Komercijalne banke


MAKROEKONOMSKI FAKTORI MAKROEKONOMSKI FAKTORI



Yüklə 460 b.
səhifə10/10
tarix14.09.2018
ölçüsü460 b.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10

MAKROEKONOMSKI FAKTORI

  • MAKROEKONOMSKI FAKTORI

    • Faze poslovnog ciklusa:
    • ekspanzija utiče na povećanje profitabilnosti banaka,
    • recesija utiče na smanjenje profitabilnosti.




Tradicionalni pokazatelji profitabilnosti: ROA, ROE i ROI.

  • Tradicionalni pokazatelji profitabilnosti: ROA, ROE i ROI.

  • Ne uzimaju u obzir visinu rizika.

  • Osnovni princip savremenog banakrstva je sagledavanje odnosa rizik/ prinos), stoga banke uvode nove parametre: RAROC i SVA.

  • Oba parametra se zasnivaju na CAR konceptu kapitala.



RAROC je stopa profitabilnosti korigovana za visinu rizika, prema formuli:

  • RAROC je stopa profitabilnosti korigovana za visinu rizika, prema formuli:

  • RAROC= kamatna marža-očekivani gubici/ CAR ≥ granična stopa prinosa na akcijski kapital (npr 25%)

  • Granična stopa prinosa na akcijski kapital (hurdle rate) predstavlja najnižu stopu koju traže akcionari banke.

  • Suština: Banka odobrava zajam isključivo ukoliko je kamatna marža jednaka RAROC stopi, ili veća od nje.



SVA je indikator koji pokazuje neto profit banke u apsolutnom iznosu posle odbitka troškova banke i po odbitku granične stope prinosa na akcijski kapital.

  • SVA je indikator koji pokazuje neto profit banke u apsolutnom iznosu posle odbitka troškova banke i po odbitku granične stope prinosa na akcijski kapital.

  • SVA= kamatna marža-očekivani gubici (EL)-25%CAR ≥0

  • SVA veće od 0, pokazuje neto porast kapitala banke iznad porasta ekonomskog kapitala, što predstavlja doprinos za dugoročni porast akcijskog kapitala banke.



Plasmani banke u 2014 godini su iznosili 1000 novčanih jedinica. Očekivana stopa neperformansnih zajmova je 1%. Maksimalna devijacija stope neperformansnih zajmova je 3%. Kamatna marža iznosi 3% od ukupne izloženosti banke. Cena akcijskog kapitala (pre oporezivanja) je 25%. Izračunaj RAROC i SVA?

  • Plasmani banke u 2014 godini su iznosili 1000 novčanih jedinica. Očekivana stopa neperformansnih zajmova je 1%. Maksimalna devijacija stope neperformansnih zajmova je 3%. Kamatna marža iznosi 3% od ukupne izloženosti banke. Cena akcijskog kapitala (pre oporezivanja) je 25%. Izračunaj RAROC i SVA?



Kreditni rizik predstavlja verovatnoću da dužnici ne vrate kredite o rokovima dospeća zajedno sa pripadajućim kamatama.

  • Kreditni rizik predstavlja verovatnoću da dužnici ne vrate kredite o rokovima dospeća zajedno sa pripadajućim kamatama.

  • U savremenom bankarstvu je koncept kreditnog rizika proširen. Koristi se izraz default, koji nastaje u tri slučaja:

  • Kada dužnik ne izvrši plaćanja po kreditnom ugovoru ni posle najmanje tri meseca od momenta dospeća.

  • Ako dužnik prekrši neku od zaštitinih klauzula u kreditnom ugovoru.

  • Ekonomsku default- kada tržišna vrednost aktive dužnika padne ispod vrednosti njegovog duga.



Obaveza preduzeća da banci dostavlja periodičan set finansijskih izveštaja.

  • Obaveza preduzeća da banci dostavlja periodičan set finansijskih izveštaja.

  • Preduzeće se obavezuje da će za vreme korišćenja kredita držati sopstveni obrtni kapital iznad određenog minimalnog nivoa.

  • Preduzeće ne sme da vrši veće bilansne promene ili vlasničke transformacije bez odobrenja banke.

  • Preduzeće ne sme da ulazi u nova kreditna zaduženja i da značajno povećava fiksnu aktivu bez odobrenja banke.

  • Preduzeće ne sme da kupuje vrednosne papire (sem državnih) kako bi izbeglo špekulativne transakcije.

  • Preduzeće ne sme da vrši fuzije i akvizicije bez odobrenja kreditorske banke.

