O zbek iston respublikasi oliy va 0 ‘rta maxs*js ta’lim vazirligi


olishiga;  b)  harakatlarining  aniqligi.  m aqsadga  yo'n algan -



Yüklə 59,47 Kb.

səhifə75/145
tarix17.09.2017
ölçüsü59,47 Kb.
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   145

olishiga;  b)  harakatlarining  aniqligi.  m aqsadga  yo'n algan - 
ligiga;  d)  irodaviy  z o ‘r berishiga,  e)  q o lla n a y o tg a n   usullar- 
ning m ahsuldorligiga,  f)  aqlining tiyrakligiga  b o g iiq  b o la d i. 
Xarakterning  aqliy,  hissiy,  irodaviy  xislatlariga  ajratishni 
harakat  usuilaridan  ham da  xilm a-xil  ruhiy  jarayonlarning 
ustuvorlik qiluvchi ta’siridan kelib chiqqan  h old a ham amalga 
oshirish  m u m k in.
Xarakter xislatlari  shaxsni  muayyan  faoliyatga  undovchi 
o m il  sifatid a  m a y d o n g a   ch iq ish i  m u m k in .  M a ’lu m k i, 
aksariyat  xarakter  xislatlari  sh a x sn in g   x a tti-h a rak a tla ri 
m uvaffaqiyatini  b elgilovch i  turtki  va  faol  m ayllar  b o ‘lib 
hisoblanadi.  O datda,  shaxslar  o ‘zaro  o 'x sh a sh   sharoitlarda 
bir  xil  m otiv  va  m unosabatlarga  asoslanib   an iq   maqsadga 
intilib,  m aqsadga  erishishga  m utanosib  harakat  usullarga 
m oyillikni  n am oyon   etadilar.  M oyilliklar  n cg izid a   xarakter 
xislatlarining  u ndovchanlik  kuchi  vujudga  keladi  va  uning 
ta'siri  tufayli  inson  tabiiy sharoitga  zid  m aqsadga  nom uvofiq 
harakat  usuilaridan  foydalanadi.
Shaxs goh id a  o ‘z  xarakter xislatidan  afsu slan ad i,  ch u n- 
ki  ba’zi  harakatlarni  amalga  oshirishning  u d d asid an   ch iq- 
maydi.  Xorijiy psixologlarning tasdiqlashicha,  ayrim   insonlar 
faoliyatlarida  muvafTaqiyatsizlikdan  xavfsirash  o krniga  ular 
o ‘z  yutuqlaridan 
0
‘zlarini  yo'q otib   q o ‘yadi!ar.  M uvaffa- 
qiyatsizlik ular u ch u n   g o ‘yo  halokatli  h od isa  em asd ek ,  shu- 
ning uchun  ,,tavakkalchilikk‘ka q o‘1  urishda  davorn  etavera- 
dilar.  Boshqa  toifadagi  odam lar  esa  muvafTaqiyatsizlikdan 
c h o ‘chiydilar,  o ‘ta  eh tiyotk or  b o ‘ladilar,  q iyin ch ilik n in g 
old in i  olishga  harakat  qilib,  m o lja ld a g i  ishga  o ‘ylab  qoM 
urishni  lozim   k o‘radilar.
M aqsadga  n om u vofiq ,  lekin  shaxs  u ch u n   o ‘ziga  xos 
harakat  usullarini  tanlashga  m oyillik,  k u ch li  irodaviy  z o ‘r 
berish  sharoitida,  jiddiylik  vaziyatlarida  y o rq in   aks  etadi. 
Inson uchun  o 'ziga xos  harakat  usuli  favquloddagi  sharoitda 
maqsadga  m uvoflq  kelsa,  u  holda  bir  xil  y o ‘sindagi  usul- 
lard a n   fo y d a la n is h g a   q a ra g a n d a ,  k o ‘p  k u c h -q u v v a t, 
q at’iylik,  ish ch an lik n i  nam oyish  q ilish n i  m a ’qul  topadi. 
M abodo  xarakter  xislatlari  obyektiv  sh aroit  talabiga  qarshi 
