Ursula Legvin, leva ruka tame
Yüklə 2,7 Kb. Pdf görüntüsü
|
Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 106 samrti od gladi. Ruke i grudi bile su mu pune gnojnih rana, koje su bile otvorene zbog grube i prljave vre}e za spavanje u kojoj je le`ao. Kada sam mu ih o~istio i utoplio ga u krznenu vre}u, dobio je najbolju za{titu koja mu se u zimi i divljini mogla pru`iti i za njega se vi{e ni{ta nije moglo u~initi. Spu{tala se no}, ali je jo{ gu{}a tama padala na moja ple}a, danak hotimi~nom prizivanju pune telesne snage; nije mi preostalo ni{ta drugo do da sebe i njega poverim okrilju tame. Spavali smo. Sneg je padao. ^itavu no}, naredni dan i jo{ jednu no}, koje sam proveo u tangen-snu, padao je sneg, ne vi{e obi~na vejavica, ve} prvi pravi veliki zimski sneg. Kada sam se najzad probudio i prikupio snagu da se pridignem i pogledam unaokolo, {ator je bio dopola zavejan. Svetlost sunca i plave senke jasno su se ocrtavale po sne`nom pokrovu. Daleko i visoko na istoku jedan pramen sivila remetio je blistavost nebeskog svoda: dim iz Udenu{rekea, nama najbli`eg Plamenog brega. Oko male kupe {atora pru`ali su se snegovi, uzvi{ice, brda{ca, izbre{ci, padine, svi beli, neobesve}eni. Budu}i da sam se jo{ nalazio u razdoblju oporavljanja, ose}ao sam se veoma iznureno i pospano, ali kad god mi je polazilo za rukom da se pridignem, uvek sam pomalo hranio Aija ~orbom; i uve~e tog dana on je najzad o`iveo, premda jo{ nije do{ao k svesti. Poku{ao je da se uspravi i sedne, zajecav{i pri tom, kao da ga je obuzeo neki grozan u`as. Kada sam klekao pored njega, on je stao da se otima, kao da `eli da pobegne od mene; kako je ovaj napor prema{ivao njegove mogu}nosti, ponovo se onesvestio. Te no}i buncao je mnogo u snu, ali ni na jednom od jezika koje ja znam. Bilo je neobi~no, u toj tamnoj utihlosti divljine, slu{ati ga kako mrmlja re~i na jeziku koji je nau~io na nekom stranom svetu. Naredni dan bio je te`ak, jer kad god sam poku{ao da se pobrinem o njemu, on se u`asnut trzao, misle}i valjda da sam jedan od ~uvara na dobru i da ho}u da mu dam neku drogu. Tada bi po~eo da vapije na nekoj `alosnoj me{avini orgotskog i karhidskog da to ne ~inim, pru`aju}i mi otpor snagom panike. To se stalno ponavljalo, a kako mi je moje stanje tangena oslabilo udove i volju, izgledalo je da uop{te nisam kadar da mu pomognem. Tog dana sam pomislio da ga oni nisu samo drogirali, ve} da su ga i podvrgli menjanju uma, pretvoriv{i ga u ludaka ili maloumnika. Onda sam po`eleo da je umro na sankama u {umi torea, ili da se meni sre}a uop{te nije nasme{ila, ve} da su me uhapsili na izlasku iz Mi{norija i poslali na neko dobro da u radu utopim vlastito prokletstvo. Probudio sam se iz sna i on me je posmatrao. "Estravene?", upita on slaba{nim, za~u|enim {apatom. Srce mi br`e zakuca. Uspeo sam da ga uspokojim i da se pobrinem za njegove potrebe; te no}i smo obojica dobro spavali. Narednog dana ose}ao se mnogo bolje i seo je da bi jeo. Rane po telu su mu zaceljivale. Upitao sam ga od ~ega su one. "Ne znam. Mislim da su ih prouzrokovale droge; stalno su me boli injekcijama..." "Da bi spre~ili kemer?" ^uo sam o tome od ljudi koji su pobegli ili bili pu{teni iz dobrovolja~kog dobra. Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 107 "Da. Ali ubrizgavali su mi i druge stvari; ne znam {ta je to bilo, nekakve droge istine, u svakom slu~aju. Od njih mi je bilo r|avo, ali oni nisu prestajali da mi ih daju. [ta su samo poku{avali da saznaju, {ta sam to ja mogao da im ka`em?" "Mo`da vas nisu toliko ispitivali, koliko pripitomljavali." "Pripitomljavali?" "^inili vas pokornim putem prisilnog navikavanja na uzimanje nekog od derivata orgrevija. Taj postupak nije nepoznat ni u Karhidi. Ili su, mo`da, na vama i ostalima vr{ili nekakav opit. ^uo sam o ispitivanju droga i tehnika za menjanje uma na zatvorenicima po dobrima. Nisam tada poverovao u tako ne{to, ali sada verujem." "Imate li i vi takva dobra u Karhidi?" "U Karhidi?", upitah. "Nemamo." Zlovoljno je prevukao rukom preko ~ela. "Pretpostavljam da i u Mi{noriju ka`u kako takvih mesta nema u Orgoreinu." "Naprotiv. Oni se di~e njima i pokazuju vam trake i fotografije sa dobrovolja~kih dobara, gde su rehabilitovani oni koji su do{li u sukob sa zakonom, a ostaci plemenskih skupina na{li uto~i{te. Mogu ~ak da vas povedu u posetu dobrovolja~kom dobru prve oblasti u neposrednoj blizini Mi{norija, koje je u svakom pogledu uzorno mesto. Ako verujete da i mi imamo takva dobra u Karhidi, gospodine Ai, onda nas ozbiljno precenjujete. Nismo mi toliko prefinjen svet." Dugo je le`ao zure}i u usijanu ~abe-pe}, koju sam podesio na najja~e, kako bi nas grejala toliko da se skuvamo od toplote. Zatim je skrenuo pogled na mene. "Kazali ste mi to jutros, znam, ali ~ini mi se da mi glava tada jo{ nije bila dovoljno bistra. Gde smo to mi, kako smo stigli ovde?" Ispri~ao sam mu ponovo. "Ho}ete da ka`ete da ste tek tako... izi{li napolje sa mnom na le|ima?" "Gospodine Ai, bilo ko od vas zatvorenika, ili svi zajedno mogli ste da izi|ete odande, ma koje no}i. Samo da niste bili izgladneli, iscrpljeni, malodu{ni i drogirani; i da ste imali zimsku ode}u; kao i da ste imali kuda da odete... U tome je za~koljica. Kuda biste po{li? U neki grad? Bez ikakvih isprava? Odmah biste bili gotovi. U divljinu? Bez ikakvog pribe`i{ta? Tako|e odmah gotovi. Pretpostavljam da leti ima vi{e ~uvara na pulefenskom dobru. Preko zime, samu zimu koriste kao najboljeg ~uvara." Gotovo da me nije slu{ao. "Ne biste mogli da me nosite na le|ima ni stotinu stopa, Estravene. ^ak ako ostavimo po strani be`anje, prevaliti sa mnom kao sa teretom nekoliko milja, kroz kr{evitu divljinu, u tami..." "Bio sam u doti." Za tenutak je oklevao. "Hotimice izazvanoj?" "Da." "Pa vi ste onda... jedan od handarata?" "Vaspitavan sam u duhu handare, a dve godine sam bio prebivalac u tvr|avi Roterer. U Kermlandiji, ve}ina ljudi iz unutra{njih ognji{ta su handarate." "Mislio sam da posle razdoblja dote ogromno iscrpljenje ~ovekovih energetskih zaliha dovodi do svojevrsnog kolapsa..." Yüklə 2,7 Kb. Dostları ilə paylaş:
|