  • Ukoliko vrednost indikatora na osnovu kojih je vršena kreditna analiza bude probijena, mogu se primeniti mere kao što su ograničenja isplate dividendi, plata i bonusa menadžerima preduzeća, i slično.



Očekivani gubici (prosečni godišnji gubici)- tretiraju se kao troškovi i pokrivaju se iz prihoda banke.

  • Očekivani gubici (prosečni godišnji gubici)- tretiraju se kao troškovi i pokrivaju se iz prihoda banke.

  • Neočekivani gubici (odstupanje od prosečnih gubitaka)- nisu uobičajni ali su predvidivi, banka ih pokriva iz riziko kapitala.

  • Stresni gubici- gubici u slučaju ostvarenja najnepovoljnijeg scenarija za banku. Pokrivaju se iz kapitala, ali prvenstveno kroz sistem limita i procedura koje banka uvodi u vezi sa rizikom.



Efikasna selekcija kreditnih zahteva- interni rejting sistemi

  • Efikasna selekcija kreditnih zahteva- interni rejting sistemi

  • Primena zaštitnih klauzula

  • Kolateral ili dobijene garancije

  • Sistem limita u smislu maksimalnog iznosa zajma u odnosu na kapital banke,koji može biti odobren jednom dužniku, zatim maksimiziranje odnosa između rizične i ukupne aktive,...

  • Diverzifikacija aktive i smanjenje portfolio rizika.



Altmanov Z score

  • Altmanov Z score

  • Credit Metrics model



Predstavlja ponderisani zbir više pokazatelja, koji pokazuje verovatnoću izvršenja i neizvršenja kreditne obaveze analiziranog preduzeća.

  • Predstavlja ponderisani zbir više pokazatelja, koji pokazuje verovatnoću izvršenja i neizvršenja kreditne obaveze analiziranog preduzeća.

  • Ograničenje: slabo primenljiv na novootvorena preduzeća, koja bez obzira na svoje finansijsko zdravlje imaju niske vrednosti Z score pokazatelja



Z= 1.2*X1+ 1.4*X2+ 3.3*X3+ 0.6*X4+ 1*X5

  • Z= 1.2*X1+ 1.4*X2+ 3.3*X3+ 0.6*X4+ 1*X5

  • X1=(kratkoročna aktiva- kratkoročna pasiva)/ukupna aktiva

  • Količnik obrtnog kapitala i ukupne aktive svedoči o likvidnosti kompanije koja mnogo govori o verovatnoći nastupanja stečaja. Negativne vrednosti ovog pokazatelja svedoče da kompanija ima negativan obrtni kapital odnosno da ima probleme da servisira svoje kratkoročne obaveze. Sa druge strane kompanije sa pozitivnim obrtnim kapitalom nemaju probleme tog tipa.



X2= zadržana dobit / ukupna aktiva

  • X2= zadržana dobit / ukupna aktiva

  • Niske vrednosti ovog pokazatelja svedoče o tome da kompanija finansira svoje poslovanje spoljnim zaduživanjem a ne iz sopstvenih izvora. Takođe niska vrednost X2 svedoči o niskoj profitabilnosti i slabim kapacitetima za prevazilaženje kriznih perioda.

  • X3= (neto dobit+troškovi kamata+troškovi poreza)/ukupna aktiva

  • Svedoči o opštoj sposobnosti kompanije da iz svog poslovanja generiše zaradu. Poželjno je da ima što veću vrednost.

  • X4=tržišna vrednost običnih i preferencijalnih akcija/ukupne obaveze

  • Količnik tržišne vrednosti kompanije i njenog duga svedoči o poverenju ulagača u uspešnost poslovanja kompanije. Poželjno je da vrednosti budu što više.



X5=prihod od prodaje proizvoda(usluga)/ ukupna aktiva

  • X5=prihod od prodaje proizvoda(usluga)/ ukupna aktiva

  • Ovaj pokazatelj svedoči o nivou prodaje na bazi korišćenja imovine. Niske vrednosti ovog pokazatelja svedoče o stagnaciji ili padu tržišnog udela kompanije što je loše.

  • TUMAČENJE REZULTATA Z SCORE POKAZATELJA:

  • Z>3- stabilno preduzeće, nema opasnosti od stečaja

  • 1

  • Z<1- značajne finansijske poteškoće, postoji pretnja bankrota



Model za merenje kreditnog rizika širokog spektra instrumenata i njihovih portfolija.

