Morfologija zamjenica
Yüklə 0,78 Mb.
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Glagoli Infinitiv u Smèrti
- Infinitiv u Dopuni
- Imperfekt u Smèrti
- Imperfekt u Dopuni
- Futur I. u Smèrti
- Futur I. u Dopuni
- Imperativ u Smèrti
- Imperativ u Dopuni
- Glagolski pridjev radni u Smèrti
- Glagolski pridjev radni u Dopuni
Zamjenice u Dopuni Lične zamjenice: U Dopuni nema oblika dativa i akuzativa množine vi (D mn.) i ve (A mn.) koji se bilježe u Smèrti. U Dopuni se nalazi samo oblik D mn. i glasi vam. U Smèrti oblici D mn. glase vi, vam, vami.
Da zanj bit se pođe s carí, (…) Uzanj k meni pak se uzvisi (…) Kontrahirane zamjenice: U Dopuni uz pune bilježimo i kontrahirane oblike posvojnih, povratno-posvojne i upitno-odnosnih zamjenica.
mú l juvezan, akuz. jd. ž. r. (moja i má) tvá mudros, nom. jd. ž. r. tvé vitežtvo, nom. jd. sr. r. (tvoje znanje) povratno-posvojna: svú sriću, akuz. jd. ž. r. svá diela, akuz. mn. sr. r. svóm sabljom, instr. jd. ž. r. (gnjezdo svoje) upitno-odnosne: ki (Saturno) nom. jd. m. r. ká (zviezda) nom. jd. ž. r. ké muke, akuz. mn. ž. r. kí, nom. mn. m. r. kú (sliku), akuz. jd. ž. r. ké (vrieme), nom. jd. sr. r. na kóm, lok. jd. m. r. kómQ, dativ jd. m. r. s kieh, gen. mn., s ijek. nastavkom u kieh, lok. mn., s ijek. nastavkom oniem kiem, dativ mn., pokazna i upitno-odnosna zamjenica s ijek. nast. morfemima Uz kontrahirane, javljaju se i puni oblici upitno-odnosnih zamjenica: koji, koi; koja, koje. Povratno-posvojna zamjenica svoj kad označuje pripadnost subjektu izmjenjuje se s drugim posvojnim zamjenicama: Nebesa su knjige od vieka Gdie svoim pàrstom Višnji piše, (…) Nit ih branì, kako svoju Triebi ’e branit bratju od bieda’. Ali u kakvu, vajme, bitju Pazim ljubav mú jedinu, (…) Ti od niegda bratju tvoju Tuđu u jarmu hladno gledà, Tablica: lična povratna zamjenica sebe, se
Oblik se javlja se uz povratne glagole. Uspoređene zamjenice iz Smèrti i Dopune pokazuju morfološke sličnosti i razlike. Samo u Dopuni nalaze se pokazne zamjenice saj, sá, sé. Glagoli Infinitiv u Smèrti Infinitiv se u Smèrti pojavljuje bilo u punom obliku bilo bez krajnjeg -i. Oblik infinitiva ovisi o metrici. Najbrojniji stihovi u kojima su infinitivi su deseterci, zatim slijede osmerci. Rijetki su stihovi s devet i jedanaest slogova. Primjeri stihova s punim infinitivom: Turčin reče, al mrijeti, (osmerac) “Ajte, kersti, dijeliti dare, (deseterac) Čistiem sercem služiti mu valja., (deseterac) Primjeri stihova s infinitivom bez krajnjeg -i: Zanj se i sad mrijet podigoste, (deseterac) Po licu mu poznat jade, (osmerac) Sankom kriepit snagu tiela; (osmerac) Infinitiv u Dopuni Infinitiv, neodređeni glagolski oblik, u Dopuni također ima pune oblike i oblike bez krajnjeg -i: Primjeri punog infinitiva: Za saznati, jesu l’ gori, (osmerac) U ovo od tminah sići blato. (deseterac)
Čin’ mi vidiet, na što sluti, (osmerac) hudu / Kob zemaljske vàrć na stvari, (osmerac) U XIV. pjevanju jedan za drugim slijede stihovi s punim infinitivom i s infinitivom bez krajnjeg -i: Ali mlad car za ne čuti (osmerac) I ne odustat misli od svoje (deseterac) Prezent u Smèrti Oblici prezenta u Smèrti: uz oblike prezenta s umetnutim -d-: valjade, znade, grede, imade, dade, javljaju se oblici bez umetnutog -d-: valja, zna, ima, gre, da. Mažuranić u Dopuni i u Smèrti ima jotirane oblike prezenta glagola ići, npr.:
Glagol imati: zanijekani prezent ima samo u 3. l. jd. i to u 3 oblika: nema, neima, neimade. Oblik nema javlja se samo jednom, u stihu: Iz nizinah, odkud vida nema,105 U Smèrti je potvrđen nastavak -u u 1. l. jd. prezenta: Al što velju? Dade nebo dobro, (…) U Dopuni se pojavljuju oblici velim i velju. Glagol moći javlja se u više oblika: 2. l. jd. prezenta: Vele putah tu zamierit moreš; nemoš (kontrahirani oblik) 3. l. jd. Trublja mertve na sud budit more, ne more (…) 3. l. jd. prezenta glagola biti ima tri oblika: je, ’e, jest. Zanijekani oblik glasi nije. Zanijekani prezent (jedini primjer) glagola biti u Smèrti glasi (3. l. mn.) niesu. Prezent u Dopuni Oblici prezenta u Dopuni: uz oblike prezenta s umetnutim -d-: valjade, znade, grede, imade, dade, javljaju se oblici bez umetnutog -d- (oblik grede češći je nego gre; ima češće nego imade; valjade češće nego valja; zna češće nego znade, da češće nego dade.) Oblici glagola moći: u 3. l. jd. dublete more, može. Prezent glagola ići autor donosi s provedenom jotacijom: iđe. Jotirani oblik prezenta glagola ići Mažuranićeva je inovacija u Dopuni (prema Gundulićevim oblicima bez jotacije).106 Isti je oblik prezenta kasnije potvrđen u Smèrti. Zanijekani prezent glagola imati javlja se samo u 3. l. jd. i glasi neima. U Dopuni se pojavljuju dubletni oblici u 1. l. jd. prezenta: velim i velju. Demeter je u svojoj raspravi o jeziku spomenuo da su Dubrovčani imali i nastavak -u za 1. l. jd. prezenta. 3. l. jd. prezenta glagola biti ima tri oblika, isto kao u Smèrti: je, ’e, jest. Zanijekani oblik ima dubletu: ni’e i nije. U Dopuni se ne bilježe oblici zanijekanog prezenta glagola biti tako da se ne može usporediti s oblikom iz Smèrti koji glasi niesu.
Prošlost se u Smèrti Čengić-age izriče perfektom, aoristom i imperfektom. Često je izricanje prošlosti glagolskim pridjevom radnim bez pomoćnog glagola. U Dopuni se prošlost izriče perfektom, aoristom, imperfektom i pluskvamperfektom. Perfekt u Smèrti Dva su osnovna tipa perfekta u Smèrti: puni perfekt i perfekt bez pomoćnog glagola: Ter ih turskiem darivao darom: (u cijeloj rečenici nema oblika pomoćnog glagola) Gujsko gnjezdo strukom prikrilio, (…) pritegó (na početku rečenice je puni perfekt: je obiesio) Pomno junak Cuce prevalio; Liepše njemu straža prihvatila; Koja li te srieća nanijela; Što mi Čengić pogubio baba; Mudrije mu odvratila straža; Na Morači hladnoj siela.; Dobar starac četi besiedio; Il vas tkogod uvriedio brata / Il nejaku dragi protivniku / Život dignuv ogriešio dušu; Tader starac oči podigao, (…) Puni perfekt: Štono sam ih zarobio robjem
Perfekt je u Dopuni tvoren od glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola biti ili samo od glagolskog pridjeva radnog. Primjeri punog perfekta: umró je, zarasó je, su stali… Perfekt bez pom. glagola javlja se uz pluskvamperfekte: Još nebieše tamni onada
S jutàrnjega jur vietrica Bieše pàršat listje uzelo I prolietnieh drazieh ptica’ Jato u žuber pievat sielo. Tablica: oblici perfekta u Smèrti i u Dopuni
Aorist u Smèrti U Smèrti bilježimo oblike aorista s umetnutim -d-; imadoh, dadè, htiede te bez umetnutog -d-: prestà. – za oblike: poše, paše (3. l. mn.) u rječniku uz Gundulićeva Osmana piše: “Doše, prikratjeno miesto dodjoše. Od ovoga ima dosta primierah u narodnih piesmah, gdie se često, osobitò u hercegovačkih, nalazi doše, m. dodjoše; poše, m. podjoše, paše, m. padoše itd.”107 Aorist se često izriče trenutnim glagolima: sieknù, teknù, ne pisnù, škrinù, dahnù, mahnù, huknù, pèrhnù, mignù, kosnù, persnù, ruknù, cerče, šetnù, gudnù, skoknù, gèrmnù. Morfološka oznaka aorista nije dosljedno označena na svim aoristima u izdanju iz “Iskre”.
U Dopuni bilježimo oblike aorista s umetnutim -d- i bez umetnutog -d-: imah, dà; htiè i htiedè; stà i stadè. Aorist je morfološki prepoznatljiv po nadslovku na krajnjem samoglasniku 2. i 3. l. jd. 2. l. jd. Zlatna stola, na kom siedì, 3. l. jd. htiè, sidjè, se razžalì, dà… 3. l. mn. dóše < dođoše, ovaj oblik opisan je u rječniku kao tvorba iz narodnih pjesama, osobito hercegovačkih. Istu tvorbu Mažuranić je upotrijebio i u Smèrti. Prema Konkordanciji, aorist dóše javlja se samo jednom u Osmanu, u Dopuni.
Imperfekt u Smèrti Imperfekt se u Smèrti tvori od nesvršenih glagola: Nastavak u 3. l. jd. je: -aše: svietovaše, mogaše, se razliegaše; uz jekavski oblik glagola biti: bieše. 2. l. mn. ima nastavak -ste: mroste. 3. l. mn. ima nastavke: a) -ahu: lievahu, b) -jahu: bijahu, mnijahu Glagol biti ima i oblik biehu. Imperfekt u Dopuni Imperfekt u Dopuni javlja se u oblicima 1. l. jd. (spremah); 3. l. jd. s dva tipa nastavaka -jaše: nahodjaše, vidjaše se, bieljaše se, daždjaše, javljaše i -iaše: htiaše, mniaše i oblicima glagola biti biše/bieše. Oblici 3. l. mn. imperfekta su vladahu i biehu. 3. l. jednine pomoćnog glagola biti javlja se samo jednom u ikavskom obliku, ali ne kao samostalni imperfekt, već kao dio pluskvamperfekta: ne biše stegla. Imperfekt pomoćnog glagola biti u Dopuni služi i za tvorbu pluskvamperfekta.
Pluskvamperfekt Bilježimo ga samo u Dopuni: tvoren je od oblika imperfekta pomoćnog glagola biti i odgovarajućeg oblika glagolskog pridjeva radnog: Primjeri: bieše obikó; ne bieše nakanio; ne bieše poplavio; ne biše stegla, (ikavski oblik pom. glagola); bieše izišla; bieše uzelo; se biehu stali; biehu uzeli; biehu htili (ikavski oblik glagolskog pridjeva radnog).
Futur I. u Smèrti se izriče vezom nenaglašenog prezenta glagola htjeti i infinitiva. prezent glagola htjeti + infinitiv: će odmazditi, će sići, ćeš živiet, će poginuti, će udariti, će umrijeti, ćeš pitat, će biti, će opisat, će kadit, će poginuti, će rieti, će pasti. infinitiv + prezent glagola htjeti: popet ću, kazat ću, okrenut nećeš, nać će, spasit će, prestignut će, posieć će, posieći neće. Futur I. u Dopuni Futur I. u Dopuni se izriče vezom nenaglašenog prezenta glagola htjeti i infinitiva, te vezom futura glagola biti i glagolskog pridjeva trpnog (u primjeru: bit će izpunjena koji se rimuje s manja ciena). prezent glagola htjeti + infinitiv ću umiet, ću poplesat, ćeš sbacat, će biti, će moći, će iziti, će smieti, će stàrti, će izvesti, (će) smesti, će iziti, će izrieti, će steći, će sriesti, će čuvat, će nići, ć’ mniet, ć’ ostati, (oblikom odgovara svim licima!), će rieti. infinitiv + prezent glagola htjeti kazat ću, riet ću, uredit ću, umriet ću, sdružit ću se, uzet ću, prèdat neće, umiet će, zriet će, riet će, bit neće, ostavit neće, živiet će, bit će, okrutnut neće, prèdat će, moć će, znat će. Tablica: tvorba futura I. u Smèrti i u Dopuni
Futur II. Futur II. tvoren je od svršenog prezenta glagola biti i infinitiva. U Smèrti nema oblika futura II. U primjeru budeš dó futur II. tvoren je od svršenog prezenta glagola biti i glagolskog pridjeva radnog. Jer da Lehu budeš kletu Dó ne kulu, nego pakó, Još bi vieru skvàrnit svetu Njega umielo dielo opako. Čiem se u raka lietos budu Bog Saturno sriesti stari I bog Marte, za pak hudu Kob zemaljske vàrć na stvari. Ah, ká čés me i kí dani Tiem čekaju gori paka, Kad me u dragoj rodnoj strani Kružit bude ljubav taka. A pak zatiem za put sveti Uredit ću sprave nove. Da, za nov nam rat, donieti Svetac bude blagoslove. Da što vierni pak će rieti Prorokovi robi i tvoji, Ako, jerbo vieru osvetì, Glavu izgubit bude koji? A što iztočne spremaš pute, Je l’ moguće, da će biti Napredačno, što proz ljute Čine u dielo bude iziti? S njih ja uzrastoh svietu ovome Gospodičan silnom vlasti: S njih bì, da sviet preda mnome Prostàrt na tle bude pasti? Imperativ u Smèrti Jedno fonološko obilježje zajedničko je nekim imperativima u Smèrti Čengić-age i Dopuni, a to je redukcija samoglasnika. Samoglasnici su reducirani bilo unutar riječi bilo na kraju riječi: bacte kosti; skin’ oružje, nos’ glavu, kaž’ Bauče, udri, … Kako se vidi iz navedenih primjera, redukcija samoglasnika na kraju riječi nije vezana uz to počinje li sljedeća riječ samoglasnikom ili suglasnikom. Razlikuju se dva osnovna tipa 3. l. jd. imperativa: jednostavni oblici i oblici složeni s česticom “neka”. Primjeri: – jednostavni: i ta odsle cèrnogorska budi. – složeni: neka znade; nek stoji, nek propade 3. l. mn. tvori se pomoću čestice neka: nek se uče; nek se šire.
U Dopuni Gundulićeva Osmana nalazimo oblike 1. l. jd. imperativa, a te oblike gramatike ne spominju: neka siedem, neka morem. Bilježimo oblike 2. l. jd. imperativa s redukcijom samoglasnika: činQ, prestan’, ne ostan’ , ne scien’. Razlikuju se dva osnovna tipa 3. l. jd. imperativa: jednostavni oblici i oblici složeni s česticom “neka”. Primjeri: – jednostavni: bùdi; ali oprosti tvé vitežtvo; i smieh blagi opet zeni; znaj vás svaki; tvé carstvo sad prosudi; sa mnom pođi Sokolica (u značenju neka pođe); (…) – složeni: neka Qe; neka vidi; neka ne izbiegne; se neka uzdàrži; neka se žeže; neka ne popusti, (…) Oblici 3. l. mn. imperativa tvore se pomoću čestice “neka”: nek se daré; neka lete, (…) Zapovijed je 3. l. mn. izrečena i vezom imperativa glagola biti i infinitiva: neka budu zamučati. U Dopuni je i primjer kad su u rečenici dva imperativa, a čestica neka je samo ispred prvoga: Tiem Korevskom’, premda od prije S bogdanskoga cvili rata, Sloboda se nek povije, I gvozdena odpru vrata.
Među oblicima imperativa velika je podudarnost. Razlika je u tome što u Dopuni nalazimo i oblike za 1. l. jd. imperativa. U Smèrti i u Dopuni oblici imperativa najčešće imaju reduciran samoglasnik i. Glagolski pridjev radni u Smèrti Skupina -ao u muškom rodu glagolskog pridjeva radnog bilježena je na više načina: puna ao; kontrahirana ao > o, ó; a’: darivao, pritegó, plako, greba’. Ter ih turskiem darivao darom: (…) Lak opanak na noge pritegó, (…) Ti bo s tlapnje mnim da ne bi plako! Pas im nanu greba’. Ostali nastavci muškog roda glagolskog pridjeva radnog su: -eo (popeo), -io (namerštio) i -uo (krenuo). Ovi nastavci uvijek su puni, bez kontrakcije. Glagolski pridjev radni u Dopuni U Dopuni je skupina ao > ó: izrigó, posló, vikó, zamró, vàrgó, imó… Glagolski pridjev radni muškog roda ima i nastavke -eo (uzeo) i -io: nakanio, poplavio, uložio... Ovi nastavci uvijek su puni.
Kašić je 1604. u svojoj gramatici propisao nastavke ao / al. Babukićeva gramatika propisuje: “Većja stran Ilirah okretXe al na ao (ili pokratXuje zarad blagoglasja ao na o); et (!) na eo (ili o); il na io; n. p. rekao (reko); išal (el) išao (išo); mi se pravila deržimo na al, el, i il.”108 Tablica pokazuje zanimljivu razliku: dok u Smèri bilježimo nastavke -ao, -ao > o/ó, a’, u Dopuni se nalazi samo nastavak -ó.
Yüklə 0,78 Mb. Dostları ilə paylaş:
|