Toponimija otoka paga

Yüklə 0,75 Mb.

səhifə	3/10
tarix	26.08.2018
ölçüsü	0,75 Mb.
	#64898

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

3.1.2.3. toponimi koji se odnose na sastav i osobitosti tla ili vode: Bȁbe (< baba^⁶³ 'veliki kamen, hridina'; N, PV), Bȁbin kȗk (N), Bȁbina (D), Bȁbina bȗža (L), Banjadȍlac^⁶⁴ (< banja 'vrelo'; usp. lat. balneum; K), Bisȁčica (< bisk 'pijesak'; N), Blȁtina (< blatina 'blatno područje'; K, PV), Blȁtnica (L, PV), Blḁ̑tnica (usp. Blatina; B), Blȃtnica (< blatnica 'vlažna njiva'; L, N), Blȁtnice (K, N), Blȁtuška (N), Brūsȅl (< brusel 'cementni lapor'; B, N), Brūsȇl (PV), Bru̑l (P), Brūsȅli (N), Bȕbičinka (< bubica 'plosnati kamen'; Oštarić 2005:63; N), Bȕčaci (< bučati; L), Bȕčijaci (< buk 'potok koji buči'; D), Crljenȉce (< crljenica 'crvena zemlja'; N), Crvȅna zȇmlja^⁶⁵ (N), Čȇrmica (usp. stsl. čьrmъ 'crven'; L), Čīpȍnjac^⁶⁶ (usp. Šipnate; N), Fȗnda (usp. funt^⁶⁷ 'dobra zemlja bez kamenja'; K, L, N), Fȗndice (N), Fȗrnja ('topla uvala' < furnja 'peć'; L), Gladnȉce (usp. Gladuša; L), Gladȕša (< gladuša 'slaba zemlja'; N), Gladȕše (L), Gnjȉla (D, PV), Gnjȉlovača (D), Govnȅna pȗnta (< govnen 'smrdljiv, prljav'; K), Govnjȅnjāk (N), Grȁbina (< graba^⁶⁸ 'gomila kamenja'; L), Grȗh (< grohot 'kamenito tlo'; N), Grȕh (D), Gruháljevica (D), Grušȉna (D, PV), Grȕna (< gruž 'izdignuti kamen'; P), Hrȉpe (< hripa 'kamenjar'; K), Hrȋpnjak (PV), Ȉlinka (< ilo 'ilovača', N, P), Ȉlo (B), Ȉlovač (N), Ȉlovača (PV), Jādȃvci kantȉć (N), Kaljȉna (< kaljina 'blatnjav teren'; N), Kȁmeniti stȏl (N), Kȁmenjak (K, N), Kamenjȃk (N), Kȁmik (PV), Kȁrsa (< kars 'kamenjar'; N), Kȋrina (< kršina; P), Klopȏtnica (< klopot; N), Lišȉce (< liš 'loše kakvoće'; PV), Lokvȅno pȍlje (N), Lokvȉna^⁶⁹ (D, PV), Malenȉca (< malen/malin 'područje bogato vodom'; N), Mȁlenica (P), Mȁlin (B, P), Mȁline (B), Melḁ̑c (B), Meladȗra (D, N), Melȉne (K, PV), Melnȉca (< mel 'pijesak'; L, N), Melȗra (B), Melȗre (B), Mȅrzla vȍda (B), Milȁc (< mil/mel 'pijesak'; P), Mȉlova njȉvica (N), Misérovice ('zapuštene njive'; D), Mišḁ̑na (: mišana zemlja; B), Mrȁmorna drȁga (N), Mršȍvice (< mršav 'loš'; N), Péća lȁz (D), Pećȃšna (< pećašna 'pješčana'; N), Pȇše (B), Pȇšćina (PV), Pȇzić^⁷⁰ (< pezer < tur. bezer 'siromah'; N), Plȍča (L, PV), Plȍče (D, N, PV), Prljȉnac (usp. Prnica; D), Pȑnica (< prnica 'prnjavica, prhla zemlja'; K), Pȑnja lȁzi (PV), Pȑnjavci (PV), Pȑnjavice (PV), Prokȍpano (K), Pȑva klȁša (K), Puklȉca (< puhlȉca 'rahlo plodno zemljište'; Kustić 2002:317; B), Pȗnta pȇšća (< pesak 'pijesak'; N), Rȉpišće ('kamenjar' < rěpa 'hrpa kamenja'; B, D, L, N, P), Rūjnȁ lȏkva (K), Rujnȉca (< rujnica 'crvenica'; N), Rūjnȉce (K), Rȕsinac (< rus 'crven'; K), Sabunȉć (< sabun/salbun 'žuti pijesak'; PV), Saulȃr (usp. savura 'šljunak' < vlat. *saburna; Sk 3:307; N), Śavȅrnjak (usp. nasavuren 'zatrpan kamenjem'; Vinja 3:137; P), Śȅkina drȁica (< seka 'kameni zub' < tal. secca; P), Slȃnjska lȏkva (D), Slȁtina (< slatina 'bočato vrelo'; K, L, N), Smrdetljȉva drȁžica (K), Sȍline (K), Sȑbljin (< srbati^⁷¹, soptati; D), Sȗha lȏkva (L), Sȗha pȗnta (N), Slḁ̑na (B), Slána (D), Ślḁ̑na (P), Slȃtkovići (< sladak 'slatkovodan'; N), Śtḁ̑n Ȍkić (usp. Okić < acutus^⁷² 'oštar'; P), Stȇne (B, N), Stíne (D), Studȅna (D), Śtudȅno (P), Sȗra stēnȁ (B), Súra stína (D), Sȗra stȋna (D), Súre stíne (D), Sȗre stȋne (PV), Ṧuȉce (< sušice 'lokve koje presušuju'; P), Šipnȁte^⁷³ (usp. šipun 'kratki pljusak'; K), Škȁja (B), Škḁ̑jnik (B), Škȁlja (D), Škȁljica (< škalja 'otučeni kamen'; PV), Škȁljivac (D), Škḁ̑r glḁ̄vȁ (< škar 'kamenit'; B), Škrȁpe (< škrape 'raspukline u kamenjaru'; N), Škrapljȉvica (N), Škrȁpina (N), Šúplja stína (D), Teplȉce^⁷⁴ (< tepal 'topao'; B), Trȇća klȁša (K), Trȕhličar (< truhal 'truo'; N),Tústa (< tust 'plodan'; D), Vranjȉnac (: vran 'crn'; D), Zȕborovka^⁷⁵ (usp. žubor; PV), Žḁ̑la drȃžica (K) Žalȉć (N), Žalȋ (< žalo 'plitka obala s oblutcima'; P), Žalȋć (B)

