Časopis podružnice srpskog lekarskog društva u leskovcu

su  organizovani  sastanci  sekcije.  Gas tro en te ro -

lo zi ove bolnice su aktivni i u pisanju naučnih i

st ručnih  radova. 

PREGLED DOSADAŠNJEG RADA

Ukupno je za 30 godina urađeno 33.092 gor -

nje gastrointestinalne endoskopije. Na grafikonu

1 predstavljen je broj gornjih gastrointestinalnih

endoskopija po godinama. 

Grafikon 1. Broj gornjih gastrointestinalnioh endoskopija

go dišnje u periodu od 1984. do 2013. godine.

U periodu od 30 godina urađeno je 6.284 rek-

to sigmoidoskopija i 5.109 kolonoskopija. Sa re -

k toskopijama se počelo 1984. godine, dok sa ko -

lo noskopijama 1988. godine. U pojedinim godi-

nama, kao što je 2000., 2006. i 2007. godina zb -

og kvara kolonoskopa obavljen je vrlo mali broj

pregleda. Poslednjih godina broj kolonoskopija

raste u odnosu na broj rektosigmoidoskopija,

po red ostalog i zbog obavljanja skrininga ko lo -

re k talnog karcinoma u Jablaničkom okrugu (gr -

a  fikon  2).

Grafikon 2. Broj rektosigmoidoskopija i kolonoskopija

godišnje u periodu od 1984. do 2013. godine.

Od 1987. do 1994. godine urađeno je 184

ERCP-a, od kojih su u nekim slučajevima rađe -

ne i papilotomije sa ekstrakcijom kalkulusa u bi -

lijarnim putevima.

Prateći godišnju distribuciju frekvencije kar-

ci noma  jednjaka u odnosu na ukupan broj gor -

nj ih gastrointestinalnih endoskopija nije uočena

statistički značajna razlika na godišnjem nivou u

periodu od 1988. do 2013. godine: x2 = 0.99

(25 i 0.05)=37.65, p>0.05 (grafikon 3).

Grafikon 3. Godišnja distribucija karcinoma jednjaka u

periodu od 1988. do 2013. godine

Tokom proteklih 20 godina nije bilo sta ti s tič -

ki značajne razlike i u godišnjoj učestalosti kar-

ci noma želuca, koja se kretala u odnosu na uku-

pan broj gornjih endoskopija u intervalu od 0.7

do 3.8%: x2=0.990.05

(grafikon 4).

Grafikon 4. Godišnja distribucija frekvencije karcinoma

že  luca u periodu od 1994. do 2013. godine

Grafikon 5. Godišnja distribucija frekvencija kolorektalnog

karcinoma u periodu od 1992. do 2013. godine

2

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Vol. 12  -  Broj 1

januar-mart/2014.

---

Prateći godišnju učestalost kolorektalnog ka -

rcinoma od 1992. do 2013. godine u odnosu na

uku pan broj endoskopskih pregleda rektuma i

ko lona, uočili smo da se učestalost kretala u in -

te rvalu od 4.3 do 12.1%, ali nije bilo statistički

zna čajne razlike: x2=0.89

p>0.05 (grafikon 5).

Endoskopska terapija nevariksnih

krvarećih lezija u gornjem gastroin-

testinalnom traktu

Za endoskopsku terapiju nevariksnih krva re -

ćih lezija u gornjem gastrointestinalnom traktu

primenjivali smo injekcionu terapiju i me ha nič -

ke metode. Ukupno je tretirano 247 krvarećih

lezi ja u gornjem GI traktu. Za injekcionu terapi-

ju koristili smo razblaženu soluciju epinefrina

(1:10.000) i sklerozantna sredstva (apsolutni

alkohol i 1% polidokanol). Od mehaničkih me -

toda primenjivali smo hemoklipseve i endo 

-

skop sko ligiranje. Koristili smo EZ klipseve Ol -

y mpus-ove prouzvodnje, i to standardne sa ug -

lom od 135 stepeni i duge sa uglom od 90 stepe -

ni (slika 1 i 2).

Slika 1. Krvareća lezija u korpusu želuca – vidljivi krvni

sud (Forrest IIa)

Najčešće krvareće lezije kod kojih smo pri-

menjivali endoskopsku terapiju su bile gastrični

i duodenalni ulkus (40% i 45%, respektivno),

ređe druge lezije (grafikon 6).

Klasifikujući lezije po Forrest-ovoj klasifi ka -

ci ji najčešće je bilo slivajuće vensko ili Forrest

Ib krvarenje, 88.2% (grafikon 7).

Slika 2. Plasiran klips na vidljivi krvni sud

Grafikon 6. Krvareće lezije u gornjem gastrointestinalnom

traktu kod kojih je primenjena endoskopska hemostaza

Grafikon 7. Učestalost krvarećih lezija prema Forrest-ovoj

klasifikaciji

Primarnu endoskopsku hemostazu postigli

smo kod 93.3% pacijenata, hirurškoj intervenci-

ji podvrgnut je manji broj pacijenata (2.9%), a

mortalitet je iznosio 2.5% (tabela 1).

januar-mart/2014.

Vol. 12  -  Broj 1

3

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

---

Tabela 1. Ukupni rezultati endoskopske terapije nevarik-

snih krvarećih lezija u gornjem gastrointestinalnopm traktu

Naša prospektivna randomizirana studija na

58 pacijenata je pokazala da je kombinovana te -

ra pija  epinefrinom  i  hemoklipsevima  de lo t vo r -

ni ja od terapije epinefrinom u lečenju pacijenata

sa krvarenjem iz peptičkog ulkusa. Rekrvarenje

je bilo statistički značajno manje na kombino-

vanoj terapiji u odnosu na monoterapiju epinef -

ri nom (3.7% vs 28.5%, p<0.05, OR 10.40, RR

7.71, CI 95%). Međutim, nije bilo statistički

zna čajne razlike u pogledu uspeha inicijalne he -

mo staze, potreba za transfuzijama krvi, dužini

ho spitalizacije i mortalitetu.

1

Prema većini dru -

gih studija kombinovana terapija je u prednosti

nad monoterapijom epinefrinom.

2,3

Druga naša prospektivna randomizirana stu -

di ja na 70 pacijenata sa krvarenjem iz peptičkog

ul kusa je pokazala da je endoskopska terapija

he moklipsevima efikasna i bezbedna za lečenja

kr varenja iz ulkusa. Kombinovana terapija he -

mo klipsevima i epinefrinom nema prednosti nad

monoterapijom hemoklipsevima u pogledu ini-

cijalne hemostaze krvarenja, rekrvarenja, pop-

treba za transfuzijama krvi, dužini hospitalizaci-

je i potrebama za hirurpškom intervencijom.

4

Za sada nema konsenzusa u pogledu primene

idealnog metoda za lečenje angiodisplazija. U

upotrebi su injekcione metode, potom kontaktne

termalne metode, dok je od nekontaktnih terma l-

nih metoda u najširoj upotrebi argon plazma ko -

a gulacija. Sve ove metode su efikasne u inicijal-

noj hemastazi krvarenja, koja se postiže u 87%

slučajeva, nedostaci su odloženo krvarenje, sub-

mukozni emfizem, pneumomedijastinum i per-

foracija.

5,6

Ređe komplikacije su pri primeni me -

ha ničkih metoda, kao što je ligiranje i klipsevi,

koje smo primenjivali kod tretiranja angiodis-

plazija u gornjem gastrointestinalnom traktu. 

Slika 3. Angiodisplazija u korpusu želuca

Slika 4. Postupak aspiracije i ligiranja angiodisplazije

Slika 5. Angiodisplazija nakon ligiranja

Ukupno smo 18 pacijenata tretirali sa kr va re -

ćim angiodisplazijama u gornjem GI traktu, od

ko jih je ligiranje primenjeno kod 14 pacijenata

(slika 3, 4 i 5), a klipsevi kod 4 pacijenta. Sa na -

ci ja aktivnog krvarenja ligiranjem postignuta je

kod svih pacijenata sa prosečno 1.6 sesija ligi-

ranja

1-4

, dok su klipsevi primenjeni u jednoj sesi-

ji. Broj postavljenih ligatura/klipseva po jednoj

4

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Vol. 12  -  Broj 1

januar-mart/2014.

---