  • Model za merenje kreditnog rizika širokog spektra instrumenata i njihovih portfolija.

  • Polazi od portfolio teorije i VaR metodologije.

  • Vrši permanentnu rekalkulaciju promene kvaliteta bankarskih zajmova, kao i vrednosti portfolija zajmova.

  • Tržišna vrednost bankarskih zajmova se oslanja na gradaciju rejtinga zajmova (kompanija zajmoprimaca) koju vrše priznate rejting agencije.

  • Ako rejting agencija smanji rejting kompanije koja je uzela kredit, ona plaća višu kamatnu stopu na ime većeg rizika za banku, dok se u slučaju fiksne kamatne stope budući novčani tokovi diskontuju sa većom stopom što rezultira smanjenjm tržišne vrednosti zajma.

  • Model takođe procenjuje individualne i portfolio vrednosti pod rizikom, od individualnih pozicija do nivoa portfolija.



Basel2: Kamatni rizik predstavlja rizik od gubitka na prihodima i/ili kapitalu banke, usled neželjenog kretanja kamatnih stopa.

  • Basel2: Kamatni rizik predstavlja rizik od gubitka na prihodima i/ili kapitalu banke, usled neželjenog kretanja kamatnih stopa.

  • Kretanje kamatne stope vrši uticaj na:

  • Zaradu banaka- promene neto kamatnog prihoda i prihoda od drugih bilansnih i vanbilansnih pozicija koje reguju na promenu kamatne stope.

  • Ekonomsku vrednost banaka- kao posledica promene sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova.



Rizik ponovnog uspostavljanja kamatne stope- proizilazi iz vremenskih razlika u dospeću (u slučaju fiksne ks) i ponovnom uspostavljanju kamatne stope (za varijabilne ks).

  • Rizik ponovnog uspostavljanja kamatne stope- proizilazi iz vremenskih razlika u dospeću (u slučaju fiksne ks) i ponovnom uspostavljanju kamatne stope (za varijabilne ks).

  • Rizik krive prinosa- nepredviđene promene oblika krive prinosa.

  • Rizik kamatne osnovice- neperfektna korelacija instrumenata sličnih karakteristika koje se koriste za rekalkulaciju aktivne i pasivne kamatne stope (npr. mesečna kamatne stope na državne zapise i jednomesečni LIBOR).

  • Rizik ugrađenih opcija- pravo kupovine i prodaje instrumenata, pravo na prevremenu otplatu kredita,... Opcije se obično izvršavaju u korist holdera, a na štetu prodavca.



Regulatorni organi zahtevaju primenu adekvatnih metodologija koje se tiču praćenja i upravljanja rizikom kamatne stope.

  • Regulatorni organi zahtevaju primenu adekvatnih metodologija koje se tiču praćenja i upravljanja rizikom kamatne stope.

  • Najčešće se primenjuju:

  • GEP analiza

  • Model ročnosti

  • Duracioni model



Iskazuje aritmetičke razlike između delova ative i pasive koji su osetljivi na promenu ks. Takođe se razmatraju i vanbilansne pozicije.

  • Iskazuje aritmetičke razlike između delova ative i pasive koji su osetljivi na promenu ks. Takođe se razmatraju i vanbilansne pozicije.

  • Gepovi se formiraju tako što se kamatno osetljiva aktiva, pasiva i vanbilansne pozicije raspodeljuju u “vremenske zone”, prema njihovom roku dospeća ili vremenu koje je preostalo do rekalkulacije kamatne stope.

  • Gep nastaje kao razlika između kamatno osetljive aktive i pasive u okviru vremenske zone.



Banke dele bilans na sledeće zone: 1 mesec, 1-3 meseca, 3-6 meseci, 6-12 meseci, 12-24 meseca, 2-3 godine, 3-4 godine, 4-5 godina, 5-10 godina, 10-20 godina, 20-30 godina, preko 30 godina.

  • Banke dele bilans na sledeće zone: 1 mesec, 1-3 meseca, 3-6 meseci, 6-12 meseci, 12-24 meseca, 2-3 godine, 3-4 godine, 4-5 godina, 5-10 godina, 10-20 godina, 20-30 godina, preko 30 godina.

  • Koeficijent gepa: količnik kamatno osetljive aktive i kamatno osetljive pasive unutar zona. Sa stanovišta hedžinga, idealno je da posmatrani koeficijent gepa bude jednak 1.



Zasniva se na promenama tržišnih vrednosti aktive i obaveza banke, koje izazivaju promene u visini kamatne stope.