Na kamenito se tlo i stijenje u priobalju odnose toponimi Babe, Bisačice, Brusel^⁷⁶, Bubičinka, Grabina, Gruh, Hripe, Kamenjak, Kamik, Kars, Ploča, Ripišće, Śavernjak, Sekina dražica, Stene/Stine, Škaja, Škar glavica, Škrape, Žalić te njima srodni toponimi. Vrstama su tla motivirani toponima kao što su Crljenice, Čermica, Funda, Gnjila, Ilo(vača), Mišana, Prnica, Puklica, Rujnica, Rusinac, Tusta i Vranjinac te Gladnice, Gladuša, Jadavci kantić, Lišice, Miserovice, Mršovice, Pezerić i Truhličar kojima se označuju lokaliteti s tlom nepogodnim za obradbu ili ispašu. Toponimi koji se odnose na pjeskovita tla (Bisačica, Melac, Melura, Pešćina, Sabunić ili Saular) zabilježeni su i u paškoj unutrašnjosti i uz more. U obalnoj su toponimiji i mikrotoponimiji paške unutrašnjosti zastupljeni toponimi koji se odnose na neugodan miris kojim je topografski objekt obilježen (Govnena punta, Smrdetljiva dražica). Svojstvima su (morske) vode motivirani toponimi Bučaci, Bučijaci, Klopotnica, Pištalo i Zuborovka (onomatopejskoga postanja); Čiponjac, Slana, Slatina, Soline, Slatkovići i Šipnate (slatki, slani i bočati izvori), Ṧuice (lokve koje povremeno presušuju) te Furnja i Teplica (motivirani toplinom mora). Prisutnošću su vode motivirani kopneni mikrotoponimi Banjadolac (< banja 'vrelo'), Blatina ('blatno, vlažno područje'), Kaljina (usp. Blatina), Lokveno polje, Malen (< malen 'područje bogato vodom') i Mramorna draga (< mramor 'točilo).

