Ursula Legvin, leva ruka tame
Yüklə 2,7 Kb. Pdf görüntüsü
|
Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 88 prema meni ve} se promenilo. Ako otka`e prijem za izaslanika ve~eras, stvari su onda uzele r|av smer. Odarhad susmi. Otkazao je prijem. Jutros sam oti{ao da vidim izaslanika u pravom orgotskom stilu. Ne otvoreno, u [usgisovu ku}u, gde posluga zacelo vrvi od agenata sarfa, budu}i da je to i sm doma}in, ve} na ulici, slu~ajno, na Gaumov na~in, gmizavo i puzavo. "Gospodine Ai, da li biste me saslu{ali za trenutak?" Za~u|eno se osvrnuo, a onda me prepoznao, trgav{i se. Trenutak kasnije obatio mi se: "Kakve svrhe ima, gospodine Hart? Vi znate da se vi{e ne mogu osloniti na ono {to ka`ete... posle Erenranga..." To je bilo po{teno, ako ve} ne uvi|avno; pa ipak, bilo je i uvi|avno: znao je da ja ho}u da mu dam savet, a ne da tra`im ne{to od njega, i kazao je to da bi mi spasao ponos. Ja rekoh: "Ovo je Mi{nori, ne Erenrang, ali nalazite se u istoj opasnosti. Ako ne mo`ete da ubedite Obslea i Jegeja da vam dopuste da uspostavite radio-vezu sa va{im brodom, kako bi ljudi na njemu, ne izla`u}i se sami opasnosti, mogli pru`iti neku potporu va{im izjavama, onda bi trebalo da upotrebite va{u vlastitu napravu, ansibl, i da smesta pozovete brod dole. Rizik sa kojim }e se on suo~iti manji je od rizika sa kojim ste vi sami sada suo~eni." "Rasprava satrpeznika o mojim porukama dr`ana je u tajnosti. Kako znate za moje 'izjave', gospodine Hart?' "Tako {to sam ceo `ivot posvetio znanju..." "Ali to ne spada u va{ delokrug, ovde, ser. Stvar stoji do satrpeznika Orgoreina." "Ka`em vam da vam se `ivot nalazi u opasnosti, gospodine Ai", rekoh; on ni{ta nije uzvratio na to i ja ga ostavih. Trebalo je da razgovaram sa njim pre mnogo dana. Sada je prekasno. Strah potkopava njegovo poslanstvo i moju nadu, ponovo. Ne strah od tu|eg, nezemaljskog, ne ovde. Ove Orgote nemaju dubinu i {irinu duha da bi se bojale onoga {to je istinski i neizmerno strano. Oni ~ak nisu kadri to ni da vide. Pogledi su im uprti u ~oveka sa jednog drugog sveta, ali {ta vide? Uhodu iz Karhide, nastranog, agenta, ubogu, sitnu politi~ku jedinicu poput sebe samih. Ako smesta ne pozove brod, bi}e odve} kasno; mo`da je ve} sada prekasno. To je moja gre{ka. Ni{ta nisam u~inio kako valja. 12. O VREMENU I TAMI Iz "Kazivanja Tuhulmea, velikog `reca", knjiga jome{kog kanona, sa~injena u severnom Orgoreinu pre otpilike devet stotina godina. Me{e je sredi{te vremena. Onaj trenutak njegovog `ivota, kada je sve stvari jasno sagledao, do{ao je po{to je pro`iveo trideset godina na zemlji, a posle toga je `iveo Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 89 jo{ trideset godina na zemlji, tako da je to Sagledavanje palo ta~no u sredi{te njegovog `ivota. A svekolika doba do trenutka Sagledavanja bila su podjednako duga kao {to }e biti i doba posle Sagledavanja, koje je palo ta~no u sredi{te vremena. A u sredi{tu nema vremena koje je pro{lo niti vremena koje }e do}i. Ono je u celom pro{lom vremenu. Ono je u celom budu}em vremenu. Ono nije ni bilo, niti }e tek biti. Ono jeste. Ono je sve. Ni{ta nije nesagledano. Siromah iz [eneja do|e do Me{ea i po`ali mu se da nema hrane koju bi dao svome detetu po telu, nema `ita za setvu, jer zrnevlja u tlu behu istrulila od ki{e i svi `itelji njegovog ognji{ta skapavahu od gladi. Me{e re~e na to: "Kopaj u Tuere{kom kamenjaru i na}i }e{ tamo riznicu srebra i dragog kamenja; jer vidim kralja koji to blago tu zakopava, pre deset hiljada godina, dok jedan susedni kralj vojuje protiv njega." Siromah iz [eneja kopa{e u Tuere{kim morenama sve dok ne na|e, na mestu koje Me{e be{e ozna~io, ogromnu gomilu drevnih dragulja i pred tim prizorom on uskliknu od radosti. Ali Me{e, stoje}i pokraj njega, briznu u pla~ pred istim prizorom, rekav{i: "Vidim ~oveka kako ubija svoga brata po ognji{tu zbog jednog od ovih bru{enih kamenova. To }e se zbiti kroz deset hiljada godina, a kosti ubijenog po~iva}e u ovom gradu gde sada blago le`i. O, ~ove~e iz [eneja, ja tako|e znam gde se nahodi tvoj grob; vidim te kako po~iva{ u njemu." @ivot svakog ~oveka u sredi{tu je vremena, jer svi su ljudi vi|eni u Me{eovom Sagledavanju i nalaze se u njegovom oku. Mi smo zenice njegovog oka. Na{e ~injenje njegovo je Sagledavanje, na{e bi}e njegovo Saznavanje. Jedno stablo hemena, u srcu {ume Ornen, koja se pru`a stotinu milja u du`inu i stotinu milja u {irinu, be{e staro i preobilno naraslo, sa stotinom grana i na svakoj grani sa po hiljadu gran~ica i na svakoj gran~ici sa po hiljadu listova. Stablo re~e u svom ukorenjenom bi}u: "Svi moji listovi su vi|eni, osim jednog, onog u tami {to je tvore svi ostali. Taj jedan list dr`im u potaji za sebe. Ko }e ga videti u tami mog li{}a i ko }e ih sve izbrojati?" Me{e pro|e kroz {umu Ornen na svom hodo~a{}u i sa tog stabla otkide ba{ taj list. Nijedna ki{na kap ne pade u jesenjim pljuskovima koja je ve} ranije nekada pala, a ki{e su padale, padaju i pada}e u svim jesenima svih godina. Me{e vide svaku kap gde je pala, gde pada i gde }e pasti. U Me{eovom oku sve su zvezde i tame me|u zvezdama: i sve je to svetlo. Odgovaraju}i na pitanje lorda [orta, u trenutku Sagledavanja, Me{e vide svekoliki svod nebeski kao da je ceo jedno sunce. Iznad zemlje i ispod zemlje nebesa behu svetla kao sun~eva povr{ina i ne be{e tame. Jer on vide ne ono {to je bilo, niti ono {to }e biti, ve} ono {to jeste. Zvezde koje nestaju, odnose}i sa sobom svoju svetlost, sve behu prisutne u njegovom oku i svekolika njihova svetlost blista{e tada. vaseljene; zamisao je prvi put izlo`ena u Matemati~koj {koli iz Sita pre vi{e od ~etiri hiljade godina, a potom bila op{teprihva}ena me|u potonjim kosmolozima, iako ih meteorolo{ki uslovi na Getenu spre~avaju da prikupe dovoljno astronomskih Yüklə 2,7 Kb. Dostları ilə paylaş:
|