Herbert marcuse

178
 ČOVJEK JEDNE DIMENZIJE 
lučuje ο smislu i izrazu onog što jest. Ostalo je optuženo — i 
odobreno — kao fikcija ili mitologija. 
No, nije jasno koja je strana odana mitologiji. Naime, 
mitologija je primitivna i nezrela misao. Proces civilizacije 
obezvažuje mit (to je gotovo definicija progresa), no on mo­
že, također, vratiti racionalnu misao na mitološki status. U 
tom slučaju, teorije koje prepoznavaju i projektiraju povije­
sne mogućnosti treba da postanu iracionalne, naime one pop­
rimaju izgled iracionalnog jer protivurječe racionalitetu pos­
tojećeg univerzuma rasuđivanja i ponašanja. 
Tako je u procesu civilizacije mit Zlatnog doba i mit 
ο dolasku Mesije pod udarom sve
 veće racionalizacije. Nemo­
gući (povijesno) elementi su odvajani od mogućih — san i 
imaginarno od znanosti, tehnologije i biznisa. U devetnaestom 
stoljeću su teorije socijalizma prevele u sociološka određe­
nja ono što je primarno bilo mit — one su, naime, otkrile 
u danim povijesnim mogućnostima racionalnu srž mita. Tad 
je nastalo obrnuto kretanje. Danas opet racionalni i realistič­
ki pojmovi od jučer izgledaju mitološki kad se konfrontiraju 
sa stvarnim uslovima. Stvarnost radničke klase u razvijenom 
industrijskom društvu pretvara Marxov »proletarijat« u mi­
tološki pojam; stvarnost u suvremenom socijalizmu pretvara 
Marxovu ideju u san. Ovo preokretanje je uzrokovano protivu-
iječnošću između teorije i činjenica — protivurječnošću ko­
ja sama po sebi još ne čini teoriju pogrešnom.'Neznanstveni, 
spekulativni karakter kritičke teorije proizlazi iz specifičnog 
karaktera njezinih pojmova koji pokazuju i određuju iracio­
nalno u racionalnom, mistifikaciju u realnosti. Njihov mitolo­
ški prizvuk odražava mistifikatorska svojstva danih činjeni­
ca — varljivo harmoniziranje društvenih protivurječnosti. 
Tehničko postignuće razvijenog industrijskog društva 
i efikasno manipuliranje mentalne i materijalne produktivno­
sti doveli su do promjene mjesta mistifikacije. Opravdano je 
reći da ideologija postaje inkorporirana u sam proces proiz­
vodnje, a isto tako da, u ovom društvu, racionalno, više no 
iracionalno, postaje najefikasnije oruđe mistifikacije. Faši­
zam i nacionalsocijalizam su opovrgnuli stanovište da se sve 
veće potiskivanje u suvremenom društvu manifestira u ide­
ologijskoj sferi, prije svega u porastu iracionalnih pseudofi-
JEDNODIMENZIONALNA MISAO 179 
lozofija (Lebensphilosophie; pojmovi ο zajednici nasuprot 
društvu, krv i tlo, itd.). Ovi režimi su opovrgli spomenute 
i svoje vlastite iracionalne »filozofije« potpunom tehničkom 
organizacijom aparata. Bila je to totalna mobilizacija mate­
rijalnog i mentalnog pogona koja je uspjela i uvela mistifi­
cirajući silu nad društvom. Posredstvom nje su pojedinci 
postali nesposobni da iza pogona prepoznaju one koji su ga 
iskoristili, one koji su imali koristi od njega i one koji su 
platili za njega. 
