Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
74 
Me{ea, smejati se na ra~un smrti deteta", re~e jedan de`mekasti starac u jarkocrvenoj 
ode`di, koji je otromboljeno sedeo pored mene, sa gle`njacima koji su mu se na bedrima 
nabrali poput suknje i licem koje je izra`avalo odvratnost. 
 
Zapodeo se razgovor o tome koga bi od svojih kemerskih sinova Argaven 
mogao da naimenuje za naslednika - zato {to je kralj ve} prevalio ~etrdesetu i vi{e 
jama~no ne}e imati dece po telu - kao i koliko }e jo{ ostaviti Tibea u svojstvu 
namesnika. Neki su bili mi{ljenja da }e se namesni{tvo odmah okon~ati, dok su drugi 
izra`avali sumnje u tom pogledu. "[ta vi mislite, gospodine Ai?" upita ~ovek po imenu 
Mersen, koga je Obsle razotkrio kao karhidskog agenta, {to je po svoj prilici zna~ilo da 
je bio jedan od Tibeovih ljudi. "Samo {to ste stigli iz Erenranga; {ta tamo ka`u o 
glasinama da je prepustio saonice svom ro|aku." 
 
"Pa, ~uo sam takve glasine, da." 
 
"Smatrate li da imaju bilo kakvog osnova?" 
 
"Nemam pojma", rekoh; tog trenutka doma}in se ume{a u razgovor nekom 
opaskom o vremenu, jer zvanice su ve} po~ele da jedu. 
 
Po{to je posluga odnela tanjire i pozama{nu gomilu ostataka pe~enja i usoljene 
ribe iz bifea, svi smo ponovo posedali za doru~ak za sto; tu su bile poslu`ene male {olje 
`estogog likera koji su nazivali `ivovoda, kao {to to ve} ljudi obi~no ~ine; zatim su 
usledila pitanja. 
 
Od ispitivanja kojima su me podvrgli lekari i nau~nici u Erenrangu nisam bio 
suo~en sa skupinom ljudi koji su `eleli da odgovaram na njihova pitanja. Retko je koji 
Karhi|anin, ~ak i me|u ribarima i ratarima sa kojima sam proveo prve mesece, bio 
voljan da uta`i svoju radoznalost - ~esto veoma veliku - pukim postavljanjem pitanja. 
Oni su bili okoli{ni, zatvoreni u sebe, posredni; nisu voleli pitanja i odgovore. Pala mi je 
na pamet tvr|ava Oterhord i ono {to je tka~ Fakse kazao o odgovorima... ^ak su i 
stru~njaci ograni~ili svoja pitanja na strogo fiziolo{ke predmete, kao {to su dejstvovanje 
`lezda i krvotoka, po ~emu sam se najuo~ljivije razlikovao od getenjanske norme. 
Nikada im se nije dogodilo da pitaju, na primer, kako neprestana seksualnost moje rase 
uti~e na njene dru{tvene institucije, kako izlazimo nakraj sa na{im "stalnim kemerom". 
Oni bi slu{ali kada bih im ja govorio; psiholozi su me pomno pratili dok sam pri~ao o 
govoru uma; ali niko od njih nije oti{ao tako daleko da postavi dovoljno op{ta pitanja 
koja bi mu pomogla da stekne prikladnu sliku o teranskom ili ekumenskom dru{tvu - sa 
izuzetkom, mo`da, Estravena. 
 
Ovde nisu bili toliko sputani vo|enjem ra~una o li~nom presti`u i ponosu, a i 
pitanja, o~igledno, nisu vre|ala ni onoga ko ih postavlja, niti onoga ko odgovara na njih. 
Me|utim, ubrzo sam uvideo da su neki od onih koji su mi postavljali pitanja 
prevashodno `eleli da me uhvate u klopku, da poka`u kako sam varalica. To me je 
nakratko izbacilo iz ravnote`e. I u Karhidi sam se, razume se, suo~io sa nevericom, ali 
gotovo nikad i sa sra~unatom nevericom. Tibe je priredio slo`enu predstavu tobo`njeg 
nasedanja na obmanu na dan parade u Erenrangu, ali sada znam da je to bio deo igre 
sra~unate na to da se sru{i ugled Estravena i smatram da mi je Tibe, zapravo, verovao. 
On je video moj brod, uostalom, mali lender kojim sam se spustio na planetu; tako|e je 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
75 
imao, kao i svako drugi, slobodan pristup izve{tajima in`enjera o brodu i ansiblu. 
Nasuprot tome, nijedan od ovih Orgota nije video brod. Mogao sam da im poka`em 
ansibl, ali on nije predstavljao odve} ubedljiv tu|inski artefakt: bio je, naime, veoma 
te{ko pojmljiv, tako da nije lako mogao pro}i ni kao obmana ni kao stvarnost. Stari 
zakon kulturnog embarga protivio se kori{}enju artefakata koji su se mogli podvr}i 
ispitivanju i opona{ati, u ovoj fazi, pa tako nisam imao uza se ni{ta drugo do broda i 
ansibla, kutije sa slikama, neporecive neobi~nosti vlastitog tela i nedokazive 
jedinstvenosti vlastitog uma. Slike su i{le iz ruke u ruku oko stola i bivale zagledane uz 
uzdr`ane izraze lica osobene za ljude koji posmatraju fotografije ne~ije tu|e porodice. 
Ispitivanje se nastavilo. [ta je Ekumen, upitao je Obsle, svet, liga svetova, mesto, vlada? 
 
