Globalizacija I jezik

To jest, pošto su Srbi uvek bili ogromna većina u tome idiomu, oni su, po logici navedene izreke, i vlasnici genetskog roda. Međutim, i najmanji deo kamena jeste kamen, pa bi ta logika primenjena na jezik mogla proizvoditi i sasvim drukčije zaključke“. (Brborić 2001: 55–68)

„Jedna je stvar, npr., reći da su ‛Hrvati Srbima ukrali jezik’ (čemu su skloni srpsko neznalaštvo i poluznalaštvo, a pogotovu srpski ekstremizam), a druga je stvar ustanoviti da su hrvatska politika i kultura ‛preuzele Vukov i vukovski model srpskoga književnog jezika [..] dodali mu hrvatsku terminologiju, podvrgli ga hrvatskom tipu literarnosti i nazvali ga (i) hrvatskim jezikom’. (Jahić 1999:25)“ (Brborić 2001: 55–68)

• „Jedna je stvar, npr., reći da su ‛Hrvati Srbima ukrali jezik’ (čemu su skloni srpsko neznalaštvo i poluznalaštvo, a pogotovu srpski ekstremizam), a druga je stvar ustanoviti da su hrvatska politika i kultura ‛preuzele Vukov i vukovski model srpskoga književnog jezika [..] dodali mu hrvatsku terminologiju, podvrgli ga hrvatskom tipu literarnosti i nazvali ga (i) hrvatskim jezikom’. (Jahić 1999:25)“ (Brborić 2001: 55–68)

„Jedna je stvar reći – u Bosni i Hercegovini govore se tri varijante istog jezika, tri bosanska (i hercegovačka) jezika, srpski, hrvatski i bošnjački, a druga je stvar govoriti o tri bosanska jezika, o bosanskom, hrvatskom i srpskom. […]

• „Jedna je stvar reći – u Bosni i Hercegovini govore se tri varijante istog jezika, tri bosanska (i hercegovačka) jezika, srpski, hrvatski i bošnjački, a druga je stvar govoriti o tri bosanska jezika, o bosanskom, hrvatskom i srpskom. […]

Jedna je stvar počiniti grešku – utvrditi lingvonim (‘bosanski jezik’) pre nego etnonim (Bošnjaci), jer je ljudski grešiti – a druga je stvar u uvodu za Gramatiku bosanskoga jezika (Jahić + 2 2000), ne dati o tome nikakvo razjašnjenje,

• Jedna je stvar počiniti grešku – utvrditi lingvonim (‘bosanski jezik’) pre nego etnonim (Bošnjaci), jer je ljudski grešiti – a druga je stvar u uvodu za Gramatiku bosanskoga jezika (Jahić + 2 2000), ne dati o tome nikakvo razjašnjenje,

koje je potom, početkom 2001.godine, dao poznati pisac Sinan Gudžević. Gudžević s pravom, umesno i upućeno, kritikuje i Ustavni sud Srbije, ‛koji, zaista, nije nadležan za to da utvrdi da li jedan jezik postoji ili ne[…]’ (Gudžević 2000:5)“ (Brborić 2001: 55–68)

• koje je potom, početkom 2001.godine, dao poznati pisac Sinan Gudžević. Gudžević s pravom, umesno i upućeno, kritikuje i Ustavni sud Srbije, ‛koji, zaista, nije nadležan za to da utvrdi da li jedan jezik postoji ili ne[…]’ (Gudžević 2000:5)“ (Brborić 2001: 55–68)

Dr filoloških nauka

• Dr filoloških nauka

• Redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu na katedri za Italijanistiku

Glavni i odgovorni urednik Jezika danas (glasilo matice srpske)

• Glavni i odgovorni urednik Jezika danas (glasilo matice srpske)

Priznanja i nagrade:

• Priznanja i nagrade:

• Godišnja nagrada RTV Beograd za doprinos kulturi govora, 1977;
• Nagrada Ministarstva spoljnih poslova Italija (za Italijansko-srpski rečnik), 1998;
• Orden Italijanske zvezde solidarnosti (Ordine della Stella della Solidarietà italiana), dodelio predsednik Italijanske republike, 2004.

Zbližavanje jezika u posleratnoj Jugoslaviji

• Zbližavanje jezika u posleratnoj Jugoslaviji

• Klajn:

• „[...] novi izrazi najčešće su bili jednaki u Beogradu i Zagrebu: razlike kao računar/računalo, farmerke/traperice i sl. predstavljaju izuzetke.

Da bi se procenio domet uzajamnog zbližavanja, trebalo bi znati kolike su bile leksičke razlike među varijantama pre rata“. (1996: 39–47)

• Da bi se procenio domet uzajamnog zbližavanja, trebalo bi znati kolike su bile leksičke razlike među varijantama pre rata“. (1996: 39–47)
• Retke postojeće studije na tom polju samo su preuveličavale razlike.

Klajn je govorio o kroatizmima u srpskom jeziku, pošto mu je maternji jezik srpski, a Hrvatima ostavio da govore o srbizmima u hrvatskom jeziku.

• Klajn je govorio o kroatizmima u srpskom jeziku, pošto mu je maternji jezik srpski, a Hrvatima ostavio da govore o srbizmima u hrvatskom jeziku.

Kroatizmi u srpskom:

• Kroatizmi u srpskom:

• Reči koje su danas potpuno izgubile hrvatsko obeležje: brojka, učinak, ishod, uređaj, oprost, tečaj, vozilo, obeležje, potraga, glasina, latica, drvored, redosled, poguban, najaviti, navodno itd.

Reči koje još uvek zadržavaju hrvatski prizvuk, ali se bez većeg otpora upotrebljavaju u Srbiji (one imaju i domaći sinonim takođe):

• Reči koje još uvek zadržavaju hrvatski prizvuk, ali se bez većeg otpora upotrebljavaju u Srbiji (one imaju i domaći sinonim takođe):

upala (zapaljenje), prehlada (nazeb), rasveta (osvetljenje), odgoj (vaspitanje), žmigavac (migavac), nekretnina (nepokretna imovina), neboder (oblakoder), smeće (đubre), dragulj (dragi kamen), zubar (zubni lekar), kvačilo (kuplung), napokon (najzad), poput (kao), čas (sat), zarez (zapeta)...

• upala (zapaljenje), prehlada (nazeb), rasveta (osvetljenje), odgoj (vaspitanje), žmigavac (migavac), nekretnina (nepokretna imovina), neboder (oblakoder), smeće (đubre), dragulj (dragi kamen), zubar (zubni lekar), kvačilo (kuplung), napokon (najzad), poput (kao), čas (sat), zarez (zapeta)...
•