Ursula Legvin, leva ruka tame
Yüklə 2,7 Kb. Pdf görüntüsü
|
Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 108 "Tako je; to se naziva tangen: tamni san. On traje znatno du`e od razdoblja dote i kada se jednom u|e u fazu oporavka, veoma je opasno remetiti je. Ja sam prespavao dve cele no}i i jedan dan. Jo{ se nalazim u tangenu; ne bih mogao da pre|em preko brda. Glad je tako|e sastavni deo toga; do sada sam pojeo gotovo sve zalihe koje sam planirao da mi traju celu nedelju." "U redu", re~e on uz zlovoljnu hitnju. "Jasno mi je, verujem vam... {ta mi drugo preostaje do da vam verujem. Evo me ovde, evo i vas ovde... Ali ne shvatam. Ne mogu da shvatim zbog ~ega ste sve to u~inili." Bes je buknuo u meni i morao sam da skrenem pogled na no` za led koji mi je le`ao pri ruci, da ne bih gledao u njega i da mu ne bih odgovorio sve dok ne sti{am srd`bu. Sre}om, u mom srcu jo{ nije bilo premnogo plamena i hitrine i ponovio sam u sebi da pred sobom imam neupu}enog ~oveka, stranca, zlostavljanog i prestra{enog. Nisam smeo da budem nepravedan prema njemu i zato najzad rekoh: "Ose}am da je delimi~no moja gre{ka {to ste do{li u Orgorein, pa tako stigli i do pulefenskog dobra. Nastojim da ispravim vlastitu gre{ku." "Vi nemate veze sa mojim dolaskom u Orgorein." "Gospodine Ai, nas dvojica gledamo na iste doga|aje razli~itim o~ima; ranije sam pogre{no smatrao da ih jednako vidimo. Vratimo se za~as na pro{lo prole}e. Po~eo sam da podsti~em kralja Argavena da ~eka, da ne prenagljuje sa dono{enjem odluke o vama ili va{em poslanstvu, otprilike pola meseca pre svetkovine postavljanja zavr{nog kamena. Va{a audijencija je ve} bila predvi|ena i izgledalo je najbolje da se ona obavi, ne o~ekuju}i pri tom nikakve ishode od nje. Mislio sam da sve to razumete, ali prevario sam se. Previ{e sam uzeo stvari zdravo za gotovo; nisam `eleo da vas uvredim, da vam dam savet; ~inilo mi se da shvatate opasnost iznenadnog dolaska na ~elo kioremije Pemera Hargea rem ir Tibea. Da je Tibe znao za bilo koji valjan razlog da vas se boji, on bi vas optu`io da radite za neku kliku i Argaven, koji je u strahu vrlo prek, verovatno bi vas pogubio. Vi{e sam voleo da vas povu~em dole, a da ostanete zdravi i ~itavi, dok je Tibe gore i mo}an. Dogodilo se, me|utim, da i ja odem dole sa vama. Znao sam da mi predstoji pad, premda nisam pretpostavljao da }e do njega do}i iste one no}i kada smo nas dvojica razgovarali; ali niko nije dugo Argavenov predsednik vlade. Po{to sam primio naredbu o izgnanstvu, nisam vi{e moga da stupim u vezu sa vama, zato {to bih tako i vas doveo u nemilost, te time samo pove}ao opasnost u kojoj ste se nalazili. Do{ao sam ovde u Orgorein. Poku{ao sam da vam uka`em na to da bi i vi trebalo da do|ete u Orgorein. Nagovorio sam ljude u koje najmanje nisam imao nepoverenja me|u trideset trojicom satrpeznika da vam omogu}e pristup ovamo; nikada ne biste u{li u zemlju bez njihove pomo}i. U vama su videli, a i ja sam ih na to podstakao, put ka mo}i, put koji je vodio iz sve lju}eg suparni{tva sa Karhidom u pravcu o`ivljenja slobodne trgovine, a mo`da i priliku da se raskinu stege sarfa. Ali to su prekomerno oprezni ljudi koji zaziru od delanja. Umesto da obznane vest o vama, oni su vas sakrili i tako izgubili sve izglede, prodav{i vas na kraju sarfu da bi spasili vlastitu ko`u. Odve} sam se oslonio na njih, te je stoga gre{ka moja. Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 109 "Ali sa kakvom svrhom, ~emu sve to spletkarenje, prikrivanje, posezanje za vla{}u i uop{te mra~ne radnje, Estravene? [ta le`i iza svega toga?" "@eleo sam isto ono {to i vi `elite: savez mog sveta sa va{im svetovima. A {ta ste vi mislili?" Zurili smo jedan u drugoga preko sjajne pe}i kao dve drvene lutke. "Ho}ete da ka`ete da vam je svejedno ~ak i da je Orgorein bio taj koji je sklopio savez...?" "^ak i da je to bio Orgorein. Karhida bi ubrzo krenula njegovim stopama. Zar mislite da bih igrao {ifgretor kada je ulog toliko veliki za sve nas, za sve `itelje mog sveta? Zar mari koja }e se zemlja prva probuditi, kada ve} do|e do bu|enja?" "Kako, do vraga, mogu da poverujem u bilo {ta {to ste kazali!" prasnu on. Zbog telesne slabosti njegov gnev zazvu~ao je pla~no i jecavo. "Ako je sve to ta~no, onda ste ne{to mogli i ranije da mi razjasnite, jo{ pro{log prole}a, i da nas obojicu po{tedite puta u Pulefen. Va{i napori za moje poslanstvo..." "...su se izjalovili. Osim toga, izlo`ili su vas bolu, sramoti i opasnosti. Znam. Ali da sam poku{ao da se oko vas uhvatim uko{tac sa Tibeom, sada uop{te ne biste bili ovde, ve} u nekom grobu u Erenrangu. Preostalo je jo{ nekoliko ljudi u Karhidi i tako|e nekoliko u Orgoreinu koji veruju u va{u pri~u, zato {to su me poslu{ali. Oni bi mogli da vam budu od koristi. Moja najve}a gre{ka bila je, kao {to sami ka`ete, to {to nisam pred vama nastupio potpuno otvoreno. Ali ja nisam navikao da to ~inim. Nisam navikao da dajem ili primam bilo savete ili prekore." "Ne mislim da budem nepravi~an, Estravene..." "Pa ipak jeste. ^udno je to. Ja sam jedini ~ovek na celom Getenu koji vam je potpuno verovao, ali istovremeno i jedini ~ovek na Getenu kome ste vi odbili da poverujete." Izaslanik je stavio glavu me|u {ake. Najzad, posle du`eg oklevanja, re~e: "@ao mi je, Estravene." Bilo je to u isti mah izvinjenje i priznanje. "^injnica je", rekoh "da ste vi nesposobni, ili nevoljni, da poverujete u to da vam ja verujem." Ustadoh, jer su mi se noge uko~ile, i primetih kako drhtim od ljutnje i slabosti. "Nau~ite me va{em govoru uma" rekoh, nastoje}i da mu se obra}am pribrodno i bez srd`be, "va{em jeziku u kome nema la`i. Nau~ite me njemu, a onda me upitajte zbog ~ega sam u~inio ono {to sam u~inio." "Voleo bih da to u~inim, Estravene." 15. KA LEDU Probudio sam se. Sve do sada bilo je ~udno, neverovatno, probuditi se u zamra~enoj kupi toplote i ~uti kako mi vlastiti razum govori da je to {ator, da ja le`im u njemu, `iv, da nisam vi{e na pulefenskom dobru. Ovoga puta bu|enje nije propra}eno ~u|enjem, ve} prijatnim ose}anjem spokoja. Uspraviv{i se, zevnio sam i poku{ao da provu~em prste unazad kroz sasvim ulepljenu i zamr{enu kosu. Bacio sam pogled na Estravena, koji je spavao opru`en na svojoj krznenoj vre}i nekoliko stopa od mene. Na sebi nije imao ni{ta drugo do ~ak{ire; bilo mu je toplo. Tamno, tajnovito lice po~ivalo je Yüklə 2,7 Kb. Dostları ilə paylaş:
|