Danas su mistificirajući elementi savladani i iskorišta­
vani u proizvodnom publicitetu, propagandi i politici. Oda­
vanje magiji, čarolijama i ekstazi je ukolotečeno u svakodnev-
ici doma, dućana, ureda, a racionalno kompletiranje prikri­
va iracionalnost cjeline. Na primjer, znanstveni pristup uz-
nemiravajućem problemu međusobnog uništenja — matema­
tika i kalkulacije usmrćenja i prekobrojnih usmrćenja, mje­
renja širenja, i ne tako potpunog širenja, radioaktivnih pa-
davina, eksperimenti ο izdržavanju u abnormalnim situacija­
ma — mistificira utoliko što proizvodi (i čak zahtijeva) po­
našanje koje prihvaća ludost. Ono se tako suprotstavlja istin­
ski racionalnom ponašanju, — naime naporima da se dokraj­
če uslovi koji proizvode ludost. 
Treba razlučiti novu mistifikaciju, koja preokreće ra­
cionalnost u njezinu suprotnost. Racionalno nije iracionalno, 
a razlika između egzaktnog utvrđivanja, te analize fakata i 
nejasne emocionalne spekulacije bitna je kao i bilo kad prije. 
Nevolja je u tome što statistika, mjerenja i polje istraživanja 
sociologije i političke znanosti nisu dovoljno racionalni. Oni 
mistificiraju utoliko što su izolirani od istinski konkretnog 
konteksta iz koga proizlaze činjenice, konteksta koji determi­
nira njihovu funkciju. Ovaj kontekst je širi i drugačiji od 
onog istraživanih poduzeća i institucija, razmatranih grado­
va i velegradova, područja i grupa kojih je javno mnjenje re­
gistrirano brojem glasova ili čije su šanse preživljavanja pred­
met kalkulacije. Kontekst ο kome je riječ je, također, zbilj-
skiji u tom smislu što proizvodi i determinira istraživane, kal-
kulirane i brojem glasova utvrđene činjenice. Taj zbiljski kon­
tekst, u kome predmeti posebnih istraživanja zadobivaju svoj 
istinski značaj, odredljiv je jedino unutar teorije društva. Jer 

---

180 
ČOVJEK JEDNE DIMENZIJE 
činioc i činjenice nisu neposredno data opažanja, mjerenja 
i preslušavanja. Oni postaju data jedino u analizi podobnoj da 
pokaže strukturu iz koje proizlaze dijelovi i procesi društva 
i koja determinira njihov međusobni odnos. 
Odrediti Društvo (s velikim D) kao taj metakontekst 
znači hipostazirati cjelinu pored i iznad dijelova. No, ovo hi-
postaziranje se dešava u stvarnosti, jest stvarnost i analiza ga 
može prevladati samo tako da ga ne zaobiđe i da shvati nje­
gov doseg i njegove uzroke. Društvo je odista cjelina koja 
provodi svoju neovisnu moć nad jedinkama, pa je to dru­
štvo neuhvatljiva »sablast«. Njegovo čvrsto empirijsko jezgro 
je u sistemu institucija koje su postojeći i zaleđeni odnosi 
među ljudima. Kad se od njega apstrahira, iskrivljena su mje­
renja, ispitivanja i kalkulacije — ali iskrivljeni ίι dimenziji 
koja se ne
 očituje u mjerenjima, ispitivanjima i kalkulacija­
ma, koja se zato ovima ne suprotstavlja i ne uznemiruje ih. 
Ona zadržavaju svoju egzaktnost, a upravo su u njoj misti-
fikatorska. 
. JJ svom izlaganju mistifikatorskog karaktera termina 
koji označavaju transcendentno, neodređenih pojmova, me­
tafizičkih općenitosti i tome slično, lingvistička analiza 
mistificira izraze svakodnevnog jezika time što ih ostav­
lja u represivnom kontekstu postojećeg univerzuma rasu­
đivanja. Upravo unutar tog represivnog konteksta odvija se 
bihevioralna eksplikacija značenja — eksplikacija kojoj je do 
izganjanja starih lingvističkih »priviđenja« kartezijanskog i 
drugih zastarjelih mitova. Lingvistička analiza ustvrđuje da 
Joe Doe i Richard Roe, kad govore ο onom što im je na pa­
meti, naprosto ukazuju na određene, pripadne im percepcije, 
pojmove i raspoloženja; svijest je verbalizirano priviđanje. Is­
to tako, volja nije realna sposobnost duše, već naprosto odre­
đen mod određenih raspoloženja, sklonosti i aspiracije. Slično 
je sa »sviješću«, »vlastitošću«, »sloboda«, — one se daju 
eksplicirati izrazima koji označavaju posebne načine i mode 
usmjerenja i ponašanja. Vratiti ću se kasnije na tretiranje 
univerzalnih pojmova. 
Analitička filozofija često stvara atmosferu denuncira­
nja i ispitivanja od strane komiteta. Intelektualac je pozvan 
na odgovornost, što mislite pod tim i tim  . . . ? Ne prikrivate 
JEDNODIMENZIONALNA MISAO 
181 
li nešto? Govorite sumnjivim jezikom. Ne govorite kao mi 
drugi, poput čovjeka s ulice, već kao stranac koji ne spada 
ovdje. Moramo vam podsjeći krila, razotkriti vaše trikove, 
očistiti vas. Naučit ćemo vas da kažete ono što mislite tako 
da bude jasno, da »pokažete svoje karte«. Dakako, mi se ne 
namećemo vama i vašoj slobodi misli i govora; možete misliti 
što god hoćete. Ali kad mislite, morate nam prenijeti svoje 
misli — na našem jeziku ili na vašem. Zacijelo možete go­
voriti svojim vlastitim jezikom, no on mora biti prevodljiv 
i bit će preveden. Možete govoriti poeziju — to je u redu. 
Mi volimo poeziju. Ali mi želimo da razumijemo vašu poeziju, 
a to možemo samo ako intepretiramo vaše simbole, metafore 
i slike terminima svakodnevnog jezika. 
Pjesnik bi mogao odgovoriti da on odista želi da njego­
va poezija bude razumljiva i shvaćena (ta radi toga je i piše), 
no ako bi ono što on kaže moglo biti rečeno rječnikom sva­
kodnevnog govora, prvi bi, vjerovatno, on to sam učinio. On ', 
će možda reći: razumijevanje moje poezije pretpostavlja uru-1 
šenje i obezvređenje upravo onog svijeta rasuđivanja i pona- :. 
sanja u koji je vi želite prevesti. Moj jezik se može naučiti po- }« 
put bilo kojeg drugog jezika (zapravo je to, također, vaš via- a 
štiti jezik) i tad će se pokazati da moji simboli, metafore itd. •>. 
nisu simboli, metafore itd., već da znače upravo to što kažu. .; 
Varljiva je vaša tolerancija. Kad mi namjenjujete specijalni > 
kutak značenja i značaja, pružate mi azil za nenormalne i ne­
razumne, no, po mom shvaćanju, ludnica je negdje drugdje. 
Pjesniku se može također činiti da solidna trezvenost 
lingvističke filozofije govori jezikom predrasuda i emocional­
nim jezikom — jezikom gnjevnih starih ili mladih ljudi. Nji­
hov Vokabular obiluje s »neprimjeren«, »čudan«, »apsurdan«, 
»zbunjujući«, »suvišan«, »blebetav«, »brbljalo«. Neprimjerene 
i zbunjujuće suvišnosti treba odstraniti ako hoćemo da do­
minira razborito razumijevanje. Komunikacije ne smije bi­
ti iznad ljudi; sadržaji koji prelaze zdrav i znanstven razum 
ne treba da ometaju akademski i svakodnevan svijet rasu­
đivanja. 
No, kritička analiza se mora disocirati od onog što te­
ži razumjeti; da bi osvijetlila puni smisao svakodnevnih ter­
mina, filozofija mora upotrebljavati drugačije
19
). Jer posto-

---