"Pa, sve to i ni{ta. Ekumen je na{a teranska re~; u obi~nom govoru on se naziva 
"doma}instvo", na karhidskom bi to bilo ognji{te. Nisam siguran kako bi se kazalo na 
orgotskom, zato {to jo{ ne poznajem dobro va{ jezik. Mislim da to nije satrpezni{tvo, 
premda nesumnjivo ima sli~nosti izme|u satrpezni~ke vlade i Ekumena. Ali Ekumen u 
osnovi uop{te nije vlada. On predstavlja poku{aj da se objedine misti~no i politi~ko i kao 
takav, razume se, poglavito je proma{aj; ali ovaj proma{aj do sada je ljudskoj rasi u~inio 
vi{e dobra nego uspesi svih pre|a{njih poku{aja. To je dru{tvo i ono ima, bar u 
mogu}em obliku, svoju kulturu. Tako|e je vid obrazovanja; u jednom pogledu, poserdi 
je svojevrsna veoma velika {kola... uistinu veoma velika. Pobude za uspostavljenje veze 
i saradnje proishode iz same njene biti, te je stoga, u drugom pogledu, u pitanju liga ili 
zajednica svetova, koja u izvesnom stepenu poseduje uobi~ajeno centralizovano 
ustrojstvo. Ja sada predstavljam upravo ovaj vid, ligu. Kao politi~ko telo Ekumen 
dejstvuje putem usagla{avanja, a ne vladanja. On ne name}e zakone; odluke se donose 
ve}anjem i pristankom, a ne obaveznom jednoglasno{}u ili nare|ivanjem. Kao 
ekonomsko telo on je izuzetno delatan, nadgledaju}i veze me|u svetovima, odr`avaju}i 
ravnote`u u trgovini izme|u osamdeset planeta. Osamdeset ~etiri ta~nije govore}i, ako 
Geten postane ~lan Ekumena..." 
 
"[ta ho}ete da ka`ete time, ne name}e svoje zakone?" upita Slose. 
 
"Ekumen uop{te nema zakone. Dr`ave-~lanice upravljaju se prema vlastitim 
zakonima; kada do|e do me|usobnog kr{enja razli~itih zakona, Ekumen posreduje, 
nastoje}i da sprovede pravno ili eti~ko pode{avanje, sravnjenje ili izbor. Ako do|e do 
toga da na kraju Ekumenu, kao ogledu na polju superorganizma, zapreti krah, on }e 
morati da postane sila za o~uvanje mira, da uvede policiju i tako dalje. Ali ovoga ~asa 
nema nikakve potrebe za sve to. Svi sredi{nji svetovi jo{ se oporavljaju posle izlaska iz 
nesre}nog razdoblja od pre nekoliko stole}a, o`ivljavaju izgubljene ume{nosti i 
izgubljene zamisli, u~e}i ponovo da govore..." Kako da objasnim Doba neprijatelja i 
njegove posledice ljudima u ~ijem jeziku ne postoji re~ koja ozna~ava rat? 
 
"To je uistinu zapanjuju}e, gospodine Ai", re~e doma}in, satrpeznik Jegej, 
tanko}udan, ugla|en tip, pronicljivih o~iju i otegnutog govora. "Ali ne mogu da shvatim 
{ta oni `ele od nas. Ho}u da ka`em, od kakve posebne koristi mo`e da im bude 
osamdeset ~etvrti svet? I to, kako mi se ~ini, ne odve} mudar svet, jer mi nemamo 
zvezdane brodove i te stvari, kao svi ostali." 

---