Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
66 
ili u}utkivali, uslediti odmazda. Napad iz svemira, ha! Stoga se nisu usudili da dirnu u 
vas. Ali su ipak poku{ali da vas u}utkaju. Jer boje vas se, ba{ kao i onoga {to donosite 
Getenu! 
 
Preterao je; a ja svakako nisam bio cenzurisan iz karhidskih vesti, bar ne dok je 
Estraven bio na vlasti. Ali u meni se ve} za~injalo podozrenje da iz nekog razloga o 
meni nije stizalo mnogo vesti u Orgorein i [usgis je potvrdio moje sumnje." 
 
"Vi se, me|utim, ne bojite onoga {to ja donosim Getenu?" 
 
"Ne, ne bojimo se, ser!" 
 
"Zato se ja ponekad bojim." 
 
Odlu~io se da se bodro nasmeje na ovaj obrt. Nisam pobli`e razjasnio svoje 
re~i. Ja nisam prodavac, ne prodajem napredak domorocima. Moramo da se sretnemo 
kao ravnopravni, uz izvesno uzajamno razumevanje i otvorenost, pre no {to moje 
poslanstvo uop{te mo`e da po~ne. 
 
"Gospodine Ai, mnogo ljudi ~eka da se upozna sa vama, krupne ribe i one sitne, 
a me|u njima su i oni sa kojima biste vi `eleli da razgovarate ovde, ljudi koji vuku 
poteze i donose odluke. Zatra`io sam ~ast da vas ugostim zato {to imam veliku ku}u i 
zato {to sam dobro poznat kao neopredeljen, ni pripadnik prevlasne klike niti slobodan 
trgovac, ve} obi~an stare{ina koji radi svoj posao i kod koga }ete biti po{te|eni svih 
ogovaranja na ra~un toga gde stanujete." On se nasmeja. "Ali to zna~i da }ete poprili~no 
jesti napolju, ako nemate ni{ta protiv." 
 
"Stojim vam na raspolaganju, gospodine [usgis." 
 
"Onda }emo ve~eras imati malu zakusku sa Vanekeom Sloseom." 
 
"To je satrpeznik iz Kuvere. Tre}a oblast, zar ne?" Razume se, malo sam se 
pripremio pre no {to sam krenuo na put. On se sav uzvrpoljio zbog tog izraza ljubaznosti 
- udostojenja da nau~im ne{to o njegovoj zemlji. Opho|enje se ovde svakako 
razlikovalo od onoga u Karhidi; tamo bi ta uzvrpoljenost ili unizila njegov sopstveni 
{ifgretor ili izlo`ila poruzi moj; nisam siguran {ta bi od toga dvoga bilo, ali jedno 
svakako... prakti~no, sve je vre|alo {ifgretor. 
 
Bila mi je potrebna prikladna ode}a za ve~eru-prijem, budu}i da sam izgubio 
sve~ano erenran{ko odelo u onoj gu`vi u Suivensinu. Uzeo sam stoga popodne vladin 
taksi, odvezao se do trgova~kog dela grada i pribavio orgotsku ode`du. Hieb i ko{ulja 
bili su prili~no sli~ni karhidskim, ali umesto letnjih ~ak{ira oni su preko cele godine 
nosili gle`njake koji su sezali do visine bedara, vre}asti i nezgrapni; preovla|ivale su 
dre~ave plave i crvene boje, a tkanina, kroj i izrada bili su prili~no r|avi. Sve je delovalo 
nekako konfekcijski. Ode}a mi je ukazala na to {ta nedostaje ovom upe~atljivom, 
zama{nom gradu: elegancija. Elegancija je bila sme{no mala cena koju je trebalo platiti 
za prosve}enost i ja sam je sa rado{}u platio. Vratio sam se [usgisovoj ku}i i odmah 
oti{ao pod topli tu{, ~iji je mlaz dopirao sa svih strana u vidu bockave magle. Pale su mi 
na um ledene tu~ane kade u isto~nij Karhidi u kojima sam cvokotao i drhtao proteklog 
leta, kao i umivaonik u mojoj erenran{koj sobi po ~ijim se rubovima stalno hvatao led. Je 
li to bila elegancija? @ivela udobnost! Obukao sam svoju gizdavu ode}u crvene boje i 
odvezao se sa [usgisom na ve~eru-prijem njegovim kolima koja je vozio privatni voza~. 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
67 
U Orgoreinu ima vi{e posluge, vi{e uslu`nih delatnosti nego u Karhidi. To je stoga {to su 
sve Orgote u dr`avnoj slu`bi; dr`ava je du`na da na|e zaposlenje svim gra|anima, {to i 
~ini. Takvo je, u svakom slu~aju, prihva}eno tuma~enje, premda, ako se posmatra pod 
odre|enim uglom, ono, kao uostalom i ve}ina ekonomskih oba{njenja, izneverava svoju 
te`i{nu ta~ku. 
 
U ble{tavo osvetljenoj, visokoj, beloj prijemnoj odaji satrpeznika Slosea 
nalazilo se izme|u dvadeset i trideset gostiju, me|u njima tri satrpeznika, dok su ostali 
o~igledno bili razne ugledne zvanice. Ovaj skup predstavljao je ne{to vi{e od grupe 
Orgota radoznalih da vide "tu|ina". Ja nisam bio zanimljivost, kao {to je to bilo u 
Karhidi ~itavu godinu dana; nisam bio ~udo; nisam bio zagonetka. Bio sam, kako je 
izgledalo, klju~. 
 
Koja je vrata trebalo da otklju~am? Neki od ovih dr`avnika i zvani~nika, koji su 
me veoma sreda~no pozdravili, imali su izvesnu predstavu o tome, ali ne i ja. 
 
To mi ne}e po}i za rukom da ustanovim za vreme ve~ere. Na celoj Zimi, ~ak i 
na smrznutom, varvarskom Perunteru, smatralo se za krajnju neotesanost razgovarati o 
poslu u toku obeda. Kako je ve~era ubrzo poslu`ena, ostavio sam za kasnije pitanja i 
prionuo na lepljivu riblju ~orbu, osmatraju}i izme|u zalogaja doma}ina i ostale goste. 
Slose je bio suvonjav, mla|i tip, neobi~no sjajnih, svetlih o~iju i muklog, sna`nog glasa; 
li~io je na idealistu, na du{u posve}enu nekom poslanstvu. Dopalo mi se njegovo 
opho|enje, ali ostao sam u nedoumici u pogledu poslanstva kome se posvetio. Sa moje 
leve strane sedeo je jo{ jedan satrpeznik, neki tip puna~kog lica po imenu Obsle. Bio je 
de`mekast, srda~an i ljubopitljiv. Ve} pri tre}oj ka{iki ~orbe zapitao me je da li sam, do 
vraga, zaista ro|en na jednom drugom svetu... kako tamo izgleda... da li je toplije nego 
na Getenu, kako svi ka`u... i koliko to, zapravo, toplo? 
 
"Pa, na ovoj istoj geografskoj {irini na Teri sneg nikada ne pada." 
 
"Nikada ne pada sneg. Nikada ne pada sneg?" Nasmejao se iskreno i od sveg 
srca, kao {to se dete nasmeje na dobru la`, dav{i tako podstrek za nove uzlete ma{te. 
 
"Na{a podarkti~ka podru~ja prili~no odgovaraju va{im naseljivim oblastima; mi 
smo dalje od na{eg poslednjeg ledenog doba nego {to ste vi od va{eg, ali ipak jo{ nismo 
sasvim izi{li iz njega. U osnovi, Tera i Geten veoma su sli~ni. Takvi su svi nastanjeni 
svetovi. Ljudi mogu da `ive samo u uskom rasponu prirodnih sredina; Geten se nalazi na 
jednom kraju tog raspona..." 
 
"Onda to zna~i da postoje svetovi koji su jo{ topliji od va{eg?" 
 
"Ve}ina ih je toplija. Neki su stvarno vreli; Gde, na primer. On uglavnom 
predstavlja pe{~anu i kamenu pustinju. Tamo je od samog po~etka bilo toplo, a onda je 
jo{ i jedna nezaja`ljiva civilizacija naru{ila prirodnu ravnote`u pre pedeset ili {ezdeset 
hiljada godina, spaliv{i {ume kao da su to treske za potpalu. Na Gdeu jo{ ima ljudi, ali 
uslovi tamo sada nalikuju, ako sam dobro razumeo Slovo, jome{koj predstavi o mestu 
gde lopovi odlaze posle smrti." 
 
Pore|enje je nagnalo Obslea da se osmehne tihim, odobravaju}im pokretom 
usana, zbog ~ega sam ja namah promenio mi{ljenje o tom ~oveku. 

---