Komercijalne banke

REGULATORNI KAPITAL- iznos kapitala koji banka treba da ima na osnovu regulatornih propisa.

EKONOMSKI KAPITAL (CAR)- u ravnoteži sa ukupnim rizicima banke

IDEALNA SITUACIJA JE KADA SU IZNOSI KAPITALA PREMA OVA TRI KONCEPTA U RAVNOTEŽI, ŠTO JE REDAK SLUČAJ.

Ključni dokument bazelskog komiteta za bankarsku superviziju je usvojen u junu 2004 godine.

• Ključni dokument bazelskog komiteta za bankarsku superviziju je usvojen u junu 2004 godine.

• Sporazum propisuje minimalnu stopu kapitala u odnosu na rizikom ponderisanu aktivu (8%), s tim da supervizorske institucije mogu da odrede i više stope neophodnog kapitala (u Srbiji 12%)

• Regulatorni aranžmani pokrivaju izloženost sledećim rizicima:

• Kreditni rizik

• Tržišni rizik

• Operativni rizik

STUB1: Reguliše formiranje minimalnog obaveznog kapitala (8%). Štiti od rizika koje nose bilansne i vanbilansne pozicije, obezbeđuje solventnost, smanjuje sistemski rizik, štiti deponente.

• STUB1: Reguliše formiranje minimalnog obaveznog kapitala (8%). Štiti od rizika koje nose bilansne i vanbilansne pozicije, obezbeđuje solventnost, smanjuje sistemski rizik, štiti deponente.

• Odbrana od kreditnog rizika:

• Primena metoda za ocenu kreditne sposobnosti
• Kolateral
• Diverzifikacija
• Kapital banke (operativne rezerve)

STUB 2: Odnosi se na superviziju banaka od strane nadležnih supervizorskih institucija. Ove institucije prate da li su banke formirale adekvatan nivo kapitala.

• STUB 2: Odnosi se na superviziju banaka od strane nadležnih supervizorskih institucija. Ove institucije prate da li su banke formirale adekvatan nivo kapitala.

• Vrše kontrolu kvaliteta internih metodologija za upravljanje rizicima (podstiču razvoj savremenih tehnika upravljanja rizicima).

• U slučaju ocene da interna metodologija nije dovoljno kvalitetna, mogu da odrede višu stopu regulatornog kapitala.

STUB 3: Odnosi se na tržišnu disciplinu i predstavlja dopunu stuba 1 i stuba 2. Tržišna disciplina se odnosi na transparentnost poslovanja, odnosno na obavezu banaka da daju informacije o svom poslovanju (polugodišnje, kvartalno).

• STUB 3: Odnosi se na tržišnu disciplinu i predstavlja dopunu stuba 1 i stuba 2. Tržišna disciplina se odnosi na transparentnost poslovanja, odnosno na obavezu banaka da daju informacije o svom poslovanju (polugodišnje, kvartalno).

• Bazelski aranžmani prihvataju stav da banke mogu da pretrpe dve vrste gubitaka:

• Očekivane gubitke (pokrivaju ih operativne rezerve).
• Neočekivane gubitke (pokriva ih kapital)

Postoje tri nivoa kapitala.

• Postoje tri nivoa kapitala.

• Nivo1- Naziva se primarni kapital. Sastoji se iz akcijskog kapitala i zadržane dobiti banaka. Ne sme biti niži od 4% u odnosu na rizikom ponderisanu aktivu.

• Nivo 2- Sastoji se iz subordiniranih obveznica (sa minimum 5 godina dospeća, može iznositi najviše 50% primarnog kapitala) i iz dela operativnih rezervi.

• Nivo 3- služi isključivo za pokriće dela tržišnog rizika, a čina ga kratkoročne subordinirane obveznice.

Koriste se za prokrivanje očekivanih gubitaka. Sadrže opšte rezerve, specifične rezerve i rezerve za rizik zemlje.

• Koriste se za prokrivanje očekivanih gubitaka. Sadrže opšte rezerve, specifične rezerve i rezerve za rizik zemlje.

Cilj upravljanja rizicima: optimizacija odnosa rizik/ prinos (a ne izbegavanje rizika).

• Cilj upravljanja rizicima: optimizacija odnosa rizik/ prinos (a ne izbegavanje rizika).

U fokusu banaka su kreditni rizik i tržišni rizici (rizik kamatne stope i valutni rizik) jer najviše utiču na solventnost.

• U fokusu banaka su kreditni rizik i tržišni rizici (rizik kamatne stope i valutni rizik) jer najviše utiču na solventnost.

• Upravljanje rizivima može biti: kvalitativno (bazirano na iskustvenim ocenama eksperata) i kvantitativno (na bazi merenja).

Komponente upravljanja rizicima:

• Komponente upravljanja rizicima:

• Adekvatna evaluacija kreditnih i tržišnih rizika.
• Naplata cene rizika od korisnika odgovarajućih bankarskih usluga.
• Izdvajanje naplaćene cene rizika u rezerve i kapital banke.
• Pokrivanje očekivanih gubitaka iz formiranih rezervi banke.
• Pokrivanje neočekivanih gubitaka iz akcijskog kapitala banke.
• Formiranje ekonomskog kapitala banke koji je korigovan za rizik.
• Upravljanje portfolio rizikom.
• Monitoring (kontrola) rizika od nadležnih službi u banci.

Izračunanvanjem prosečnog gubitka (očekivanog gubitka) i stope disperzije oko trendne vrednosti (standardna devijacija).

• Izračunanvanjem prosečnog gubitka (očekivanog gubitka) i stope disperzije oko trendne vrednosti (standardna devijacija).

• Očekivani gubitak:

•