  • Zasniva se na promenama tržišnih vrednosti aktive i obaveza banke, koje izazivaju promene u visini kamatne stope.

  • Principi od kojih kreće model:

  • Rast kamatne stope smanjuje tržišnu vrednost aktive i obaveza banke, i obrnuto.

  • Rast kamatne stope više obara tržišnu vrednost instrumenata čija je ročnost duža, i obrnuto.



  • w- ekonomska vrednost kapitala posle promene ks.

  • W- ekonomska vrednost kapitala pre promene ks.

  • h- promena kamatne stope.

  • A, L- kamatno osetljiva aktiva i obaveze banke.

  • Ma, Ml- dospeće aktive i obaveza.





Duga pozicija- kada banka kupi određenu aktivu (npr. obveznicu)

  • Duga pozicija- kada banka kupi određenu aktivu (npr. obveznicu)

  • Kratka pozicija- kada banka proda određenu aktivu ili ugovori njenu prodaju u nekom budućem trenutku.

  • Ukoliko prinosi na tu aktivu nisu izvesni, banka se izlaže riziku.

  • Finansijski derivati podrazumevaju eliminaciju kratke pozicije dodatnom dugom pozicijom, i obrnuto, čime se banka štiti od rizika.



Predstavljaju sporazum dveju strana o finansijskoj transakciji u određeno vreme u budućnosti.

  • Predstavljaju sporazum dveju strana o finansijskoj transakciji u određeno vreme u budućnosti.

  • Karakteristike forvarda:

  • Specifikacija dužničkog instrumenta koji treba da bude isporučen u budućnosti.

  • Količina dužničkog instrumenta koji treba da bude isporučen.

  • Cena dužničkog instrumenta u trenutku isporuke.

  • Datum isporuke dužničkog instrumenta.



Portfolio menadžer drži u aktivi dugoročne državne obveznice, čija je nominalna vrednost 1 milion dolara, a trenutna trišna vrednost 970.000 dolara. Ukoliko se menadžer suoči sa prognozom da će ukamatna stopa u periodu od tri meseca da poraste za 2% (pretpostavimo sa trenutnih 8% na 10%), biće primoran da se suoči sa kapitalnim gubitkom, jer su kamatna stopa i cena obveznica negativno korelisane.. Ukoliko je pšoznata duracija obveznica (trajanje, prosečno dospeće), moguće je izračunati tačan iznos gubitka sa kojim će menadžer biti suočen.

  • Portfolio menadžer drži u aktivi dugoročne državne obveznice, čija je nominalna vrednost 1 milion dolara, a trenutna trišna vrednost 970.000 dolara. Ukoliko se menadžer suoči sa prognozom da će ukamatna stopa u periodu od tri meseca da poraste za 2% (pretpostavimo sa trenutnih 8% na 10%), biće primoran da se suoči sa kapitalnim gubitkom, jer su kamatna stopa i cena obveznica negativno korelisane.. Ukoliko je pšoznata duracija obveznica (trajanje, prosečno dospeće), moguće je izračunati tačan iznos gubitka sa kojim će menadžer biti suočen.

  • Nakon proračuna se dobija iznos potencijalnog gubitka od 161.667 dolara, što je 16.67% od vrednosti portfolija.



Menadžer može da eliminiše rizik od ovog gubitka sklapanjem forvard ugovora, prodajom obveznica po trenutnoj tržišnoj ceni od 970.000 dolara sa rokom isporuke od tri meseca.

  • Menadžer može da eliminiše rizik od ovog gubitka sklapanjem forvard ugovora, prodajom obveznica po trenutnoj tržišnoj ceni od 970.000 dolara sa rokom isporuke od tri meseca.

  • Jedini preduslov koji menadžer mora da ispuni je da pronađe pouzdanog kupca, koji je spreman naizvršenje transakcije u momentu isporuke.

  • U ternutku rasta kamatne stope od 2%, menadžer na spot tržištu može da kupi date obveznice po ceni od 808.333 dolara i da ih u momentu dospeća forvarda (tri meseca od momenta sklapanja forvarda) isporuči kupcu po ceni od 970.000 dolara.

  • Razlika između kupovne i prodane cene je tačno 161.667 dolara, čime je bilansni gubitak pokriven vanbilnasnim dobitkom.

  • Forvardi su vanbilansne aktivnosti jer bilansi uzimaju u u bzir prošle i sadašnje, a ne buduće transakcije.





Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2019
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə