Ursula Legvin, leva ruka tame
Yüklə 2,7 Kb. Pdf görüntüsü
|
Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 68 "U nekim potkultovima pominje se mogu}nost da su ti zagrobni predeli uistinu fizi~ki sme{teni na drugim svetovima, na drugim planetama pravog svemira. Da li ste imali prilike da nai|ete na tu zamisao, gospodine Ai?" "Nisam; bio sam opisivan na najrazli~itije na~ine, ali jo{ niko nije poku{ao da me rastuma~i kao duha." Dok sam govorio, pogled mi je slu~ajno pao na desnu stranu i u ~asu kada sam izgovorio re~ "duh", ugledao sam jednoga. Tamna, u tamnoj odori, nepomi~na i senovita, sedela je pored mene, utvara na svetkovini. Obsleovu pa`nju za tenutak je privukao njegov drugi sused, a pogledi ve}ine ostalih bili su upravljeni prema Sloseu, koji je ne{to pri~ao za ~elom stola. Ja rekoh prigu{enim glasom: "Nisam o~ekivao da }u vas videti ovde, lorde Estravene." "Neo~ekivano ~ini `ivot mogu}im", uzvrati on. "Poverena mi je poruka za vas." On me pogleda ljubopitljivo. "Ona je u obliku novca... va{eg novca... koji vam {alje Foret rem ir Osbot. Ostavio sam ga u ku}i gospodina [usgisa. Pobrinu}u se oko toga da ga dobijete." Izgledao je utihao, skrhan, smanjen... prognan ~ovek koji pro`ivljava svoje dane u tu|ini. Imao sam utisak da nije raspolo`en za razgovor sa mnom, a i meni je bilo milo da ne razgovaram sa njim. Pa ipak, s vremena na vreme, u toku te duge, naporne, razgovorljive ve~ere-prijema, iako je sva moja pa`nja bila usredsre|ena na slo`ene i mo}ne Orgote, koji su imali nameru ili da se sprijatelje sa mnom ili da me iskoriste, pomno sam bio svestan njegovog prisustva: njegovog }itanja: njegovog tamnog, odvra}enog lica. I najednom mi je palo na um - iako sam odmah odbacio tu pomisao kao neosnovanu - da nisam po sopstvenoj slobodnoj volji do{ao u Mi{nori da jedem pr`enu crnu ribu sa satrpeznicima, niti da su me oni doveli ovde. Iza svega je stajao on. 9. ESTRAVEN IZDAJNIK Isto~nokarhidska pri~a koju je u Gorinheringu kazivao Tobord ^orhava, a zabele`io D`. A. Pri~a je dobro poznata u razli~itim verzijama, a i jedna "haben" drama, ra|ena prema njenim motivima, nalazi se na repertoaru putuju}ih pozori{ta isto~no od Kargava. Veoma davno, jo{ pre dana kralja Argavena I, koji je Karhidu ujedinio u kraljevstvo, vodio se krvavi sukob izme|u pokrajine Stok i pokrajine Estre u Kermlandiji. Sukob je vojevan tokom tri pokolenja kako na otvorenom tako i iz zaseda, ali spor se nikako nije mogao razre{iti, zato {to mu je uzrok bila zemlja, a plodna zemlja retka je u Kermlandiji. Ponos svake pokrajine jeste du`ina njenih granica, a lordovi Kermlandije ponosni su i preki ljudi koji bacaju crne senke. Zbilo se tako da je telesni potomak lorda Estrea, jedan mlad ~ovek, skijaju}i se po jezeru Ledene stope meseca irema u lovu na pestrije, nai{ao na slabiji led i upao u jezero. Iako se, koriste}i jednu skiju kao polugu sa upori{tem na ~vrstoj ivici leda, nekako izvukao iz vode, na{av{i se izvan jezera nije dospeo u mnogo povoljniji polo`aj, Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 69 jer je bio skroz mokar, a vladao je kurem udaljen osam milja uzbrdo, te je stoga krenuo prema selu Ebosu na severnoj obali jezera. Kada je pala no}, sa gle~era se spustila magla i polegla po celom jezeru, tako da vi{e nije mogao da vidi put, niti kuda da stavi skije. Lagano je i{ao, iz straha od slabijeg leda, ali i `urno, jer hladno}a mu je ve} prodrla do kostiju i uskoro vi{e ne}e biti kadar da se kre}e. Kona~no je u no}i i magli pred sobom ugledao neku svetlost. Skinuo je skije zato {to je obala jezera bila neravna i na mnogim mestima bez snega. Sve te`e se dr`ao na nogama i poslednjim naporima upirao se da stigne do svetla. Prili~no je skrenuo sa puta za Ebos. Ovo je bila neka mala, samotna ku}a u {umi torea, jednog drveta koje raste u Kermlandiji; stabla su stajala sasvim uz ku}u, poptuno je okru`uju}i, ali im visina nije prema{ala krov. Zalupao je {akama o vrata i glasno pozvao; neko ih je otvorio i uveo ga u svetlost koju je bacala vatra u kaminu. U ku}i nije bilo nikog drugog do te jedne osobe. Ona je svukla sa Estravena svu ode}u, koja se sledila i postala ~vrsta poput gvo`|a, a zatim ga nagog uvila u krzna i toplotom vlastitog tela odagnala promrzlost Estravenovih stopala, {aka i lica, dav{i mu pri tom da pije vru}e pivo. Mladi} se kona~no otkravio i podigao pogled prema onome ko mu je pru`io pomo} u nevolji. Bio je to neki neznanac, tako|e veoma mlad. Pogledi im se susreto{e. Obojica su bili nao~iti, sna`ne gra|e, lepih crta, uspravnog dr`anja i crnomanjasti. Estraven je ugledao plam kemera kako bukti u licu njegovog spasioca. On re~e: "Ja sam Arek od Estrea." Drugi re~e: "Ja sam Terem od Stoka." Estraven se na to nasmeja, jer se jo{ ose}ao klonulo, i re~e: "Dali si me povratio u `ivot da bi me ubio, Stokvene?" Drugi uzvrati: "Nisam." On ispru`i ruku i dodirnu Estravenovu, kao da `eli da se uveri da je mraz otkravljen. Pri tom dodiru, iako je Estravena od faze kemera delio jo{ dan ili dva, on oseti kako se plam razbuktava i u njemu. I tako su obojica neko vreme ostala nepomi~na, sa pripijenim rukama. "Iste su", re~e Stokven i, polo`iv{i svoj dlan spram Estravenovog, pokaza da je stvarno tako: du`ina i oblik {aka bili su mu istovetni, prst se poklapao sa prstom, kao kada bi neko sklopio svoje dve ruke dlan uz dlan. "Nikada te ranije nisam video", re~e Stokven. "Mi smo smrtni neprijatelji." On ustade, dodade nekoliko trupaca u vatru ognji{ta, a zatim se vrati i sede pored Estravena. "Mi smo smrtni neprijatelji", re~e Estraven. "Zakleo bih se na kemer sa tobom." "I ja sa tobom", re~e drugi. Onda se oni zavetova{e na kemer jedan drugome, a u Kermlandiji, onda kao i danas, taj se zavet na vernost nije smeo prekr{iti, nije se mogao zameniti nekim drugim. Te no}i, narednog dana i slede}e no}i oni su ostali zajedno u brvnari u {umi pokraj smrznutog jezera. Idu}eg jutra do kolibe je stigla grupa ljudi iz Stoka. Jedan me|u njima poznavao je mladog Estravena iz vi|enja. Ne izgovoriv{i ni re~ i ne uputiv{i nikakvo upozorenje, on izvu~e no` i na Stokvenove o~i Yüklə 2,7 Kb. Dostları ilə paylaş:
|