Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
98 
kemera i bili pu{teni na posao. Drugi, politi~ki zatvorenici, svakog petog dana odvo|eni 
su na saslu{anje pod dejstvom droga. 
 
Ne znam koje su droge koristili. Ne znam ni svrhu ispitivanja. Nemam nikavu 
predstavu o tome koja su mi pitanja postavljali. Osvestio bih se u spavaonici posle 
nekoliko ~asova, ostavljen na policama za spavanje sa {estoricom ili sedmoricom drugih, 
od kojih su neki dolazili k sebi kao i ja, dok su ostali i dalje le`ali omlitaveli i bez svesti 
pod dejstvom droge. Kada bismo najzad svi poustajali, ~uvari bi nas odveli do radionice 
na posao; ali posle tre}eg ili ~etvrtog takvog ispitivanja ja vi{e nisam bio kadar da 
ustanem. Pustili su me da le`im i nardnog dana ponovo sam bio u stanju da odem na rad 
sa svojom ~etom, premda sam se ose}ao malaksalo. Posle narednog ispitivanja ostao sam 
bespomo}an dva dana. O~igledno je bilo da su ili hormoni protiv kemera ili droge istine 
imali toksi~an uticaj na moj negetenjanski nervni sistem, pri ~emu su se posledice stalno 
pogor{avale. 
 
Se}am se kako sam nameravao da, kada me budu poveli na naredno ispitivanje, 
zamolim inspektora da me po{tedi. Zamislio sam da po~nem tako {to bih obe}ao da }u 
iskreno odgovarati na sve {to me bude pitao, bez primene droga; posle toga bih mu 
rekao: "Ser, zar ne uvi|ate kako je beskorisno znati odgovore na pogre{na pitanja?" 
Inspektor bi se tada pretvorio u Faksea, sa zlatnim lancem proroka oko vrata, i ja bih sa 
Fakseom vodio duge razgovore, veoma prijatne, dok bih istovremeno nadgledao kapanje 
kiseline iz jedne cevi u ba~vu punu pra{inaste strugotine. Razume se, kada sam do{ao u 
sobicu gde su nas ispitivali, inspektorov pomo}nik smesta mi je posuvratio okovratnik i 
ubrizgao mi injekciju pre no {to sam stigao da bilo {ta ka`em i jedino ~ega se se}am sa te 
seanse, ili sam to mo`da upamtio na nekoj drugoj, jeste inspektor, jedan mladi Orgota 
umornog izgleda i prljavih noktiju, koji mi se obratio smrknutim glasom: "Mora{ da 
odgovara{ na moja pitanja na orgotskom, ne sme{ da govori{ nijedan drugi jezik. Mora{ 
da govori{ na orgotskom." 
 
Ambulante nije bilo. Na~elo dobra glasilo je: radi ili umri; ali u praksi postojalo 
je milosr|e - svojevrstan predah izme|u rada i smrti, koji su pru`ali ~uvari. Kao {to sam 
kazao, oni nisu bili okrutni; dodu{e, nisu bili ni blagi. Izgledali su nehajno i nisu se 
mnogo brinuli ni o ~emu, sve dok su mogli da tako sebe po{tede nevolja. Pustili su da ja 
i jedan drugi zatvorenik ostanemo u spavaonici, naprosto su nas ostavili u na{im 
vre}ama za spavanje, zato {to je bilo jasno da nismo kadri da ustanemo na noge, 
pretvaraju}i se da nas nisu videli. Ose}ao sam se izuzeto lo{e posle poslednjeg 
ispitivanja; onaj drugi, jedan sredove~ni Orgota, imao je nekakav poreme}aj ili bolest 
bubrega i nalazio se na samrti. Kako nije mogao da umre napre~ac, za to mu je 
dopu{teno neko vreme na policama za spavanje. 
 
Njega se se}am `ivlje od bilo ~ega drugog sa pulefenskog dobra. U fizi~kom 
pogledu bio je tipi~an Getenjanin sa Velikog kontinenta, zdepastog stasa, kratkonog i 
kratkoruk, sa pozama{nim slojem potko`nog sala koje mu je ~ak i usred bolesti davalo 
glatku oblost tela. Imao je sitna stopla i {ake, prili~no {iroke bokove i upali grudni ko{, 
sa prsima koja tek ako su ne{to malo bila ve}a nego kod pripadnika mu{kog pola moje 
rase. Put mu je bila tamna, zapravo ri|emrka, a crna kosa fina i poput krzna. Imao je 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
99 
{iroko lice, kratkih, sna`nih crta, sa nagla{enim jagodicama. Ovaj tip prili~no je sli~an 
raznim izdvojenim populacionim skupinama na Zemlji koje nastanjuju veoma velike 
visine ili arkti~ke oblasti. Ime mu je bilo Asra; po zanimanju je bio drvose~a. 
 Razgovarali 
smo. 
 
Asra nije bio, kako mi se ~ini, nevoljan da umre, ali se bojao smrti; nastojao je 
da na neki na~in skrene pa`nju sa tog straha. 
 
Malo smo {ta drugo imali zajedni~ko osim {to smo se obojica nalazili pred 
dverima smrti, ali to je bila poslednja stvar o kojoj smo `eleli da pri~amo; tako se 
dogodilo da se najve}i deo vremena me|usobno nismo valjano razumeli. To njemu nije 
bilo mnogo va`no. Ja, pak, koji sam bio mla|i i sumnji~aviji, vi{e sam polagao na 
razumevanje, shvatanje, razja{njenje. Ali nije bilo nikakvog razja{njenja. Razgovarali 
smo. 
 
Preko no}i spavaoni~na baraka bila je ble{tavo osvetljena, prenatrpana i bu~na. 
Za dana, me|utim, svetla su se gasila i velika prostorija postajala je polumra~na, prazna, 
utihla. Le`ali smo tik jedan uz drugoga na policama za spavanje i pri~ali prigu{enim 
glasom. Asra je najvi{e voleo da pri~a duge, preop{irne pri~e o danima svoje mladosti na 
jednom satrpezni~kom dobru u dolini Kunderera, onoj prostranoj, sjajnoj ravnici kroz 
koju sam se ja prevezao na putu od granice do Mi{norija. Nare~je mu je bilo te{ko i 
pominjao je mnoga imena ljudi, kao i nazive mesta, obi~aja, oru|a ~ije zna~enje ja nisam 
znao, tako da se ~esto doga|alo da tek tu i tamo razaberem ne{to u tim njegovim 
prise}anjima. Kada bismo se osetili najlak{e, {to je obi~no bivalo oko podneva, zamolio 
buh ga da mi ispri~a neki mit ili predanje. Ve}ina Getenjana je u ovom pogledu dobro 
upu}ena. Njihova knji`evnost, iako postoji i u pisanom obliku, predstavlja, zapravo, `ivo 
usmeno predanje, tako da su svi `itelji Zime u izvesnom smislu knji`evnici. Asra je 
poznavao glavninu orgotske tradicije, kratke skaske o Me{eu, pri~u o Parsidu, delove 
velikih epova i sagu Pomorski trgovci u obliku romana. Ovo, kao i odlomke lokalnog 
folklora iz kraja gde je proveo detinjstvo, on bi pri~ao svojim mekim, ne odve} 
razgovetnim nare~jem, a onda, kada bi se umorio, zamolio bi me da mu ne{to zauzvrat 
ispri~am. "Kakve su pri~e iz Karhide?" upitao bi me, otrev{i noge jednu o drugu, od ~ega 
bi ga pro`eo bol i jako probadanje, a zatim bi okrenuo prema meni svoje lice sa 
stidljivim, prepredenim, strpljivim osmehom. 
 
Ja jednom rekoh: "Znam pri~u o ljudima koji `ive na jednom drugom svetu." 
 
"Kakav je to svet?" 
 
"Uglavnom sli~an ovome; ali on se ne okre}e oko sunca, ve} oko zvezde koju 
vi zovete Selemi. To je `uta zvezda kao i sunce i na tom svetu, pod tim suncem, `ive 
drugi ljudi." 
 
To je iz Sanovijevog u~enja, to o drugim svetovima. Postojao je neki stari 
Sanovi, ludi raspop koji je navra}ao u moje ognji{te kad sam bio mali i pri~ao nama, 
deci, sve o tome, o mestu gde la`ljivci odlaze posle smrti, i gde odlaze samoubice, i gde 
lopovi odlaze... i mi }emo, nas dvojica, oti}i na jedno od takvih mesta, a?" 

---