Lakan u Podgorici ciklus predavanja

Lakan u Podgorici / ciklus predavanja

47

na  druge  da  bi  formirali  ono  što  bih  nazvao  diskurse  poslušnosti  i  diskurse 

neposlušnosti?

Prvi diskurs poslušnosti – diskurs gospodara

S1 –> S2

 $        a

Kakav se odnos uspostavlja između dvije osobe diskursom koga je Lakan 

nazvao diskursom gospodara? Da vidimo strukturu: glavni označitelj S1 je u 

ulozi onog koji govori, on teži da postane znanje S2 druge osobe, nešto što 

drugi mora da zna. Zar ovo ne zvuči manipulativno, a pomalo i nasilno? To 

je, ustvari, struktura jedne komande, naredbe. Komanda jedne osobe (izražena 

kroz glavni označitelj) je nametnuta kao ono što mora da bude važno drugoj. 

To je ono što gospodar hoće. Takav je pristup sile. Lakan kaže – to vidimo na 

svjesnom nivou – jedan naređuje drugom.

Što se dešava na nesvjesnom? Zašto taj gospodar hoće da drugi ispunjava 

njegovu  naredbu?  Lakan  kaže  da  se  kroz  tu  naredbu  proizvodi  objekat-

uzrok  želje  (a).  Druga  osoba  prihvatajući  naredbu  stvara  objekt  zadovoljstva 

gospodaru. Međutim, ono što je skriveno u nesvjesnom, a što je – kako se u 

strukturi može vidjeti – istina diskursa gospodara je to da je on, i pored svoje 

svjesne dominacije, jedan podjeljeni subjekt ($). Gospodar se svjesno predstavlja 

kao glavni označitelj, a nesvjesno je onaj koji neće da prihvati da ima ikakvih 

nedostataka, ili da je nemoćan, ili čak u milosti drugog. Na primjer, možemo na 

ovaj način sagledati istorijski odnos između gospodara i roba. Naime, gospodar 

zavisi od roba jer ovaj proizvodi sve što gospodaru treba, a gospodar odbija da 

to prihvati na svjesnom nivou i koristi fizičku represiju da se ne bi otkrilo da je 

ustvari nemoćan. Ovdje, dakle, vidimo nešto što je istorijska činjenica, a takođe 

i nešto što se dešava u svakodnevnom životu kroz diskurs ropske poslušnosti.

Lakan tvrdi da se modernizacijom sveukupnih društvenih odnosa diskurs 

gospodara  na  kolektivnom  nivou  mijenja  u  naredni  diskurs  u  nizu.  Naime, 

---

doc. dr Filip Kovačević

48

strukturalno gledajući – i u tome je ljepota ovih lakanovskih struktura – rotira 

se diskurs gospodara za devedeset stepeni ulijevo i dobijamo novi diskurs. Kao 

što  ćete  vidjeti,  svi  diskursi  se  transformišu  jedni  u  druge  pomjeranjem  za 

devedeset stepeni ulijevo.

Može se reći da se diskurs gospodara transformiše na kolektivnom nivou u 

neku vrstu demokratije, i u odnosima ima mnogo manje tzv. pater familiasa, i 

mnogo više ljudi pokušavaju da ubjeđuju jedni druge.

Tako  dolazimo  do  Drugog  diskursa  poslušnosti  koji  je  Lakan  nazvao 

Diskurs Univerziteta ili Diskurs Opsesivca

Drugi diskurs poslušnosti - diskurs univerziteta ili diskurs opsesivca

S2 –> a

S1      $

Dakle, u poziciji subjekta (onoga koji govori) nalazimo znanje (S2) koje 

pokušava  sve  da  zna.  Opsesivac  na  individualnom  nivou  ili  univerzitet  na 

kolektivnom nivou je neko ko misli da može da ima ili da postigne totalno 

znanje. Neko ko misli da može da nauči sve ili da ima odgovore na sva pitanja. 

Ovaj neko ne koristi silu ili naredbu da bi dobio ono što želi od drugog nego 

činjenice, podatke, statistiku i ostalo što se smatra elementima moderne nauke. 

Ali, ono što se dešava, čak i na svjesnom nivou, je zavođenje znanjem. Drugi 

se,  kao  što  vidite,  pojavljuje  kao  objekt-uzrok  želje.  Evo,  na  primjer,  kako 

Lakan vidi odnos studenata i predavača na univerzitetu. Po Lakanu, predavač 

pokušava da svojim znanjem zavede ili pridobije ljubav drugog tj. studenata. 

Sama riječ univerzitet bi se tvrdi Lakan trebala čitati kao Uni-Vers-Cythera. A 

Cythera je bilo ostrvo u Grčkoj poznato po tome što su se njegovi stanovnici 

odavali  najraznovrsnijim  čulnim  uživanjima.  Univerzitet  se,  dakle,  može 

posmatrati kao neki skup uživanja u znanju i zavođenja znanjem. Drugi (druga 

osoba) je u ovom slučaju objekt-uzrok želje, ali kada se pogleda sam proizvod 

tj. ono što se proizvodi na nesvjesnom nivou, onda se može primjetiti i jedan 

pozitivan pomak iz perspektive individualnog oslobađanja. Naime, proizvodi se 

---

Lakan u Podgorici / ciklus predavanja

49

podijeljeni subjekt ($) koji počinje da se pita o sebi, o svijetu i drugima u njemu. 

Problem je, međutim, što je ta sfera ispitivanja ograničena glavnim označiteljem 

(S1) u poziciji istine. Suština je da je glavni označitelj tj. volja nekog gospodara 

ipak to što na nesvjesnom nivou daje osnovu znanju univerziteta. To nametanje 

postoji, iako se na nivou svjesnog to ne vidi. Na primjer student koji počinje 

da se pita ne može daleko da dogura. Kada počne da traži posao ubrzo uvidi 

ograničenost i kontrolisanost svega što je učio. Skrivena istina ovog diskursa 

je da je mogućnost slobode ili nekog novog stvaranja ograničena i frustrirana. 

Istina  je  negdje  drugo  tj.  istina  treba  da  proizađe  iz  nekog  drugog  diskursa. 

Zbog toga je diskurs univerziteta, ma kako nam se otvoren on činio, još uvijek 

samo diskurs poslušnosti.

Da  sumiramo  u  vezi  diskursa  poslušnosti.  Postoji  moć  bazirana  na  sili 

(diskurs gospodara) i moć bazirana na znanju (diskurs univerziteta). U kojem 

diskursu tj. u odnosu na koju vrstu moći su subjekti više slobodni? Za silu je 

jasno da potčinjava, ali kakva je situacija sa znanjem? Tu su činjenice, podaci, 

nauka.  No,  tu  je  i  vjerovanje  da  stručnjak  univerziteta  zna  što  je  dobro  za 

drugoga,  i  tu  je  suština  tiranije  znanja.  Znati  što  je  dobro  za  drugoga,  a  da 

on  to  sam  ne  zna.  To  je  fantazija  univerziteta  na  kolektivnom,  i  opsesivna 

na individualnom planu. Sloboda je samo na površini (pritisak je takoreći u 

„svilenim rukavicama“), ali je pritisak.

Ja  bih  postavio  problem  ovako:  što  se  tiče  fizičke  dominacije  ona  jasno 

postoji u diskursu gospodara tj. rob mora da radi, ali mu je ostavljena mogućnost 

da razmišlja dok radi, njegov um je i dalje slobodan jer je ono što ga dominira 

izvan njega. U diskursu univerziteta, sa druge strane, imamo ne fizičku, već 

psihološku dominaciju, koja je bazirana na zavođenju – studenti i sljedbenici 

se zaljubljuju u predavače, u lidere, itd. odnosno u one koji ih manipulišu kroz 

emocije. Stoga se mnogo teže osloboditi dominacije diskursa univerziteta nego 

dominacije  gospodara.  Ovog  drugog  je  „dovoljno“  ubiti,  a  prvi,  koliko  god 

da je mrtav, psihološki ostaje prisutan. U frojdovskom smislu, to je i suštinka 

razlika između slobode Edipa i slobode Hamleta. 

Sljedeća  transformacija  na  individualnom,  a  i  na  kolektivnom  nivou, 

---