harakat  qilishga  undasa,  uning xislatlari  o 'z ig a   pand  beradi.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Xarakter xislatlari  sharoit, vaziyat  talablariga  niuvofiq tushsa, 
u  holda  ular ijobiy  natija  keltiradi,  bunda shaxs ijobiy faoliyat 
k o‘rsatadi  va  butun  k uch-qu w atin i  jam lab  harakat  qiladi.
S h u n d a y   q ilib ,  xarakter  xislatlari  shaxsni  m uayyan 
y o ‘sin d a  in tilish iga,  ba'zida  sharoitga  zid  harakat  qilishga 
u n d a sa -d a ,  ular  murakkab  vaziyatlarda  ham  yorqin  aks 
etadi,  y a ’ni  haqqoniylik,  dadillik,  t o ‘g ‘rilik  shaxsni  noxush 
k e c h in m a la r g a   o lib   k elishiga  q aram ay,  uni  davralarda 
h a q iq a tn i  tik   aytishga  u nd ayd i,  sob itq ad am lik n i  sh akl- 
lantirishga x izm at qiladi.
X a r a k te r n in g   fiz io lo g ik   a s o s la r i
X arakter  xislatlari  kelib  ch iq ish in in g   m uhim   fiziologik 
sh aroitlarid an   biri — xarakter  xususiyatlarining  fiziologik 
ham da  p six ologik   jihatdan  ifodalanishi  o'rtasida  taxm iniy 
xulosa  chiqarishdir.  I.P .P avlovning  ilm iy  maktabi  m ate- 
riallarida  e 'tir o f etilish ieha,  agar  laboratoriya sharoitida  o v - 
q atlanish  teriga  elektr  toki  bilan  ta ’sir  qilish  tufayli  m us- 
tah k am lan sa,  aynan  bir  hayvonda  bir  xil  shartli  q o ‘z g ‘ov- 
ch iga  ja v o b a n   ikki  xil  d in am ik   stereo tip n i  h osil  q ilish i 
m u m k in.  Harakat  stereotiplar va  s o la k   ajralishidan  iborat 
ijobiy  va  to rm ozlan ish   shartli  reaksiyalari  bilan javob   qay- 
tariladi.  T eriga  elektr toki  bilan  ta'sir qilish  sharoitida  q o ‘z - 
g ko v c h ila r n in g   o ‘ziga  m u d ofaa  harakatlari  stereotip lari 
reaksiyasi  b ilan  javob  beriladi.  Bu  hodisalar negizida yotgan 
f iz io lo g ik   m e x a n iz m   k o ‘c h ir ish   m e x a n iz m i  d e y ila d i. 
K o ‘chirish  m exanizm in in g  m ohiyati shuki,  sharoitga  bogMiq 
tarzda  m arkaziy  nerv  sistem asida  har  xil  funksional  holat 
paydo  b o ia d i ,  ch u n o n ch i,  ovqatlanishda  ovqatlanishning 
m arkazlarida  kuchli  q o ‘zg kalish  yuzaga  keladi  va  bunda 
o vq atlan ish   bilan  bog'liq  d om inan ta  tu g ila d i.  Teriga  elektr 
toki  b ilan  t a ’sir qilish  orqali  m udofaa  bilan  b og‘liq  harakat 
m arkazlarining  kuchli  q o'zg’alishi,  y a ’ni  m uhofaza  d o m i- 
nantasi  vujudga  keladi.
H a y v o n la r d a g i  m azkur  h o d isa la rn in g   shaxs  xarak- 
terin in g   xislatlari  n am oyon   b o lis h i  orasida  o'xshash lik 
mavjud:  1)  ular hayvon va  odam larda  stereotip xususiyatiga 
170
www.ziyouz.com kutubxonasi




Dostları ilə paylaş:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   145


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2019
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə