Ursula Legvin, leva ruka tame
Yüklə 2,7 Kb. Pdf görüntüsü
|
Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 90 osmatra~kih nalaza. Stopa {irenja (Hablova konstanta; Rerherekova konstanta) mo`e se, u stvari, proceniti na osnovu osmotrene koli~ine svetlosti na no}nom nebu; su{tina stvari ovde je u tome da ako se svemir ne bi {irio, no}no nebo ne bi izgledalo tamno.> Tama je samo u smrtnom oku, koje misli da vidi, ali ne vidi. U Me{eovom vidu nema tame. Prema tome, oni koji prizivaju tamu pljuje na njih, jer imenuju ono {to nije, nazivaju}i ga izvori{te i kraj. Nema ni izvori{ta ni kraja, jer sve stvari su u sredi{tu vremena. Kao {to sve zvezde mogu da se odraze u okrugloj kapi ki{e koja pada kroz no}: tako isto i sve zvezde odra`avaju ki{nu kap. Nema ni tame ni smrti, jer sve stvari jesu, u svetlosti Trenutka, a njihov kraj i njihov po~etak su jedno. Jedno sredi{te, jedno Sagledavanje, jedan zakon, jedna svetlost. Pogledajte sada u Me{eovo oko! 13. NA DOBRU Uznemiren Estravenovim iznenadnim ponovnim pojavljivanjem, njegovom upu}eno{}u u moje poslove i `ustrom hitnjom njegovih upozorenja, zaustavio sam taksi i odvezao se pravo na Obsleovo ostrvo, sa namerom da upitam satrpeznika kako to da Estraven zna toliko i otkud to da bane niotkuda, nagone}i me da preduzmem upravo ono {to me je Obsle koliko ju~e savetovao da ne ~inim. Satrpeznik je bio odsutan, a vratar nije znao gde se nalazi, niti kada }e se vratiti. Oti{ao sam potom do Jegejeve ku}e, ali ni tamo nisam bio bolje sre}e. Padao je gust sneg, najgu{}i ove jeseni; moj voza~ odbio je da me vozi dalje od [usgisove ku}e, budu}i da na to~kovima nije imao klinove za sneg. Te ve~eri nije mi po{lo za rukom da telefonom stupim u vezu sa Obsleom, Jegejom ili Sloseom. Za vreme u`ine [usgis mi je objasnio u ~emu je stvar: u toku je bio jedan jome{ki praznik, svetkovina svetaca i za{titnika prestola, i o~ekivalo se da se u hramovima vide svi visoki zvani~nici Satrpezni{tva. Tako|e je imao obja{njenje za Estravenovo pona{anje, i to prili~no razlo`no: bio je to, navodno, slu~aj nekad mo}nog, a sada palog ~oveka, koji vreba svaku priliku da uti~e na ljude ili zbivanja - svaki put sve manje suvislo, sve o~ajni~kije, kako vreme prolazi, a on uvi|a da neumitno tone u nemo}nu bezimenost. Slo`io sam se da to mo`da predstavlja obja{njenje za Estravenov uznemiren, gotovo mahnit na~in istupanja. Ta uznemirenost nije, me|utim, ostala bez uticaja na mene. Ose}ao sam se nekako neodre|eno nelagodno sve vreme tog dugotrajnog i te{kog obeda. [usgis nije zatvarao usta od pri~e, obra}aju}i se meni, mnogobrojnim name{tenicima, pomo}nicima, ~ankolizima i ulizicama koji bi se s ve~eri okupljali oko njegovog stola; nikada ga jo{ nisam video tako op{irnog, tako neumorno bodrog. Kada se u`ina okon~ala, bilo je prili~no kasno za izlazak, a i ina~e }e, kako re~e [usgis, svetkovina zadr`ati sve satrpeznike ~ak do posle pono}i. Odlu~io sam da propustim ve~eru i rano sam oti{ao na po~inak. Negde izme|u pono}i i svitanja probudili su me neki neznanci, izvestili me da sam uhap{en i sproveli me pod naoru`anom stra`om u zatvor Kunder{aden. Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 91 Kunder{aden je veoma stara gra|evina, jedna od malog broja takvih koje su preostale u Mi{noriju. ^esto mi je upadala u o~i kada sam se vozio po gradu: duga~ko, prljavo zdanje sa mno{tvom kula i r|avog izgleda, koje se lako uo~avalo me|u bledim masama i gromadama satrpezni~kih zgrada. On je upravo to na {ta li~i i {to mu naziv ka`e: zatvor. Nije, dakle, obrazina za ne{to drugo, pro~elje, pseudonim. Sasvim je stvaran, sasvim doslovan. ^uvari, sna`na, ~vrsta bulumenta, na brzinu su me proveli kroz hodnike, ostavili me samog u jednoj sobici, veoma prljavoj i jarko osvetljenoj. Nekoliko minuta kasnije banula je nova bulumenta ~uvara kao pratnja jednom ~oveku suvonjavog lica, na kome je po~ivao izraz vladanja. On je otpustio sve osim dvojice. Upitao sam ga da li bi mi bilo dopu{teno da po{aljem poruku satrpezniku Obsleu. "Satrpeznik zna da ste uhap{eni." "Zna?" rekoh ja, prili~no glupo. "Moji pretpostavljeni, razume se, postupaju po nare|enju trideset trojice. A sada }emo vas podvr}i ispitivanju." ^uvari me {~epa{e za ruke; pru`io sam im otpor, rekav{i ljutito: "Spreman sam da odgovaram na va{a pitanja, ne morate se slu`iti zastra{ivanjem!" ^ovek suvonjavog lica uop{te nije obratio pa`nju na moje re~i, ve} je pozvao jo{ jednog ~uvara. Trojica su me vezala za jedan sto na spu{tanje, svukla me i ubrizgala mi, kako mi se ~ini, neku od droga istine." Ne znam koliko je saslu{anje trajalo niti na {ta je bilo usredsre|eno, zato {to sam sve vreme bio u manjoj ili ve}oj meri drogiran, tako da se ni~ega ne se}am. Kada sam ponovo do{ao k sebi, nisam imao nikakvu predstavu o tome koliko su me dr`ali u Kinder{adenu: ~etiri ili pet dana, mo`da, sude}i po mom fizi~kom stanju, ali nisam bio siguran. Neko vreme posle toga nisam znao koji je dan u mesecu, ni koji je mesec; u stvari, veoma sam sporo postajao uop{te svestan onoga {to me je okru`ivalo. Nalazio sam se u karavanskom kamionu, veoma sli~nom onome kojim sam se prevezao preko Kargava u Rer, ali u prtlja`nom delu, a ne u kabini. Bilo je tu jo{ dvadeset ili trideset drugih ljudi; te{ko se mogao ta~no proceniti njihov broj, zato {to nije bilo prozora, a svetlost je dopirala samo kroz jedan prorez na stra`njim vratima, preko koga je stajala ~etvorostruko postavljena ~eli~ne mre`a. O~igledno smo ve} izvesno vreme bili na putu kada se meni povratila svest, jer svako je ve} uglavnom imao svoje odre|eno mesto, a zadah izmeta, povra}anja i znoja ve} je dostigao onu ta~ku kada se nije ni poja~avao ni smanjivao. Niko se ovde nije me|usobno poznavao. Niko nije imao pojma kuda nas vode. Malo se pri~alo. Ovo je bilo drugi put da sam zatvoren u tami sa `iteljima Orgoreina koji nisu roptali niti su se nadali. Sada sam shvatio znak koji mi je dat, moje prve no}i u ovoj zemlji. Prenebregao sam onaj mra~ni podrum i pohitao u potragu za su{tinom Orgoreina iznad tla, na dnevnoj svetlosti. Nikakvo ~udo {to mi tu ni{ta nije izgledalo stvarno. Imao sam ose}aj da kamion vozi na istok i nisam mogao da se oslobodim tog privida ~ak ni onda kada je postalo jasno da idemo na zapad, sve dublje i dublje u unutra{njost Orgoreina. Pot~ula za magnetizam i pravac sasvim se poremete na drugim Yüklə 2,7 Kb. Dostları ilə paylaş:
|