3.1.3. odnosni toponimi: Antibȅla (< grč. anti 'nasuprot'; N), Bȏk od Plȃnjke (N), Brȋg njȉva (N), Brȋg od Mihovȋlja (N), Brȋg od Pȍlja (N), Brȋg od Sȑbljina (D), Brȋg od Tovarnȇl (L), Brišćȉć (N), Brīžȁk (K), Brižḁ̑k (B), Briȉi (P), Brižȉć (L), Brižȉne (PV), Brīžȉne (K), Bunarȉć (D, L, N, PV), Bunarȋć (P), Bunarȋći (P), Bȕnjica (D), Čȇrica (L), Čikȅr od Bȁbine (D), Čikȅr od Bȕnjice (D), Čikȅ̀r od Jarakȕše (D), Čikȅr od Kȁljagrada (D), Čikȅr od Stȃre strȗge (D), Čȋsta mȁla (D), Do Fȗnde (N), Do Klḁ̄ncȁ (K), Dȍbri śtḁ̑ni (P), Dóčići (PV), Dolȉ (P), Dolčȋć (B), Dȏlnji Prȉvrat (N), Dȏnja Cȃska (N), Dȏnja Jȕrjevica (N), Dȏnja ledȉna (B), Dȏnja lȏkva (L, N), Dȏnja pȗnta (K, PV), Dȏnje Grȁčišće (L), Dȏnji Grḁ̄dȁc (K), Dȏnji Prentȗr (L), Dȍruljica (< Do Vruljica; N), Dósik (< Do osika; PV), Drȁče od Túste (D), Drȁga od Grācȁ (PV), Drȁga od Jȁrakuše (D), Drȁga od Koromȁčne (D), Drȁžica (N, PV), Drȁica (P), Drȃžica (B, D), Drȁžice (L, N), Drȃžice (K), Drȁžičina (N), Drȁžina (L), Glḁ̄vȁ od Tȗrnja (B), Glavȉca od Fortȉce (D), Gȃj plīšȁ (D), Glavȉca od Śtudȅnoga (P), Glavȉčica (B), Glavȉna (B, N), Gȏrnja Cȃska (N), Gȏrnja Fȁbrika (N), Gȏrnja kȁurla (P), Gȏrnja nadmȗrva (B), Gȏrnja njȉva (D), Gȏrnja pȗnta (K, N, PV), G̑rnja Slḁ̑na (B), Gȏrnje mȏre (N), Gȏrnje pȍlje (K, N), Gȏrnji Grḁ̄dȁc (K), Gȏrnji Kȁnat (L), Gȏrnji lȁzi (PV), Gredȉca (B), Gredȉce (P), Gumnȉ (P), Guštȇrnica (B, K), Hrȉpa za Bȁbe (N), Intibȅla (usp. Antibela; N), Ȉspod Dugḁ̄jȁ (P), Iza Gȅrbe (B), Ȉza Stana (B), Iza škojȉov (B), Jȁdrašce ('malo vrelo'; D), Jamurȉna (P, PV), Jamurȉne (K), Jȗrjevica mȃla (L), Kāljȉnica (N), Kod Gȁžinica (L), Kod Guštȇrne (L), Kod Gȗvna (L), Kod Krušvȉne (L), Kod Orȉha (L), Kod Fošȁ (B), Kod Svȇtoga Nikȍle (PV), Kod Vȅle gramȁce (B), Kod Vȅle rȉvine (B), Koncilȗn (< konac Luna; L), Kunfȋnica (L), Krȃj Pȍlja (N, PV), Krȃj Zȋra (PV), Lȃz od Kȃnta (N), Lȃz od Pećȉnic (N), Lȃz od Skȃl (N), Livȃdica (K), Livȁdica (PV), Livȁdina (PV), Lo͂kva na Poljȕ (L), Lȏkva u Pȗntu (P), Lokvanjȉć (< lokvanj 'mala lokva': L), Lȏkvica (N, P), Lȍkvica (PV), Lȏkvice (B, L, N), Lȍkvice (PV), Lopȁtica (N), Lopȁtice (N), Mála Čȋsta (D), Mḁ̑la drȁica (P), Mȃla Dumbȍka, Mḁ̑la Mḁ̑ndra (< grč. μάνδρα 'tor, obor'; P), Mḁ̑la lȗka (B), Mḁ̑la vrȕja^⁷⁷ (B), Mȁla drȁga (PV), Mȁlena drȁga (PV), Mȁla gȑba (PV), Mḁ̑la Lētȁvica (K), Mḁ̑la Mḁ̑ndra (K), Mḁ̑la Nožȉca (K), Mḁ̑la njȉva (P), Mḁ̑le Vrḁ̑ta (K), Mḁ̑li Arijafȗn (P), Mḁ̑li brunjḁ̑k (< brus 'hrid, kamen'; P), Mḁ̑li bunarȉć (K), Mȃli Buškainȃc (N), Mȃli delȉć (L), Máli drȃkovac (D), Mali Dulfȋn (L), Mȃli dupčȁc (N), Mȃli kanȉć (N), Mȃli Kȕrozeb (PV), Mȃli kȗs (N), Mȃli lȁzi (PV), Mȃli lȗg (PV), Mḁ̑li makalȋc (< maškalić 'oderana i osušena ovčja koža'; Kustić 2002:237^⁷⁸; P), Máli Bȃrtul (D), Mȃli mostȉć (N), Mȃli pȍrat (D), Mȃli Rȁkovac (L), Mȃli stȁnić (PV), Mȃli Segȃl (PV), Mȃli Svetojȃnj (N), Mȃli Vranȉnac (PV), Mḁ̑li źḁ̑ton (P), Mȃlo blȁto (D, PV), Mȃlo čȅlo (PV), Mȃlo tȗsto čelȍ (B), Medovȋršići (< Med Orišići; N), Među dōlcȉ, Mȅźopȍrat (P), Meplȁti (< Među platima; N), Mostȉć (PV), Mulȉć (D, K), Na Badnjȉnu (B), Na Brušnjḁ̄cȉ (B), Na Čȗn (B), Na Jȁme (B), Na Kȗr (B), Na Livȁdicu (B), Na pȗntici (B), Na Rḁ̑vno (B), Nȁ Skok, Nad Grēdȅ (B), Nad Krȕna (B), Nesȇnj mȃli (PV), Nȍva njȉva (P), Nȍva Povljȁna (PV), Nȍva pȗnta (P), Nȍve njȉve (N), Nȍvi lȁzi (PV), Njȉva na Brīgȕ (N), Njȉva na Margȁni (N), Njȉve na Vrūljȁk (N), Njȉvica (K, N), Njȉvica za Vȅli kȗs (N), Njȉvina (K, N), Ȏgrada kod Bȗže (PV), Ogrȁdica na Morcȕ (N), Ogrȁdice (K, N), Oko Stȃna (N), Ozgȏr Brȇšć (PV), Painȃr mȃli (N), Painȃr vȅli (N), Pastȕrica (N), Peȉnice (B), Pećȉnice (N), Plotȉć (L, N, PV), Pod Bravarȃton (N), Pod Bȍbinu (L), Pȍd brig (L), Pod Crikvȉnu (P), Pod Galȉju (B), Pod Greȉcu (B), Pod Hrȉpon (D), Pȍd Jȁdro (PV), Pod Kȁpu (B), Pod Kaštȅlon (D), Pod Krȃj (N), Pod Kȗk (B), Pod ledȉne (L), Pod Lȉsin tȍr (L), Pȍd malen (PV), Pod njȉve (N), Pod Ogrȁdice (B), Pod Peȉne (B), Pod Plotȉć (L), Pod Plȍton (D), Pod Pȍlje (L), Pod Prosȉnu (L), Pod Rȁku (B), Pȍd Slova^⁷⁹ (B), Pȍd stan (B), Pod Stȇnu (L), Pod Stȏl (B), Pod torȋ (B), Pod Vrtlȁcu (B), Pȍd vodu (L), Pod Vrȃt (L), Pod zemjȗh (B), Podmȇđe (PV), Podmȅjak (P), Portȉć (B), Portȋć (K), Potȍčina (K), Pȍtok kod Prígona (D), Prȋdnja njȋva (L), Priko Potȍka (D), Pȑvi Lȇs (N), Pȗntica (B, L, P, PV), Put Kalȉć (N), Rȕpice (N), Síkavac Mȃli (PV), Síkavac Veli (PV), Slȁtinica (B), Sȍlinica (K), Śpod Lȁźa (P), Sred Kȃnta (N), Sri pȍlja (PV), Sri Zȋra (PV), Srȋd Pȍlja (D), Srȋdnja drȁžica (L), Srȋdnja pȗnta (N), Srȉdnje blḁ̑ci (K), Srȋdnje tocȉlo (B), Srȋdnji gȃj (N), Stȁra Novȁlja (N), Stȁra njȉva (L), Stȁra Pastȕra (N), Stḁ̑ra p̑šta (B), Stȃra Povljȁna (PV), Stȁra Sakarȃta (N), Stḁ̑ra škḁ̑mnica (B), Stȁra Vȑgnica (N), Stȁre njȉve (N), Stȁre ogrȁde (N), Stȃri bȗs (N), Stḁ̑ri dolḁ̑c (B), Stȃri lȁz (PV), Stḁ̑ri podȁnak (B), Śtḁ̑ri śtḁ̑n (P), Stȃri stȃn (PV), Starȋna (K), Stȃro (N), Stȃro gūmnȍ (D), Śtḁ̑rsa drȁga (< starši 'stariji'; P), Stȇnica (N), Svároš (D), Škojȋć (P), Škojȉći (B), Školjȋć (N), Školjȉć (K), U Jḁ̑dro (B), Ȕ Kuk (B), Uz Mejȃš (L), Va Drȁgi (L),Va zjȕga vȑtal^⁸⁰ (N), Vȁlica (P), Van grḁ̑da (P), Vȅla drȁga (N), Vȅla drȃga (K, P), Vȅla drȃžica (K),Vȅla Dumbȍka (N), Vȅla glḁ̑vȁ (B), Vȅla glḁ̄vȁ (P), Vȅla grȁmača (K), Vȅla gramȁa (P), Vȅla gutȇrna (P), Vȅla kḁ̑vurla (B), Vȅla kunfȋna (L), Vȅla Lētȁvica (K),Vȅla l̑kva (B, P), Vȅla lūkȁ (B), Vȅla Nožȉca (K),Vȅla njȉva (B, K, L, P, N), Vȅla ȏgraja (B), Vȅla pȗnta (D), Vȅla rȕpa (L),Vȅla stȇn (B), Vȅla stēnȁ (N), Vȅla strḁ̑ža (B), Vȅle ogrȁdice (N),Vȅle vrȕje (B), Vȅli Arijafȗn (P), Vȅli bȍk (P),Vȅli brȋg (K, P), Vȅli brunjḁ̑k (P),Vȅli kȁnat (N),Vȅli kȗs (K, P), Vȅli makalȋc, Vȅli mȏst (N),Vȅli pȁs (N), Vȅli Rȃkovac (L), Vȅli Svetojȃnj (N), Vȅli vȑh (N), Vȅli vȑtal (N), Vȅli źḁ̑ton (P), Vȅli źȋdi (P),Vȅli žḁ̑l (B), Vȅli potȏk (P), Vȅli vȑh (N), Vȅlika čȋsta (D),Vȅlika drȁga (D, PV), Vȅlika gȑba (PV), Vȅlika njȉva (D, PV), Vȅlika vrȕja (D),Vȅliki čélac (PV), Vȅliki Drȁkovci (PV),Vȅliki dvȏr (PV),Vȅliki Kȕrozeb (PV),Vȅliki lȁz (D), Vȅliki Nesȅnj (PV),Vȅliki pȍrat (D), Vȅliki stȃn (D),Vȅliki škȃr (PV), Vȅliki Vranȉnac (PV),Vȅliko blȁto (D, PV), Vȅliko čelȍ (PV), Vȅlo Lȗkovišće (B), Vȅlo tȗsto čelȍ (B), Vȅrh Gȅrbe (B), Vȅrh Rudȇ (B), Vȅrh Teplȋc (B), Vȉsoka gláva (D), Visȍka gramȁča (L), Visȍka strḁ̑n (B), Vȉsoke drȁče (PV), Visȍki brȋg (P),Vlȁška mȃla (N), Vlȁška vȅla (N), Vȑh Grmȁ (K), Vrh jȅzera (PV), Vrȁka (P), Vȑtal kod crȋkve (K), Vȑtal kod Čȇlnice (N), Vȑtal kod Kočāljȁ (L), Vȑtal na Brīgȕ (L),Vȑtlić oko Kȕć (N), Vȑtlić u Dvōrȕ (L), Vrȕjica (B),Vrȕljica (D, P), Vrȕljice (K), Zaglavȉčica (B), Zagračȋšće (N), Zakȗčenica (B), Zāpȍdak torȋć (B), Za Selȏn (N), Za Trȋ Lȏkve (N), Za Cīpȅli (L), Zakḁ̑pić (B), Za krȁji (L), Za Ogrȁdicu (L), Zaslȁtinica (L), Zȁstene (L), Zavrḁ̑tnica (B), Zmeđu pȏrtov (P), Zȑće (< Za rtom; K, N)

