalno i neverbalno na uputstva i postavljena pitanja o poznatim temama, kada mu se saopštavaju polako i pažljivo;

- može da uspostavi bazični društveni kontakt, upotrebljavajući najosnovnije učtive formulacije (dobrodošlica, pozdravljanje, predstavljanje;

- ume da traži i daje nešto;

- postavlja jednostavna pitanja;

- izražava dopadanje i nedopadanje;

- učestvuje u igri i komunikaciji (u paru, u grupi itd.).

1.2. Ishod nastave i kompetencije učenika na nivou jezičke materije. Učenik treba da:

- imenuje predmete i bića, da iskaže radnju, osobine predmeta i bića, da iskaže objekat, prostorne odnose, kao i da iskaže molbu i zapovest;

- prepoznaje šta je novo naučio;

- prepoznaje na elementarnom nivou glasovnu strukturu slovenačkog jezika;

- ume da izgovori ograničen repertoar upamćenih izraza i reči i može da razume, uz izvestan napor, izvornog govornika koji ih koristi u komunikaciji;

- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti);

- poseduje elementarno poznavanje pojedinačnih reči i gotovih leksičkih izraza, koji se sastoje od više reči, naučenih i upotrebljavanih zajedno u posebnim situacijama ("Dobar dan!", "Kako ste?" i sl.);

- poznaje ograničen broj sintaksičkih struktura i jednostavnih gramatičkih oblika koji pripadaju memorisanom korpusu jezičkih jedinica;

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima.

1.3. Tematika sadrži nekoliko tematskih oblasti:

- škola: školski pribor i prostor (učionica, školski nameštaj, školska zgrada, školsko dvorište), personal škole, učenici, situacije za vreme nastave i za vreme odmora, prigodne svečanosti i praznici;

- porodica i blisko okruženje: uža porodica, zanimanja članova porodice; prijatelji, najčešće dečje igre, igračke; kuća/stan (prostorije, nameštaj), svakodnevne aktivnosti u kući;

- praznici: Božić, Nova godina, Uskrs, rođendan;

- ishrana: obroci, izbor hrane i pića, voće i povrće, navike, ukusi u vezi sa hranom;

- odeća: delovi tela, odevni predmeti u odnosu na vremenske prilike;

- ostalo: godišnja doba, meseci, delovi dana; boje; brojevi do 20;

2. Slovenačka književnost. Elementi nacionalne kulture (praznici, običaji, važni događaji)

Integrisanje nastave jezika sa nastavom književnosti i elementima nacionalne kulture omogućuje ostvarivanje efikasnih rezultata u svakoj od navedenih oblasti. U prvom razredu osnovne škole, kada je reč o književnosti, programsku osnovicu čini folklorna građa. S obzirom da na ovom nivou učenici još uvek ne znaju da čitaju, tekstovi iz lektire se slušaju sa audio ili video zapisa, ili se sluša direktno čitanje nastavnika. Tumačenje teksta u ovom uzrastu ima obeležja spontanog i slobodnog razgovora sa učenicima o relevantnim vremenskim, prostornim, tematskim i dr. pojedinostima, o likovima i njihovim emotivnim stanjima (radost, tuga, smeh i sl.) u cilju provere razumevanja odslušanog teksta.

Način ostvarivanja programa

Pristup u nastavi ovog predmeta je u osnovi oralan. U učionici se koristi ciljni jezik u dobro osmišljenom kontekstu od interesa za učenike. U navedenim situacijama, govor nastavnika je prilagođen uzrastu i znanjima učenika.

Učenici: U nastavi slovenačkog jezika sa elementima nacionalne kulture težište rada prenosi se na učenike: oni se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u nastavnom procesu, koji svojim zalaganjem i radom treba da stiču i razvijaju jezička umenja, da usvajaju jezik i stečena znanja primenjuju u komunikaciji. Učenici u početku slušaju i reaguju, tek kasnije počinju da govore. Kada je reč o književnosti i elementima nacionalne kulture, deca mogu da aktivno učestvuju u spontanom razgovoru na času ili sakupljanjem obaveštenja, istraživanjem i saznanjem od starijih članova porodice (posebno baka i deda) o nizu tema koje se tiču narodne tradicije.

Nastavnik: planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadržinu rada, leksiku, metode rada, oblik rada, tipove i broj vežbi i dr.) koordinira radom učenika kako bi se što uspešnije ostvarili postavljeni ciljevi. Nastavnik vežbe postavlja tako da svakom učeniku omogući što češće verbalne aktivnosti, jer se samo govorenjem može produktivno ovladati jezikom. Nastavnik poštuje princip individualizacije u radu, s obzirom da je znanje jezika među učenicima veoma heterogeno. Kada je reč o aktivnostima vezanim za sticanje znanja o elementima nacionalne kulture i književnosti, uz odgovarajuće folklorne priče i legende vezane za osnovne praznike (npr. Božić, Uskrs), nastavnik može da uključi manuelne aktivnosti (crtanje, farbanje jaja i sl.), ili da pronađe adekvatnu prateću igru, pesmu ili ples.

Nastavna sredstva: visok nivo motivacije učenika nastavnik postiže upotrebom odgovarajućih audio-vizuelnih sredstava, kompakt-diskova, kaseta, ilustracija u udžbeniku, slika, fotografija, emisija, filmova i sl. Nastavnik treba da podstiče učenike da se i oni angažuju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrađuje (razglednice, čestitke, slike, članci iz novina i sl.). Kada je reč o podučavanju književnosti i elemenata nacionalne kulture, preporučuje se upotreba postojećih opisa folklornih igara i štampane zbirke tekstova dečjeg folklora, iako se izbor sadržaja u određenoj meri prepušta nastavniku.

Tehnike:

- slušanje i reagovanje na uputstva nastavnika ili sa audio-zapisa;

- rad u parovima, malim i velikim grupama (mini dijalozi, igra po ulogama i dr.);

- manuelne aktivnosti (crtanje po diktatu, bojenje, seckanje, pravljenje predmeta od glinamola ili testa; izrada postera, čestitki i sl.);

- igre, pevanje u grupi, klasiranje i upoređivanje (po veličini, obliku, boji i dr.); pogađanje predmeta;

- povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom;

- interaktivno učenje, spontani razgovor.

Književni tekstovi:

I. Gruden: Pesmica o čričku

S. Kosovel: Burja

Rudolf: Huda mravljica

N. Grafenauer: Kokosenzacija

J. Stritar: Žabja svatba

V. Jeraj: Uspavanka

S. Kosovel: Kje?

F. Milčinski: Kekčeva pesem

A. Černej: Bele snežinke

K. Kovič: Zlata ladja

S. Kosovel: Sonček boža tačice

E. Peroci: Moj dežnik je lahko balon

L. Kovačič: Tejko zida hišo

Udžbenici i priručnici:

Knez, Mihaela i dr. (2012). Slika jezika: slikovno gradivo za poučevanje slovenščine kotdrugega/tujega jezika. Ljubljana: Center za slovenščino kot drugi/tuji jezik pri Oddelku za slovenistiko Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani, Zavod RS za šolstvo.

Vučajnik, Tatjana, Upale, Barbara, Kelner, Mateja (2009). Poigrajmo se slovensko: učbenik za začetno poučevanje otrok, starih od 7 do 10 let, ki živijo v tujini in se učijo slovenščino kot tuji jezik. Ljubljana: Zavod RS za šolstvo.

Donaj, Vladimir (2003). Dober dan, slovenščina. Ljubljana: Ministrstvo RS za šolstvo in šport.

Donaj, Vladimir, Klepac, Marjanca (2004). Slovenščina skozi letne čase. Pomlad in poletje. Ljubljana: Zavod RS za šolstvo.

Pogač, Slavka, Klepac, Marjanca (1997). Slovenščina skozi letne čase. Zima. Ljubljana: Ministrstvo RS za šolstvo in šport.

Pogač, Slavka, Klepac, Marjanca (1999). Slovenščina skozi letne čase. Jesen. Ljubljana: Ministrstvo RS za šolstvo in šport.

ŠAH

Cilj i zadaci

Cilj nastave šaha u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja jeste da se svim učenicima i učenicama koji se opredele za ovaj program izborne nastave, bez obzira na rasnu, versku ili nacionalnu pripadnost, bilo koji hendikep, razvojne poteškoće ili neki drugi vid posebnih potreba i/ili ličnih obeležja, pruži prilika da ovladaju osnovnim zakonitostima i principima šahovske igre radi formiranja njihovih radnih navika, savesnosti, istrajnosti, upornosti, urednosti, radoznalosti, kreativnosti, originalnosti i spremnosti na saradnju uz uvažavanje tuđeg mišljenja i načela lepog ponašanja, a naročito da kod učenika i učenica izgradi kulturu rada, da se rad obavlja u određeno vreme u predviđenom radnom prostoru, kao i da se razvija svesna potreba da se započeti posao dovrši do kraja.

Zadaci nastave šaha su:

- razvijanje interesovanja za šahovsku igru kod učenika;

- sticanje saznanja da proces učenja u školskim uslovima može da se realizuje u formi igre (šaha);

- stimulisanje mašte, kreativnosti i radoznalosti tokom učenja šaha;

- sticanje osnovnih znanja o šahu i uočavanje sličnosti sa životom;

- osposobljavanje učenika za logičko razmišljanje tokom učenja šaha;

- razvijanje potrebe za samostalnim donošenjem odluka kroz igranje šaha;

- razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju i jačanje motivacije za dalje učenje šaha;

- razvijanje načela fer-pleja i uvažavanja tuđeg mišljenja.

Prvi razred

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Sadržaji programa

I tema: Uvodni čas (1)

1. Uvodni čas - upoznavanje sa nastavnim predmetom, udžbenikom i načinom rada.

II tema: Osnove šaha, šahovske figure, njihovo kretanje i vrednost (13)

ŠAHOVSKA TABLA

1. Šahovska tabla, naziv šahovskih figura i njihovo postavljanje u početni položaj.

2. Geometrija šahovske table.

KRETANJE ŠAHOVSKIH FIGURA

1. Top:

- osnovno kretanje topa;

- koncept uzimanja protivničke figure.

2. Lovac:

- osnovno kretanje lovca.

3. Dama:

- osnovno kretanje dame;

- koncept zaštite figure.

4. Skakač:

- osnovno kretanje skakača i njegove posebnosti;

- pojam dvojnog udara.

5. Pešak:

- osnovno kretanje pešaka (kretanje unapred za jedno ili dva polja u prvom potezu);

- kretanje pešaka prilikom uzimanja protivničke figure (koso kretanje);

- uzimanje protivničke figure u prolazu ("an pasan");

- pretvaranje pešaka u drugu figuru prilikom dolaska na poslednji red ("promocija").

6. Kralj:

- posebnost i značaj kralja;

- osnovno kretanje kralja;

- koncept šaha kralju - napadanje kralja protivničkim figurama osim kralja;

- nemogućnost nalaženja protivničkih kraljeva na susednim poljima;

- odbrana od šaha - sklanjanje kralja, zaklanjanje od šaha, uzimanje figure koja daje šah;

- cilj igre - mat.

VREDNOST ŠAHOVSKIH FIGURA

- pešak kao jedinica mere;

- uobičajeno vrednovanje figura (P = 1, S = L = 3, T = 5, D = 9 ili 10);

- lake i teške figure.

III tema: Obeležavanje i zapisivanje poteza (5)

1. Šahovski potez:

- pravilno odigravanje i kompletiranje poteza;

- šahovski sat i njegova uloga;

- pravilo "taknuto - maknuto!".

2. Šahovska notacija i zapisivanje poteza:

- šahovska polja i njihovo obeležavanje;

- označavanje šahovskih figura;

- zapisivanje šahovskih poteza u punom i skraćenom obliku ("notacija");

- obrazac za zapisivanje šahovske partije ("formular") i način njegovog korišćenja.

IV tema: Šahovska igra i njena pravila (13)

1. Uslovi pod kojima se može izvoditi rokada:

- kralj i rokadni top se nisu pomerali sa svojih početnih položaja;

- između kralja i rokadnog topa ne nalaze se figure;

- kralj nije u šahu, ne prelazi preko polja napadnutog od strane protivničkih figura i nije u šahu po završetku poteza.

2. Elementarna taktika:

- otkriveni šah;

- dvostruki šah.

3. Osnove strategije - šahovski lavirint:

- pravila "šahovskog lavirinta";

- primeri "šahovskog lavirinta" sa zadatkom da se dâ šah protivničkom kralju.

4. Pobeda jednog od igrača (odlučena partija):

- mat kralju;

- predaja partije;

- mat u jednom potezu;

- mat kraljem i damom protiv kralja;

- mat pomoću kralja i dva topa protiv kralja;

- mat kraljem i topom protiv kralja.

5. Nerešen ishod partije (remi):

- nemogućnost davanja mata figurama koje su preostale na tabli;

- pat;

- večiti šah;

- trostruko ponavljanje pozicije;

- pravilo 50 poteza;

- ponuda i prihvatanje remija.

6. Kralj i pešak protiv kralja (K+P:K) - osnove:

- promocija kao način dobitka partije;

- pravilo kvadrata;

- pravilo jednostavne opozicije.

V tema: Odigravanje partije (4)

- Pravila ponašanja u prostorijama u kojima se igra šah, kao i pravila ponašanja prilikom igranja šahovske partije;

- Osnovne smernice za početak partije (centar, razvoj, rokada, materijal itd.);

- Primeri nekih šahovskih partija: "šuster-mat", Kostićeva zamka;

- Samostalno odigravanje šahovskih partija među učenicima.

Podvrste šaha (igre) koje mogu da se koriste za prvi razred:

1. Tabla i figure (Memorijske igre).

2. Top (Precrtavanje table).

3. Linijske figure (Lanac; Žetva; Trening topom, lovcem i damom; Dama protiv dva lovca).

4. Skakač (Konjićev skok; Hipodrom; Trening skakačima; Kontakt; Igra kruženja; Skakači u poteri; Konjički duel).

5. Pešak (Samo pešaci; Završnica sa pešacima; Ovce i vuk).

6. Utvrđivanje kretanja i dejstva figura (Seljačka buna; Esencija šaha; Šahovski komarac; Crna kutija).

7. Zapisivanje poteza i šahovska notacija (Podmornice).

8. Utvrđivanje šahovskih pravila (Žuća i princ Filip).

9. Vrednost figura i njihova razmena (Šah na iznajmljivanje; Vožnja taksijem).

10. Univerzalno primenljive igre (Šahovska štafeta).

Drugi razred

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Sadržaji programa

I tema: Uvodni čas (1)

1. Uvodni čas - upoznavanje sa ciljevima i zadacima programa i načinom rada.

II tema: Otvaranje (4)

1. Otvaranje kao početni deo igre. Ciljevi igre u otvaranju.

2. Osnovne smernice igre u otvaranju. Opšta pravila igre u otvaranju.

3. Podela otvaranja:

- otvorene igre;

- poluotvorene igre;

- zatvorene igre.

III tema: Osnove strategije - šahovski lavirinti (2)

- Primeri "šahovskog lavirinta" sa zadatkom da se dâ šah protivničkom kralju;

- Primeri "šahovskog lavirinta" sa zadatkom da se dâ mat protivničkom kralju.

IV tema: Središnjica (5)

1. Osnove središnjice i njen značaj.

2. Osnovni načini mišljenja u središnjici:

- planiranje (strateško razmišljanje);

- konkretna igra (taktičko razmišljanje).

V tema: Završnica (6)

1. Kralj i dve lake figure protiv usamljenog kralja:

- matiranje usamljenog kralja pomoću dva lovca (kompletan postupak matiranja);

- mat usamljenom kralju pomoću lovca i skakača (samo razmatranje završne slike);

- nemogućnost matiranja usamljenog kralja pomoću dva skakača (samo razmatranje završne slike).

2. Kralj i pešak protiv kralja (K+P:K):

- promocija kao način dobitka partije;

- pravilo kvadrata;

- pravilo jednostavne opozicije;

- korišćenje pravila opozicije da bi se remizirala ili dobila završnica K+P:K;

- ivični pešak kao poseban slučaj.

VI tema: Taktički motivi (10)

- dvostruki napad i dvojni udar (osnovni primeri);

- vezivanje i odvezivanje figura (osnovni primeri);

- otkriveni i dvostruki šah (osnovni primeri);

- ugušeni mat (osnovni primeri).

VII tema: Odigravanje partija (8)

1. Turnir učenika (4 školska časa).

2. Simultanka predmetnog nastavnika protiv učenika.

3. Podvrste šaha.

Podvrste šaha (igre) koje mogu da se koriste za drugi razred:

1. Igre sa manjom kvadratnom tablom i standardnim figurama.

2. Igre sa manjom pravougaonom tablom i standardnim figurama.

3. Igre sa nestandardnim asimetričnim položajem figura.

4. Igre sa nestandardnim simetričnim položajem figura.

5. Igre sa standardnom tablom i figurama - ali drugačijim ciljem.

6. Igre u kojima svako igra za sebe.

7. Partnerske i timske igre.

Način ostvarivanja programa

Da bi se organizovala kvalitetna nastava, primerena potrebama i mogućnostima učenika od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, neophodno je voditi računa o tri grupe osnovnih parametara:

I. Predmetni parametri

Sadržaji koji se proučavaju u okviru ovog predmeta deo su opšte šahovske kulture, koja afirmiše ovu drevnu igru kao društveno prihvatljiv model za sagledavanje životnih zakonitosti kroz simboliku šahovskog nadmetanja dveju suprotstavljenih strana. Trinaesti svetski prvak i možda i najveći šampion svih vremena Gari Kasparov govorio je o tome da su "kreativnost, imaginacija i intuicija nezamenljivi, baš kao i čvrst karakter; ali, pobeda dolazi samo kroz borbu." Na taj način pregnuće i voljni momenat izbijaju u prvi plan, pružajući oslonac mladoj osobi koja se nalazi u delikatnoj životnoj fazi, u kojoj se od nje očekuje da odgovori zahtevima koje pred njega/nju postavlja školski sistem.

Kako se sedmogodišnjaci nalaze u ranoj fazi kognitivnog razvoja, u kojoj tek stiču osnovne predstave o nizovima, poretku i klasifikaciji, što između ostalog čini osnov za sveobuhvatno razumevanje pojma broja, šah im prirodno pomaže u usvajanju, a zatim i konsolidaciji ovih znanja. Na ovaj način deca se pripremaju za narednu fazu (oko 9–10 godina života) koju, prema Pijažeovoj klasifikaciji, karakterišu "konkretne logičke operacije", kao npr. obuhvatnije razumevanje matematičkih operacija. Kroz savladavanje šahovske notacije daje se značajan podsticaj razvoju veština čitanja i pisanja, ali se postiže i napredak u razumevanju prostorne organizacije, pre svega kroz koncepte horizontalnosti i vertikalnosti, kao preteča koordinatnih sistema. Proučavanje šaha trebalo bi da podstakne napredak logičkog mišljenja i sposobnosti generalizacije, a posebno je dragocena pouka legendarnog svetskog šampiona Emanuela Laskera, doktora filozofskih nauka, koji je naglašavao da putem šaha treba "podučavati o nezavisnom razmišljanju i prosuđivanju".

II. Nastavni parametri

Teorijska nastava iz šaha pruža minimalan skup fundamentalnih znanja koja su neophodna da bi se ovladalo svim pravilima i opštom kulturom šahovske igre. Na ovom aspektu nastave treba insistirati u onolikoj meri koliko je potrebno da se učenicima pruže najosnovnije informacije na osnovu kojih bi, pre svega kroz mnogobrojne praktične primere i životne analogije, mogli da samostalno otkrivaju ogromno bogatstvo sveta šaha. Stoga, kad god je to moguće, predmetni nastavnik u ulozi moderatora treba da izdvoji dovoljno vremena za praktičnu nastavu u vidu rešavanja primera na demonstracionoj tabli i kroz testove, ali i kroz proigravanje u parovima.

Šah se može shvatiti kao permanentno didaktičko sredstvo za lakše savlađivanje dragocenih životnih lekcija, pri čemu se simbolizam šahovske igre kao paradigme samog života stavlja u uži i širi kontekst. Kao primer možemo da navedemo situaciju u kojoj se učenik nalazi na pešačkom prelazu, a na semaforu za pešake je crveno svetlo. Za malog šahistu sve je jasno: na potezu je protivnik (u ovom slučaju, to su automobili), tako da treba biti strpljiv i sačekati svoj potez. Kada se pojavi zeleno svetlo za pešake, to je kao da je protivnik završio svoj potez i pritisnuo sat, tako da je sada red na njega da u predviđenom vremenu pređe ulicu, to jest "odigra svoj potez".

Tokom prve godine učenja, kroz upoznavanje kvadratne crno-bele table kao poprišta ove igre savršenog sklada, učenici usvajaju prostorne relacije kroz koncepte polja, linija, redova i dijagonala. Druženje sa šahovskim figurama i njihovim kretanjem približava ih znanjima iz geometrije, dok kroz odnos relativnih vrednosti figura (pešak = 1, skakač i lovac = 3, top = 5, dama = 9 ili 10) stiču i osnove iz aritmetike, ali i pouke o vođenju brige o vrednostima koje su im poverene na čuvanje. Postavljanje figura na početna polja primer je za organizaciju i urednost, čime se neuporedivo lakše usvajaju i neki "nepopularni" svakodnevni zahtevi, kao što je odlaganje stvari (npr. školskog pribora, odevnih predmeta, igračaka, itd.) na odgovarajuća mesta. Upoznavanje sa šahovskom notacijom, gde se kao prelazni model koristi popularna igra "podmornica", i koncept zapisivanja poteza podsticajno deluje na usavršavanje veština čitanja i pisanja, sa kojima se sreću u okviru ostalih predmeta.

III. Parametri okruženja i ostali parametri

U zavisnosti od neposrednog okruženja u kojem se nalazi škola, poželjno je koristiti prednosti lokalnih resursa i negovati kontakte sa obližnjim šahovskim klubovima. Ukoliko postoje mogućnosti, prirodno je najmotivisanije uključiti u rad šahovske sekcije, organizovati gostovanja nekog od takmičarski aktivnih šahista iz neposrednog okruženja, uz mogućnost odigravanja simultanke protiv zainteresovanih učenika. Preporuka je da se na kraju školske godine, kao mogućnost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje u ovom izbornom predmetu, organizuje takmičenje među učenicima istog razreda, gde bi oni u uslovima odigravanja šahovskih partija, uz poštovanje turnirskih pravila, pokazali koja su znanja stekli tokom nastavnog ciklusa.

A) ŠKOLSKI PROSTOR

Specijalizovana učionica za izborni nastavni predmet šah

Veličina učionice: 100 m²

B) ŠKOLSKA OPREMA

 

Red. br.	Vrste i naziv nastavnog sredstva	Jedinica mere	Količina
1.	Školska tabla		1
2.	Demonstraciona šahovska tabla		1
3.	Radni sto za nastavnika		1
4.	Stolica za nastavnika sa naslonom		1
5.	Stolovi za učenike		16
6.	Stolice za učenike		16
PRIBOR I MATERIJAL ZA RAD
1.	Šahovska garnitura (tabla* + figure)	komplet	16
2.	Šahovski sat		8
3.	Listići za zapisivanje partije		500
VIZUELNA SREDSTVA
1.	Zidne slike svetskih šahista		5
PREPORUČENA LITERATURA ZA NASTAVNIKA I UČENIKA
1.	Šahovska škola u 30 lekcija (knjiga i kompakt-disk), Aleksandar Matanović, Šahovski informator, Beograd, 2002.		1
2.	Šah - Igra miliona (niži i viši kurs), Dragoslav Andrić, 6. izdanje, Sportska knjiga, Beograd, 1991.		1
3.	Škola šaha I-IV, Borislav Ivkov, Centar za unapređivanje šaha, Beograd, 1975-1978.		1
4.	Metod početka šahovske partije, Zoran J. Petrović, Šahovski informator, Beograd, 2006.		1
5.	Šahovski udžbenik, Budimir B. Lakićević, ITP Zmaj, Novi Sad, 2003.		1

________