Odnosni su toponimi tvorbeno najzanimljiviji. Jednočlani su toponimi nastali dodavanjem afiksa. Najzastupljenija je sufiksalna tvorba u kojoj se na imensku osnovu dodaju sljedeći sufiksi: -ak (Brižak; sufiks nosi deminutivno značenje), -ašce (Jadrašce; sufiks nosi deminutivno značenje), -ica (Bunjica, Čerica, Dražica, Glavičica, Gredica, Kunfinica; sufiks nosi deminutivno značenje), -ić (Bunarić, Plotić, Portić; sufiks nosi deminutivno značenje), -ina (Dražičina, Dražina, Jamurina, Lokvina, Potočina; sufiks nosi augmentativno značenje). Pluralizacijom su pak nastali toponimi tvoreni sufiksalnom tvorbom kao što su Brižine, Bunarići, Gredice ili Jamurine. Navedene je odnosne toponime moguće držati i odrazima zemljopisnih ili gospodarskih naziva jer se kadšto nalaze u nekoliko katastarskih općina te zbog toga ne dolazi do homonimije (usp. Šimunović 2004:191). Ipak, kako se sufiksima ipak iskazuje određeni odnos među toponimima tvorenima istom toponomastičkom osnovom, odlučili smo ih svrstati među odnosno toponime svjesni mogućih nedostataka takva pristupa. Prefiksalnom su tvorbom nastali toponimi Vršaka ('vrh Šaka'), Zakapić i Zastene. Toponimi Podmejak, Zakučenica, Zavratnica i Zrće (< *Zarće 'prostor iza rta') tvoreni su prefiksalno-sufiksalnom tvorbom.

Skupini toponomastičkih sraslica pripadaju toponimi Koncilun ('konac Luna') i Meplati ('među plati'). Hibridnom su tvorbom nastali toponim Antibela (koji se sastoji od romanskoga prijedloga anti i hrvatskoga toponima Bela) i Mezoporat (mezo 'srednji' + hrvatska prilagođenica porat). Hidronim Svaroš vjerojatno je motiviran položajem u odnosu na samo selo, odnosno varoš Dinjišku, iako, zbog mnogobrojnih prežitaka slavenske mitologije na otoku Pagu ne možemo posve odbaciti mogućnost ni da je toponim motiviran imenom slavenskoga poganskog božanstva Svaroga, boga vatre i neba, stvoritelja svega na nebu i na Zemlji.

Dvočlani se odnosni toponimi najčešće tvore od pridjeva i imenice (npr. Dobri stani), pri čemu se odnos među samim toponimima najčešće iskazuje antonimnim parovima pridjeva, pri čemu antonimni par gornji – donji izražava prostorne^⁸¹, mali – veli kvalitativne, a stari – novi vremenske odnose.^⁸² Postoje i toponimi kod kojih antonimna sastavnica izostaje (tj. ona je ø^⁸³). Antonimni su nizovi maksimalno tročlani (mali – srednji – veliki) zbog znatnog ograničenja mogućnosti stupnjevanja antonima u toponimiji (Frančić-Mihaljević 1997–1998:88). Veoma je česta tvorba od prijedloga i imenice (Do Funde, Ispod Dugaja, Iza stana, Kod Krušvine, Među dolci, Na Badnjinu, Nad Grede, Oko Stana, Pod Bravaraton, Put Kalić, Sri polja, Sred kanta, Verh Gerbe, Za cipeli, Zmeđu portov). Rijetke su tvorbe od rednoga broja i imenica (Prvi les). U tvorbi od dviju imenica (npr. Kraj Polja) nalazimo i primjere polusloženica (Brig njiva) najvjerojatnije nastalih prema romanskome uzoru.

Višečlane su toponomastičke sintagme najčešće tvorene od imenice i prijedložne skupine (Bok od Planjke, Laz od Skala, Lokva na Polju, Njiva na Margani) ili od prijedloga i dvočlane toponomastičke sintagme (Pod Lisin tor). Nahodimo i primjere elipse (tvorene od dvaju pridjeva (npr. Čista mala < *Uvala Čista mala).

3.1.4. toponimi prema nazivima biljaka, biljnih zajednica, dijelova biljaka te biljnih prerađevina, plodova i proizvoda: Beladunȋ (< beladunić 'velebilje, Atropa bella-donna'; B), Benȇštre (< beneštra 'žuka, brnistra, Spartium junceum'; B), Bȉlica (< bilica 'vrsta bijele smokve'; N, PV), Bȋli tȑn (< bili trn 'obični glog, Crataegus laevigat'; PV), Bolovȉnja pȗnta (< bolovina 'vrsta vinove loze'; ARj 1:533; N), Borȉći (< bor 'Pinus'; L), Borȉi (B), Bȍrovica (PV), Bōrȍvo (L), Božȃvka (< božavka 'perunika, Iris illyrica'; D), Branȉčevica (< branjevina 'šuma u koju se ne smiju uganjati ovce'; Oštarić 2005:57; N), Brestȉć (< brest 'brijest, Ulmus glabra'; N), Brȇstri (< brestran/breštran 'bršljan, Hedera helix'; B), Brestrȉi (B), Brestrȍvac (B), Bréstrovac (D), Brȇšća (PV), Brȇšće (K, N), Breštrȁn (N), Breštrḁ̑n (B), Bȑganja dȍlac (< brgud 'dio šume' < dalm. virgultu; K), Brnȅštre (< brneštra 'brnistra, Spartium junceum'; N), Brnȇštrovica (L), Broćnȁ (< broć 'vrsta crvenkaste trave, Gallium'; D), Broćnȁ drȁga (D), Buhȃč (< buhač 'Tanacetum cinerariaefolium'; L), Bȕkovica (< bukovica 'bukova šuma'; N), Buškȅt (PV) (< bušket 'šumica' < tal. boscetto 'šumica'; PV), Crȋšnja (< crišnja 'trešnja, Prunus'), Cȑna klȁda (L), Cȑnčica (< crnika 'Quercus ilex'; N), Cȑni kȃlj ('smola', L), Cȑničica (N), Crnȉka (K, L, N), Crnoglȃvci (< crnoglav 'crna kopriva, Balotta L.'; D), Crnȍtinac (< crnotinac 'šuma obrasla hrastom crnikom'; N), Čȇra (< čera 'cer, Cerrus'; L), Čȋlva (< čilva < čivla 'vrsta smokve'; N), Dȉtelina (< ditelina 'djetelina, Trifolium repens'; B), Drȁčinka (< drača 'Paliurus spina'; N), Drvȋšće (N), Dȗb (< dub 'hrast medunac, Quercus lanuginosa'; L, N), Dūbȁc (N), Dubȉć (N), Dȗblje (N), Dȗbovica (< dubovica 'dubova šuma'; K), Dumbȃlj (N), Dupčȁc (N), Gȁger (usp. gaber 'grab, Carpinus betulus'; L), Gȃj (D, N, PV), Gḁ̑j (K), Gȁjac (N), Gȃjac (K), Gajčȉć (K), Gajȉne (D), Gȅrm (P), Glȁdiš (< gladiš 'Draba lasiocarpa'; N), Gorȉca (< gorica 'mlada šuma'; D), Grȁbovac (< grab 'Carpinus betulus'; D), Grȁhorišće (< grahorica 'Vicia orobodies'; N), Gȑmokalj (G), Gȗste maslȉne (L), Gȗšć (< gušć 'gusta šuma'; L), Gušćȁc (PV), Jȁblan (< jablan 'Pyrus malus', D), Jablȃnka (N), Jȁbučica (< jabuka 'Malus'; B), Jarȉka (< jarika 'Smilax aspera'; N), Jasenȁ (< jasen 'Oleaceae Fraxinus'; N), Jȃsenić (K), Jasenȍvica (PV), Kadȉle (< kadila 'smilje, Helycrisum italicum'; L, PV), Kȁmariž ('tamaris, Tamarix gallica'; K), Kȁmarižac (D), Klȅn (< klen 'kljen, Acer campestre'; N), Kod jȁblana (B), Kod mȇndul (L), Kod mȗrve (D), Kod rašȇljke (< rašeljka 'Prunus mameleb'; B), Kokȋlj (< kokilj 'trn' < mađ. küküllö; Sk 3:504; N), Komȏrova (< komorika^⁸⁴ 'Arbutus unuedo'; D), Kȍmorovac (N), Komorȉčica (N), Kȍren (< koren 'panj'), Korenȋ (L), Koromȁčna (< koromač 'Foenicolum vulgare'; D), Koromȁšnja (N), Korȗšnica (< koruša 'oskoruša, Sorbus domestica'; N), Košȕljica (< košuljica 'svlak, vrsta trave'; N), Katunjȁča (< katunja 'dunja, Cydonia oblonga'; N), Kotenjȁča (usp. Katunjača; N), Krnȅle (< krnela 'smrdeljika, Pistacia lenstiscus'; L), Krnȇlji (N), Kȑnjika (< krna 'Balsamina hortensis'; N), Krušȏvnica (< krušva 'kruška, Prunus pyraster; N), Krȗšvica (N), Krušvȉna (L, N), Krušvȋšće (N), Kȕnjica (< kunja 'dunja'; N), Kupȉna (< kupina 'rubus fruticosus'; PV), Lȃšna (< lašna 'svlak, vrsta trave'; N), Lȃšnik^⁸⁵ (usp. Lašna; N), Lȃzina ('uvala obrasla lažinom' < lažina 'morska trava'; K), Lozȗn (< lozun 'divlja loza'; N), Lucmarȉn (< lucmarin 'ružmarin, Rosmarinus officinalis'; K), Ljȅljevac (< ljelj 'ljiljan, Lilium'; PV), Mȃsline (< maslina 'Olea Europeaea'; N), Mȃslinica (N), Mažunȇl (usp. maža 'morska trava'; L), Mȇndula (< mendula 'bajam, Prunus amygdalus'; L), Mȇndule (N), Mlȃji (< mlaji^⁸⁶ 'mlada šuma'; N), Mlājȉ (L), Mlīčȉ (< mlič 'kostriš, Sanchus oleraceus'; L), Mȕharova bȗža (< muhar 'vrsta trave, Setaria germanica'; L), Mȗrva (< murva 'Morus'; PV), Mȗrva drȁga (B), Mȗrve (N), Mȗrvica (N, PV), Múrvica (D, PV), Nȍvi bȗs (< bus 'busen'; N), Obȁtnica (usp. hъbъtъ 'šiblje'^⁸⁷; PV), Olȋnjak (< lis 'lisnata šuma'; K, P), Orȉšići (< orih 'divlji orah, Juglandacae'; N), ̑̑̑̑̑̑stak (< ostak 'vrsta trave, Sonchus oleraceus'; B), Painȃr (< painar 'vrsta samonikle vinove loze'; N), Painjārȉ (L), Pelȋnkovice (< pelin 'Artemisia petrosa'; N), Petȇljka (N), Petrȏvka (< petrovka 'vrsta kruške'; L), Planȉkovac (< planika 'Arbutus unedo'; D), Prosenjȃk (< prosenjača 'vrsta trave, Verbascum lycnitis'; PV), Púškovac^⁸⁸ (< puškovina 'Colutea arborescens'; PV), Rȃdička (< radič 'Cichorium intybus'; D), Rȁstovac (< hrast 'Quercus'; PV), Rastȍvac (D), Reštȏr (usp. rešt 'svežanj bijelog luka'; K), Rogozȁ ('rogoz, Typha latifolia'; K), Rȍgozi (PV), Rȗta (< ruta 'vrsta trave, Ruta graveolens'; N), Sȋće (< sit 'Jancus efesus'; K), Sirčȉna (< 'sirak, Sorgum vulgare'; L), Sȋrnjaci (< sirnjak 'vrsta trave, Lunaria minore'; K), Sȉte (< sita^⁸⁹ 'Juncus maritimus'; B), Sitȉći (N), Slȁma (N), Slȉpori (< slipor 'mlječnjak, Eufobia wufenii'; B), Slȉvica (< sliva 'šljiva, Prunus domestica'; N), Smȉljanac (usp. Smiljar; D), Smȉljar (< smilje 'Helicrysum italicum'; PV), Smokȍvac (< smokva 'Ficus carica'; N), Smokvȉčina drȁga (N), Smokovȉna (PV), Smokȏvka (D, L, PV), Smȍkvica (PV), Śm̑kvica (P), Smokvȉčina (N), Smokvȉna (N), Smrdȅle (< smrdela 'smrdljika, Prstacia terebinthus'; L), Smrdȇlje (usp. Kanele; K), Smrīčȉ (< smrič 'Juniperus oxuycedrus'; L), Sobȉne (< sobina 'vrsta trave, Juniperus phoenicea'; N), Stḁ̑ro sȉme (K), Surȉca (< surica 'vrsta smokve'; N), Šćȉka (< šćika 'iver'; K), Šenčȉvica (< šenčivica 'bodljikavi bobičasti plodovi jedne vrste trave'; K), Šepurȉnac (< šepurina 'pasja ruža, Rosa canina'; PV), Šípak (< šipak 'Punica granatum'; PV), Šmrȉkovac (usp. Smriči; B), Tȅpli bocȉ (< bošak 'šuma' < mlet. bosco; P), Ternjȁca (< trnovača 'vrsta kruške, Pyrus spinosa'; B), Trnjačȉć (K), Trȏskot (< troskot 'Agrpiuyum repens'; N), Tȑšće (< tršće^⁹⁰ 'posječena suha trstika'; PV), Ȗčjak (< učjak 'Paris quadrifolia'; L), Vȅla mȇndula (K), Vȅli bȗs (K),Volȕjak (< volujak 'volovski jezik, Anchusa officinalis'; D), Vrbȍvica (< vrbovica 'vrbik'; P), Za tršćȇ (N), Zēčȅvac (< zečevac ' Lagoseris bifida'; K), Zelenȉca (< zelenica 'višegodišnji ljulj, Lolium perenne'; B), Žȁbljak (< žabljak 'ljutić, Ranunculus acris'; D), Žȉliška (< žiliška 'vrsta korova'; D), Žȗknica (< žukva 'Jancus effesus'; PV), Žȗkve (PV), Žȕkvica (D)

Paška toponimija obiluje biljnim nazivima upravo stoga što je biljni pokrov na otoku oskudan. Nazivima su trava tako motivirani toponimi Broćna, Ditelina, Košuljica, Lašna, Muhareva buža, Ostak, Prosenjak, Ruta, Slipori, Sobine, Zečevac ili Žiliška. Nazivima su grmolikih biljaka motivirani pak toponimi Dračinka, Kokilj, Obatnica, Planika, Puškovac, Rašeljka te Brneštra/Žukve i Site koje se odnose na srodne biljke iz porodice Fabacea. Toponimi Grahorica i Radič odnose se na povrtne biljke. Nazivima su za jestive samonike biljkama motivirani toponimi Koromačna, Luzmarin i Mliči, a otrovne Beladunić i Žabljak. U toponimima Brestrovac, Jarika, Kamariž, Komorika, Krnele, Krna, Ljeljevac i Šepurinac uščuvani su nazivi za ukrasno bilje. Nazivi su za ljekovito bilje uščuvani u toponimima Bili trn, Gladiš, Kadile, Pelinkovice, Troskot i Volujak. U toponimiji su uščuvani floristički apelativi buhač (biljka koja služi kao prirodni insekticid), učjak (služi za rahljenje tla) i zelenica (služi kao prirodno gnojivo). Biljem koji raste u blatištima i vodotocima motivirani su toponimi Rogoz i Tršće. Biljka sirak (čiji se naziv očuvao u toponimu Sirčina) uzgajala se za stočnu hranu, a od nje su se izrađivale i metle.

Yüklə 0,75 Mb.

Dostları ilə paylaş:

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10